Večna promena

Season 2. Chapter 38. - Shopping

Natalie's POV

Izađem iz kupatila te pročešljam kosu vezivajući je odmah zatim u visok rep. Obučem kožne farmerice i običnu belu majicu te izađem iz sobe.

Opet sam spavala dosta dugo. Ne znam zašto ali imam osećaj da su one rupe u sećanju povezane sa ovim umorom. Nekako mi je sve u poslednjih mesec dana izbutano.

Siđem do kuhinje te doručkujem na brzinu i ako je skoro bilo vreme ručka. Stvarno moram prestati sa dugim spvanjem.

Kad pospremim za sobom izađem iz kuhinje i taman kada krenem ući u dnevnu začujem Danielov ljut i uznemiren glas i rešim da ću nekoliko trenutaka sačekati tu.

„Šta si mislila Džesi? Da idete u šoping, zar ne znaš da su oni živi i da su možda još u Londonu? Kako možeš biti tako nemarljiva?" Nisam se ni trebala truditi da osluškujem, već sam ga i onako odlično čula.

„Daniele, nismo čuli za njih celih mesec dana. Nema nikakvih drugačijih dešavanja. Sigurna sam da bi se uspele odbraniti. Zar moraš praviti dramu oko toga?" Džesi takođe podigne ton te nastupi nekoliko trenutaka tišine.

O čemu oni raspravljaju, govore u šiframa, ništa ne razumem. Ko su 'oni'? Zašto toliko paniče, znam da imaju neprijatelje ali nisu ni o kome tako raspravljali. Zar je odlazak u šoping toliko opasna stvar?

„U redu", poraženo odgovori. „Ali ako bude bilo nekakvih posledica ti ćeš prva odgovarati."

Shvatim da je dosta te rešim da prekinem ovaj razgovor. Stisnem bravu te otvorim vrata i zakoračim u prostoriju. Svi pogledi završe na meni te se nelagodno nasmešim.

„Hej ljudi, zašto ste tako napeti", upitam smešeći se dobro istreniranim lažnim osmehom. Napetost popusti te se svi promeškolje u mestu dok ja jednom po jednom uputim zbunjujuć pogled. Stvarno ne znam šta bih radila da nisam ovako dobra glumica.

„Ništa, samo smo raspravljali o nečemu", odgovori mi Daniel gledajući neodređenim pogledom u Džes. „Oh, okej onda", slegnem ramenima te skrenem pogled na TV jer mi se činio jako zanimljivim i ako uopšte nisam gledala emisiju.

Neko vrwme sam samo zurila u TV pokušavajući da odglumim zainteresovanost što mi je polazilo za rukom. Situacija se znatno popravila te su svi počeli voditi razgovore dok je meni sva pažnja bila na utakmici koju sam tek sada primetila. Namestim se bolje u dvosedu te počnem pažljivo pratiti utakmivu.

„Nat, da li ti stvarno gledaš to?" Trgnem se kad mi neko prodrma rame. Ajvi me je zbunjeno gledala na šta sam samo slegla ramenima.

„Da, oduvek sam sa ocem gledala a i treniranje me još više približilo, zašto me tako gledaš?" Zbunjeno skupim obrve te je isto tako pogledam. Ne znam šta nije uredu sa devojkom koja gleda utakmicu.

„Onako", bezazleno odmahne rukom. „Hajde ustaj, idemo u šoping." Džes me gurne ali ne odreagujem. Za nekoliko minuta će kraj i jako me zanima krajnji rezultat.

„Hajde Nat!" Opet me gurne i malo se zaljuljam blago udarivši Daniela rukom. Promrmljam 'izvini' te pogledam molećivo u Džesi koja je tupkala nogom o pod sa prekrštenim rukama.

„Ali samo još deset minuta", promrmljam i dalje je molećivo gledajući. Odmahne glavom te me opet gurne. „Diži to zgodno dupe i idi spremi se", značajno me pogleda te nezadovoljno odpuhnem ustavši sa udobnog dvoseda.

Zadovoljno se nasmeši te je prostreljam pogledom i krenem ka svojoj sobi. Kad uđem stavim malo pudera i maskare te pričvrstim rep. Zgrabim krem kaput i obujem cizmice iste krem nijanse. U džep kaputa stavim neko labelo i telefon te siđem u hodnik ispred ulaznih vrata čekajući devojke da se pojave.