Ljubav na svjetskom prvenstvu

41.

Budi me zvonajva mobitela. Vani je mrkli mrak. Uzela sam mobitel da vidim tko me zove. Trebalo mi je malo vremena da vidim jer je svjetlost bila jaka. Bila je Mia.
" Halo?"- rekla sam još pospanim glasom.
" Selenia molim te pod hitno dođi!"- rekao je sva uspaničeno Mia.
" Mia što je bilo?"
" M-m-marko, pokušava se baciti sa prozora, m-molim te dođi, pokušavam ga zaustaviti ali me ne sluša."
" Dolazim odmah."- rekla sam i odjurila iz kuće. Do Markove kuće treba možda 5 minuta pješke pa sam otišla, dulje bi mi trebalo da sam čekala taksi ili nekoga. Počela sam trčati i tamo sam bila za 3 minute. Ujurila sam u kuću bez kucanja. Popela sam se na kat gdje je bila Markova soba iz koje je dolazio plač i deranje Mie na Marka. Otvorila sam vrata te vidjela Marka kako sjedi na prozoru okrenut leđima Mii.
"Marko!"- povikala sam te dotrčala do njega i zagrlila ga s leđa.
" Šta izvodiš budalo!?"- upitala sam ga ljuto.
" Bit će vam bolje bez mene."- rekao je tiho još zagledana u daljinu.
" Pa dobro jesi li ti normalan? Silazi odmah dolje i ne pričaj gluposti!"- rekla sam mu te se okrenuo i sišao. Kada je sišao zagrlila sam ga. Falio mi je. Jako.
" Zašto to radiš?"- upitala sam ga dok smo još bili u zagrljaju.
" Jer sam teška kretenčina, zato što sam te povrijedio, zato."
" Marko, to nije razlog da sebi oduzmeš zivot."
" Ali moj život nema više smisla. Ti si moj život i ne mogu bez tebe."- rekao je sa suzama u očima dok su meni već bile na obrazu. Kad ih je vidio stavio je ruke na moje lice i obrisao mi suze.
" Nemoj plakati zbog budale."- rekao je.
" Ti nisi budala, budaletino jedna."- rekla sam te mu je pobjegao mali osmijeh na lice.
" Volim te, više od svega, i zauvijek ću te voljeti."- rekao je.
" Volim i ja tebe."- rekla sam te smo se odvojili iz zagrljaja.
" Opraštaš mi?"- upitao je gledajući me u oči. Kimnula sam glavom u znak potvrde. Zagrlio me, podignuo u zrak i poljubili smo se. Bilo je kao i prvi put. Leptirići su mi poludili u trbuhu, a moje usne napokon osjete njegove. Mia više nije bila u sobi, a nas dvoje smo bili na krevetu, još uvijek ne odvajajući usne iz dugog poljupca. Ležali smo jedno vrijeme samo smijući se i gledajući jedno u drugo.
"Falila si mi. Previše."- rekao je Marko gledajući ravno svojim predivnim plavim očima u moje.
"I ti meni."- rekla sam i nastavila nakon kratke šutnje.
" Trebala bih sada krenuti doma. Kasno je."
" Ostani ovdje ako želiš."- naravno kao i obično ja nisam htjela smetati ali on nije odustajao pa sam prihvatila da ostanem. Zaspali smo zagrljeni.

Jutro je. Budim se i vidim da Marka nema pored mene. Spustila sam se dolje u dnevni gdje je bila Mia.
"Jutro."- rekla je umorno.
" Jutro."- odvratila sam joj.
" Je si se naspavala?"
" Mogla sam i još, ti?"
"Nisam ni spavala od jučer."
"Hoćeš li mi molim te reći kako se to desilo?"- upitala sam zainteresirano.
" Ne znam šta da ti kažem. Nije mu prvi put da je to napravio od vaše svađe. Pošto je soba u kojoj sam ja spavala bila do njegove, čula sam otvaranje prozora i buku, išla sam provjeriti što je bilo i vidjela sam ga na prozoru. Pitala sam ga zašto to radi ništa mi nije rekao te sam zaključila kako bi bilo najbolje nazvati tebe jer mene nije htio slušati. Oprosti što sam te probudila."
" Ma daj molim te, oprosti za što? Hvala ti što si me probudila."- rekla sam i nastavila nakon stanke.
" Di je on sada?"
" Na treningu, imaju pripreme na Maksimiru."
" Aha uredu, ja bi sada trebala krenuti. Idem vidjeti malo svoje pošto vjerovatno nemaju pojma da sam došla."
" Uredu, vidimo se i hvala ti još jednom."- pozdravile smo se te sam otišla. Kući sam bila za pet minuta. Ušla sam ali nije bilo nikoga. Klasika. Odlučila sam nazvati Vedranu.
"Vekicaa!"- rekla sam veselo.
" Seleee!"- odvratila je.
" Pa kako si mi?"
" Ma evo, fališ mi jako ali dobro sam."
"Dolazim, jesi doma?"
" Da?"- rekla je zbunjeno jer ne zna da sam došla. Poklopila sam joj i krenula prema njoj. Brzo sam bila tamo. Pokucala sam i čekala da mi otvori. Nisam je ni uspijela vidjeti a već me zaskočila. Ušla sam naprijed a tamo me dočekala Lunica. Sjele smo sve tri u dnevni.
" Kako to da si došla?"
" Ma, dobili smo tjedan dana slobodno pa sam došla."
" Jesi ga srela?"- upitala je mislivši na Marka.
" Da srela, još smo se i pomirili."- bila je zbunjena, ukratko sam joj objasnila i bilo joj je jasnije.
" Ti stvarno imaš veliko srce."- rekla je te sam joj se nasmiješila u znak zahvalnosti.
" Da je meni moj to napravio ne znam što bi mu se desilo."- rekla je te sam joj se nasmijala.