Ljubav na svjetskom prvenstvu

18.

Jutro je. Nešto teško mi leži na nogama, podižemo glavu i shvaćam da je to Arthur. Odlučila sam još malo ležati jer mi se nije dalo ustati. Inače, jučer smo nas troje ušli u sobu i cijelu smo je smočili. Kasnije smo je morali počistiti, pa smo se međusobno prskali. Nakon par sati čišćenja sve smo sredili i krenuli smo kući. Marko me otpratio do moje kuće pa je onda krenuo do svoje. Bilo nam je pre zabavno. Danas ga baš i neću vidjeti jer ide s nekim prijateljima, ali nema veze barem smo jučer cijeli dan proveli zajedno. Digla sam se iz kreveta i krenula u kupatilo. Danas je 14.7. za pet dana je Marku rođendan, a on za četiri dana ide u Španjolsku. Ne znam šta da smislim, možda da Pjacu pitam za pomoć? Razmišljala sam u sebi. Ili možda Paula? Ne ne, on bi me zezao. Ma baš me briga, nek zeza, pitat ću i Pjacu i Paula. Spustila sam se po stepenicama do kuhinje, gdje je bio Paulo.
" Dobro jutro vještice."
" Dobro jutro kmetu."- volimo se nazivati pogrdnim imenima.
" Zašto si kasno došla doma?"- evo ga, krenuo je.
" Šta te briga FBI."
" Nemoj tako, ja se samo brinem za svoju sekicu."
" Paulo, molim te ne seri, hvala."
" A vidim netko je ljut?"
" Paulo, nisam ljuta samo me pusti na miru, sad sam se probudila i ako sad ovog trena ne zašutiš dobit ćeš taj tanjur, što držiš u ruci u glavu, hvala."
" Opasnaa."- rekao je.
" E sad si mrtav, pozdravi sve koje si volio."- zaletila sam se prema njemu i lupila ga šakom u ruku. Malo je zajauknuo ali ne voli priznati da ga boli kada ga ja udarim.
" Nasilnice." - rekao mi je a ja sam se lažno nasmiješila.
" Provokatoru."- u tom trenutku čula sam otvaranja vrata od mamine i tatine sobe. Mama je došla u kuhinju.
" Djeco jeste li vi normalni?"
" Ja u potpunosti."- rekla sam a Paulo se podsmijehnuo.
" Vas dvoje kao da ste u vrtiću, a ne odrasli ljudi koji imaju 21 i 24 godine. Stvarno niste normalni."- rekla je i otišla u sobu. Možda sam malo pretjerala.
" Oprosti."- ispričala sam se Paulu.
" Nema veze divljakušo." - rekao mi je i izbeljio se.
" Jadan Marko s tobom."- rekao je a ja sam zakolutala očima. Ponekad mi ga je žao koliko je glup.
" Je te mogu nešto pitati?"- upitala sam ga.
" Ovisi."
" Joj daj molim te je mogu ili ne?"
" Ako kažem ne?"
" Onda ću pitati nekog drugog."
" A koga drugog?"
" Nekog ko nisi ti."
" Dobro ajde pitaj."
" Je ti kad Marko pričao, šta bi volio raditi, šta voli bilo šta?"
" Zašto te zanima?"- pitao je i promrdao obrvama gore dolje.
" Jer mu je rođendan za pet dana i moram znati."
" Aha, tako znači. Pa bilo je to davno kada mi je rekao, ali želio je skakati iz aviona s padobranom ali nikada nije pokušao sam jer mi se baš i nije dalo a i mislim da ga je bilo malo strah."
" Ok, hvala ti."
" Ništa, 100€."
" Aha, nogom u dupe ćeš dobit."
" Ok ok, neću se igrati s vama gospođo Rog." - okrenula sam se prema njemu i pogledala ga oštrim pogledom.
" Nismo u vezi."- rekla sam posebno naglašavajući svaku riječ.
" Što ne znači da nećete biti."- okrenula sam se na peti i otišla u sobu da se obučem kao čovjek. Onaj Paulo mi zbilja nekad ide na živce sa tim svojim baljezganjima. Dao mi je ideju ali treba mi još materijala. Odlučila sam nazvati Pjacu.
" Hej."
" Hej Marko je smetam?"
" Ne ne, ne smetaš reci."
" Pa evo ovako, pošto ne Marku za par dana rođendan a ne znam šta da napravim, mislim brat mi je dao par savjeta jer se njih dvoje znaju od prije ali ne znam šta da napravim. Možeš li mi molim te pomoći?"
" Naravno, što ti je rekao brat?"
" Rekao je da nije siguran jer je bilo prije par godina ali da želi skakati iz aviona s padobranom."
" Da, to je točno."
" A znaš li možda na kojem mjestu?"
" Rekao mu je da nije bitno koje mjesto, već koja osoba, jer nikada nije htio skakati sam."
" Znaš li možda koja osoba bi bila dobra?"
" Ti."
" Ja?"
" Da, ti."
" Jesi siguran?"
" Toliko sam siguran da svoju desnu nogu, s kojom najviše igram, dajem da mi je amputiraju."
" Znači ful si siguran?"
" Da."
" Hvala ti puno i pozdravi Vedranu."
" Hoću hvala, vidimo se ćao."
" Ćao."- ja? Vjerovat ću Pjaci jer se ipak zakleo u desnu nogu, ali ne želim ga razočarati. Danas ću vjerovatno provesti dan u smišljanju planova. Odlučila sam otići prošetati Arthura, možda mi sine koja ideja. Zavezala sam ga i krenuli smo u šetnju, otišli smo se malo šetati po Jarunu. Nakon par minuta, zazvonio mi je mobitel. Javila sam se, bio je nepoznati broj.
" Halo dobar dan, jesam li dobila Seleniu Marić?"
" Dobar dan, jeste."
" Hej Selenia, Ema je, mama Andrea i Sofije. Je smetam?"
" Ajme pa viste oprostite nisam Vam prepoznala glas, naravno da ne smetate.".... Pričale smo nekih par minuta pa smo poklopile. Dogovarale smo se kada ćemo se naći pošto su oni sada u Zagrebu. Nisam joj točno mogla reći jer ne znam kada ću biti ovdje. Sutra idem u Varaždin, kada se vratim idem za Španjolsku. Naručila sam kartu i dogovorila skok iz aviona s padobranom. Evo, nisam stvarno kreativna. Nadam se da će mu se ovo svidjeti. Nikada nisam kreativna u smišljanju poklona. Mislila sam se sakriti u stan da kada dođe s treninga da ga prepadnem ali sam se sjetila da ne mogu ući jer nemam ključ. Ako bude ostavio otvoren prozor ili tako nešto, pokušati ću kroz njega ući. Nema mi druge. Ima let 18.-og u 15:30 tako da je u Sevilli negdje oko osam navečer. A ja imam let 19.-og u 4:30, tako da sam tamo do nekih devet sati, a njemu trening završava u podne. Koja matematika. Nakon mog "mukotrpnog" računanja odlučila sam se spustiti do kuhinje i napraviti si nešto za jest. U frižideru ima svega a ja ne znam šta ću jesti. Bože, nekad sama sebi idem na živce koliko sam komplicirana. Odlučila sam jesti čokoladne pahuljice. Uzela sam zdjelicu i stavila ih unutra. Uzela sam zdjelicu, sjela na kauč u dnevnom i upalila televiziju. Premotavala sam kanale ali nije bilo ničeg zanimljivog, osim na cartoon network gdje su bili Maša e orso, na našem Maša i medo, neki kanali su na talijanskom pa ih gledam na talijanskom. To je jedan od najboljih crtana što sam ikada gledala. Uvijek plačem od smijeha uz njega. Znam da nisam baš normala, ali što se može.
" Šta to radiš?"- rekao je odjednom Paulo nekim" prestrašiti ću te" tonom. Ne znam kako da drugačije opišem.
" Kao što možeš vidjeti jedem i gledam televiziju."
" Aha, misliš Mašu i medvjeda?"
" Da, šta njima fali?"
" Njima ništa ali tebi koja daska u glavi."- uzela sam jastuk sa kauča i pogodila ga njime. Uzeo je isti taj i ravno u glavu me pogodio.
" Je mogu ja jesti u miru?"
" Ne."
" Molim te, propustiti ću ih a poslje su tek u deset navečer."
" Ok bebice, samo ti gledaj Mašicu i medu, želiš da ti braco donese dudu i neku barbiku?"- okrenula sam se nazad prema televizoru i nastavila gledati Mašu i medu. Plakala sam od smijeha da ne Paulo par puta došao provjeriti jesam li dobro, jer nisam tako zvučala. Kada je završio crtani otišla sam u kuhinju da stavim zdjelicu u perilicu posuđa. Odlučila sam nazvati Vedranu.
" Halo."- čulo se s druge strane slušalice.
" Hej, šta si službena tako?"
" Ma tek sam se probudila."
"Šta se do sad spava?"
" Ne pitaj ništa."- rekla je pospano
" Kako želiš, kako si?"
" Pospano. Ti?"
" Dobro, dosađujem se."
" E imam jedan prijedlog."
" Pucaj."
" Ti i ja sutra idemo van."
" Am, ne znam baš."
" Zašto?"- upitala me zbunjeno.
" Idem u Varaždin."
" Šta ćeš tamo?"- pitala je još zbunjenije.
"Marko ide, pa je mene zvao da idem s njim, isprva nisam htjela ali me uspio nagovoriti."
"Aha, tako znači!"- rekla je hihoćući se.
"Dap."
"Ahaha,sam ti reka da ćeš tako i ti!"- rekla je to ushićeno.
"Je misliš na ono kada sam ti rekla Marko od 0-24?"
" Da."
"Ajme majko mila, je ste se ti i Paulo nešto urotili protiv mene?"
"Ne, ali jednostavno nismo slijepi pored zdravih očiju."
" Aha, tješi se tješi."
"Ne tješim se nego je istina, i pozdravlja te Luna."
" A ljubav malena, pozdravi i ti nju, ja sad moram ići a ti se samo nastavi družiti sa svojim Markom, ćao."
"To bi ja tebi trebala reći. Javi mi se kada stigneš i sretan put."
"Hvala bok."- pozdravile smo se i poklopile. Njih dvoje bi trebali biti brat i sestra, baš se slažu, a i imaju ista razmišljanja, tko zna možda su u rodu. Pošto mi je bilo dosadno i nisam imala što raditi, odlučila sam spremiti neke stvari za put sutra.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ljudi novi nastavak, znam da baš i nije završetak nešto ali nisam znala što da više napišem. Oprostite na greškama
Lya❤️