Ljubav na svjetskom prvenstvu

36.

Jutro je. Budim se i osjećam nešto na svom licu. Otvaram oči i primjećujem da je to malena Lunina nogica. Ja ne znam kako mi uspijemo tako nemirno spavati. Ustajem se iz kreveta i odlazim obaviti higijenu. Oblačim se te se vraćam nazad u sobu pokušavajući probuditi Lunu jer se moramo vratiti. Probudila se te smo se spremile, otišle doručkovati i kada smo sve završile zavezala smo Arthura, uhvatile se za rukice i krenuli prema njenoj kući. Dovela sam je te se nisam puno zadržavala, iako je Vedrana htjela ali stvarno mi se nije dalo. Nekako želim biti sama. Otišla sam malo do Jaruna s Arthurom. Vani je stvarno lijepo, a nije niti pre vruće. Šetali smo te je Arthur odjednom uletio u vodu i okupao se. Izašao je te smo se još malo šetali prema kući. Došli smo u kuću te sam ga odlučila okupati jer je bio sav blatnjav. Danas ne mislim ništa posebno raditi osim odmarati, ne znam od čega ali bitno da odmaram. Legla sam na krevet te mi je mobitel počeo zvoniti. Zvao me Marko te sam se javila.
" Hej Selči."- to mi je Marko dao neki pomalo blesav nadimak.
" Hej Marki."
" Pa šta radiš?"
" Uglavnom se dosađujem i ležim na krevetu planirajući kako ne raditi ništa cijeli dan, ti?"
" Tebi je baš lijepo. Evo ništa vozim se i idem prema doma, do sad smo imali neki trening."
" Marko, što sam ja tebi rekla za pričanje na telefon dok voziš, a kad si već krenuo prema kući produži do mene ako hoćeš a sada bok."- rekla sam te sam poklopila. Još mi samo treba da pogine, nikada, ali nikada si to nebi mogla oprostiti. Odlučila sam malo počešljati Arthura tako da bude lijepi i pufast. Uzela sam četku te otišla na balkon od moje sobe. Sjela sam na pod te je on legao do mene i počela sam ga češljati. E sada slijedi borba. Češljanje mrzi cijelom svojom dušom, nikada ne može biti miran i jako si rijetki trenutci kada ga uspijem cijeloga počešljati. Čim sam ga dotakla s četkom počeo je bježati. A kako sam zatvorila balkonska vrata koja vode do moje sobe nigdje nije mogao otići. Hvatala sam ga po balkonu i češljala ga. Onda se umorio i shvatio je kako mi ne može pobjeći pa je samo sjeo na pod i pustio me da ga počešljam. Češljala sam a on je cvilio, od muke. Uopće ga nisam čupala ali je cvilio kako bi meni bilo žao i kako bi ga pustila. Uvijek to radi. Češljam ga i čujem neke korake iza sebe. Okrećem se i ugledam Marka.
" Hej bejb."- rekla sam Marku okrećući se nazad prema raščupanom Arthuru. Marko je došao do mene te smo se poljubili. Svaki njegov poljubac budi nešto novo, lijepo u meni. Sjeo je do mene na pod.
" Trebaš pomoć?- pogledao je u mene pa u Arthura.
" Meni ne može nitko pomoći, ali hvala na ponudi."- rekla sam te se nasmijao.
" Kako si prošao pored FBI-ja?"- upitala sam ga misleći na Paula koji je došao ne znam iz kojeg razloga.
"Lijepo, pustio me."
" Čudno."- rekla sam nastavljajući češljati Arthura. Nakon par sekundi sam odustala i otišla se presvući jer sam bila puna njegovih dlaka te smo legli na krevet.
" Kako je bilo na treningu?"- pitala sam Marka gledajući u strop.
" Dobro, nije bilo tako naporno kao što zna inače biti."
" Do kada imate?"
" Danas je bio zadnji reprezentativni, sada se vraćamo klubskim."- rekao je to kao da ga nešto muči, od kada je došao djeluje mi kao da ga nešto muči.
" Marko, što je bilo?"
" Ništa, što bi bilo?"
" Vidim da te nešto muči i da si potišten zbog toga."
" Ma ništa bitno, ne želim te zamarati."
" Marko."- rekla sam prijetećim tonom.
"Kako možeš reći da me ne želiš zamarati, pa zamaraš me ovako kada mi nećeš reći u čemu je stvar."
" Pa ne znam kako da ti kažem."
" Samo polako, uzmi si vremena koliko ti treba, ali moraš mi reći."
" Moram se vratiti."- rekao je jedva izgovorivši riječi. Moje raspoloženje je palo. Nisam mu ništa odgovorila. Samo sam došla do njega i zagrlila ga. Znala sam da se to kad tad treba desiti. Bolje za njega.
" Kada ideš?"- upitala sam ga tiho dok smo još bili u zagrljaju.
" Sutra ujutro imam let."- rekla je te sam kimnula glavom. Ležali smo tako zagrljeni i u tišini neko vrijeme. S njim je čak i tišina lijepa. Tako smo ležali i zaspali smo.

" Buđenje djeco, ne smijete sada spavati, šta ćete onda raditi navečer?"- ušao je Paulo u sobu derajući se.
" Debilu jedan, jesi li ti normalan?"- rekla sam pogodivši ga jastukom.
"Nasilnice jedna."- rekao je te se izbeljio.
" Glupane budi tiši probuditi ćeš ga."- rekla sam te sam pogledala u Marka koji se nasmiješio.
" Budan sam."- rekao je pospanim glasom i još zatvorenim očima.
"Upsi."- rekao je Paulo tiho te je izašao iz sobe.
" Oprosti na ovome."- rekla sam okrenuvši se prema Marku.
" Joj ma daj molim te, ionako me netko trebao probuditi."- rekao je te sam mu se nasmijala. Uzela sam mobitel da provjerim koliko je sati. Bilo je 20:24.
"I, kad ti je sutra let?"- upitala sam ga vraćajući se nazad na krevet.
"U 4."
"Tako rano?"- upitala sam te je samo klimnuo glavom. Neko vrijeme smo još ležali u tišini.
" Volim te najviše."- rekao je Marko okrenuvši se prema meni i pogledavši me svojim prekrasnim, prodornim plavim očima, u moje.
"I ja tebe, najnajviše."- rekla sam i zagrlila ga u još ležećem položaju. Ubrzo smo se ustali sa kreveta i spustili se stepenicama dolje.
"Idem sada ja, a samo da ti kažem, ima da se čujemo svaki dan, po više puta."
"Naravno."- rekla sam i zagrlila ga najjače što sam mogla. Naravno ne bih ja bila ja da mi suza nije kliznula niz obraz. Pozdravio se sa mojim roditeljima i izašli smo van u dvorište ispred njegovog auta.
"Malena, volim te previše."- rekao je te me podignuo.
"I ja tebe, više od previše."- rekla sam i odvojili smo se iz zagrljaja. Sjeo je u auto i otišao u smjeru njegove kuće. Vratila sam se u svoju sobu i legla na krevet. Htjela sam ja doći sutra prije nego što krene da ga sačekam ispred aerodroma, ali mi nije dao jer kao "rano je". I da ga vidim sutra bilo bi mi još teže. Legla sam na krevet, zagrlila Mašu koju mi je on poklonio i zaspala s njom u zagrljaju.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ljudovi novi nastavak. Malo je kratak ali nadam se sladak😂

Želim zahvaliti Taekwondo05. Hvala ti puno puno za sve što si napravila za mene i što čitaš moju priču ly❤️❤️

Oprostite na greškama
Lya 🖤