Ljubav na svjetskom prvenstvu

2.

Napokon je jutro. Cijelu noć nisam oka sklopila od uzbuđenja, uspjela sam možda sat vremena odspavati i to je to. Vedrana još spava, spavalica jedna, njoj zaspat nikad nije bio neki problem. Ali je bio problem probuditi se. Od jednom ulazi Paulo u moju sobu, s punom kantom, vode pretpostavljam.
" O sis pa ti si budna." - kaže šapatom.
"Jesam debilu vidim i ti si, što radiš u mojoj sobi?"
" Došao sam vas probuditi."
" Sa kantom punom vode?"
" Nego kako drugačije?"
" Ok ako te ubije jer si je probudio, ti si kriv!"
" Ma neće ona mene."- od jednom, čujem izlijevanje vode i glasan vrisak. To je bila Vedrana. No Vedrana ne bi bila Vedrana da ne uzvrati, i tako je cijela moja soba bila mokra. Hvala im. Natjerala sam ih da to počiste, a ja sam otišla dolje napraviti nam doručak. Napravila sam Američke palačinke. U trenutku kada su bile gotove njih dvoje su se spustili. Ja sam otišla provjeriti jeli sve na svome mjestu u sobi, i stvarno je bilo, super su je sredili, a samo sam ih tražila da obrišu vodu. Spustila sam se opet dolje i otišla jesti skupa s njima.
"Nego braco, zašto si se tako rano probudio?"-upitam Paula
" Moram na posao, biseru."-kaže
" Pa dobro to znam ali zar se budiš inače oko četiri sata ujutro za posao?"-upitam ga.
"Možda?"- Ajme s kim ja živim. Ostatak doručka smo uglavnom proveli u tišini jedući palačinke. Moramo brzo krenuti da stignemo do aerodroma. Živimo malo dalje od centra Zagreba pa će nam trebati mrvicu duže dok stignemo, a prije toga trebaju pregledati kofere i nas. Jako sam uzbuđena. Svjetsko počinje za tjedan dana, a Hrvatska igra drugi dan prvenstva, i to sa Argentinom, biti će napeto. Ubrzo smo krenuli, moj brat Paulo nas je odbacio pošto mu je bilo usput, došle smo tamo u 5:30, pregledali su nas i ušle smo u avion, nisam se previše bojala jer sam već putovala, ali zato se Vedrana usrala. Tresla se kao šiba, pokušala sam joj objasniti da to nije ništa strašno ali ništa nije pomoglo. Kada smo poletjeli, ona je zaspala, izmorilo ju je ovo vrištanje. Ona je kao beba, jede i spava. Slušala sam malo muziku, ubrzo sam i ja zaspala. Nakon par sati probudila me je Vedrana.
" Aloo buđenje kakvo je to spavanje!"- Govorila je dok sam ja još bila u polu snu.
"Aham"- odgovorila sam pospano.
" Koliko još imamo do Dohe?" -Upitala je.Doha je prvi grad u koji idemo jer tamo igra svoju prvu utakmicu Hrvatska.
" Stvarno ne bih znala, pitaj stjuardesu." - Sada sam već pomalo zabrinuta, moj Arthur je u drugom avionu, za prijevoz životinja, nadam se da će sve biti uredu i da će sletjeti isto kada i mi. Iz mojih misli me trgla Vedrana.
" Rekla je da nam je preostalo još šest sati vožnje." - ma super. Jedva čekam doći u hotel i baciti se na krevet.
" Ma super, spavati ne mogu, hodati ne mogu, šta ćemo raditi još šest sati?"-upitam.
" Ajmo malo pričati o svjetskom, ja jedva čekam i ne mogu doći k sebi da idemo na svjetsko."
" Ni ja isto, stvarno jedva čekam, biti će preee dobro!" - I tako smo nastavile pričati, kada smo čuli glas koji govori da slijećemo za pet minuta.
" Veki, koliko mi već dugo pričamo?"
" Ne znam stvarno, ali kud prije slijećemo, pa nije toliko prošlo."
" Čekaj da pogledam koliko je sati."- Uzela sam mobitel da pogledam koliko je sati, i bome sam se začudila, bilo je jedanaest navečer. Kud prije?
" Veki mi smo se zapričale, jedanaest je sati."- Pogledala me onim šta ti pričaš pogledom, nije mogla vjerovati. Ne mogu niti ja, pa kud je prije prošlo!? Mislim nije da se žalim, ali stvarno je brzo prošlo. Sletjeli smo na aerodrom, uzele smo svoje kofere i stale sa strane čekajući da avion sa životinjama dođe. Čekale smo nekih pet minuta kada smo napokon ugledale avion koji slijeće, došli smo do njega i izvadile Arthura van. Bio je sav sretan kada nas je ugledao. Obožavam tog psa. Pozvale smo taksi koji je za par minuta došao po nas, rekle smo mu adresu i tamo nas je odvezao. Prvo smo ušle u hotel za životinje. Prijavili smo Arthura, dali su nam sobu za njega i njegovog čuvara koji će biti s njim. Mi mu možemo doći kada god želimo. Zatim smo otišle do hotela u kojem mi spavamo, prijavile se na recepciju, dali su nam ključeve, objasnili su nam na kojem katu se nalazi, i zatim smo otišle do naše sobe. Stvarno je bila predivna. Vedrana se prva išla tuširati, a ja sam za to vrijeme pospremila stvari u ormar koji se nalazio u sobi. Kad se ona istuširala išla sam ja. Brzo sam završila, osušila sam kosu, presvukla se u pidžamu i legla u svoj krevet, Vedrana je već krmila, a ja sam malo gledala po instagramu. Nakon nekih pola sata zaspala sam i ja.
Jutro je i budi me alarm, odlazim u kupaonicu, obavim svoju jutarnju higijenu, nađem što ću obući i krenem buditi Vedranu. Brzo se spremila i otišle smo na doručak. Ajme, ovdje ima svašta, čovjek se ne može odlučiti što je bolje. Na kraju sam uzela palačinke s nutellom i kakao, Vedrana je uzela isto to samo umjesto kakaa čaj. Kada smo pojele skoknule smo do hotela javiti se da smo došle.
" Hejj dušo, jesi stigla?"- Čula sam glas svoje majke s druge strane.
" Hej mama, jesam, jučer smo stigle ali je bilo kasno da te zovem, pa sam te sad nazvala, kako si?"
" Dobro sam, kako je prošao put? kako si ti? Kako je Vedrana?
" Sve je super mama hvala na pitanju, kako je tata? "
" Dobro je, na poslu je, mislio te nazvati ujutro ali nije znao spavaš li."
" Ma nema veze, čuti ćemo se danas preko Skypea kada se vrati sa posla, a sada moram ići, volim te pusa."
" Može dušo, volim i ja tebe, pusica."- Nakon razgovora koje smo obavile, krenule smo na bazen, obukle smo kupaće kostime, uzele ručnike i krenule. Nije bilo nikoga. Koja divotica. Kupale smo se nekih sat i pol, tada smo odlučile obući se i otići po Arthura, oni ga tamo i šetaju ali mi nismo imale šta raditi pa smo otišle po njega prošetati ga.
" Vani je stvarno predivno vrijeme." - kaže Vedrana
" Bome da, mogle bi sura na trčanje, što kažeš?" - predložila sam Vedrani, znam da ne voli trčati, niti je neki sportaš, za razliku od mene, ja treniram rukomet , i jednostavno obožavam trčati.
" Ahahahah, dobar mi vic ispriča, ja i trčanje, nema šanse, ja ću otići malo u šoping, nadam se da ti to neće smetati."
" Naravno da neće"- Ne volim niti malo šopingirati, to je za mene oduzimanje vremena, i jednostavno je dosadno.
Dok smo šetale naišle smo na jednu odličnu stazu za trčanje. Tamo sutra dolazim. Nakon dugog šetanja Arthura sam izmazila i vratile smo ga u hotel, a nas dvije smo otišle u naš. Prvo sam se ja istuširala i osušila kosu , pa zatim Veki. Otišle smo na večeru, ručak smo propustile jer smo jele vani u toku šetnje. Za večeru su bile lignje, nisam baš neki ljubitelj ali pojesti ću ako moram, dok ih Veki obožava. Vratile smo se u hotel, obavile higijenu i zavalile se u krevet, ja sam uzela laptop da se čujem sa svojima.
" Ola, seki." - rekao je Paulo kad se javio
" Ej, bratko, gdje su mama i tata?"
" A da ne bi ti svog brata pitala kako si braco, šta ima braco, ništa to?"
" Ma znam da si ti dobro šta ti fali?"
" Ej dušo!"- Čula sam mamin glas u pozadini, a ubrzo i tatin.
" Pa šta ima?"- upita me tata.
" Ma evo ništa, sada došle u hotel, i otuširale se, bile smo malo vani, kod vas?"
" Ma evo ništa, nego reci ti nama ima li koji dečko tamo lijepi a?"- Upita me tata.
" Jao, tata nema."
" Jojj seki pa kako ćemo tako naprijed?"
" Ajde Paulo, molim te, ima 24 godine tek si nedavno našao curu a sad mene tu nešto pilaš."
" Pa nego seki."- Ja stvarno ne znam zašto je njegova cura Loresa s njim, ona je tako dobra, draga i pametna, a on glup, zao i bezobrazan. Dobro možda malo pretjerujem, ali brat mi je, šta se može. Pričali smo nekih desetak minuta kada se Paulov laptop ispraznio. Presvukle smo se u pidžamu i krenule spavati, danas sam se baš izmorila. Zaspala sam čim sam jastuk dotakla.
---------------------------------------------------------

Wohooo ljudićii, evo i drugi nastavak je ovdje, ja sam se uživila u priču ne znam za vas 😂.
Evo trčim pisati novi nastavak😁
U sljedećem dijelu počinje prava radnja.
Lya💙