Ljubav na svjetskom prvenstvu

48.

*UPOZORENJE! OVAJ NASTAVAK BAŠ I NE PRILIČI MENI I MOM NAČINU PISANOG IZRAŽAVANJA😂. NIJE NEŠTO STRAŠNO ALI MENI JE😂 UŽIVAJTE U NASTAVKU!*

PAR DANA KASNIJE.

Sjedam u avion i krećem na svoj let za Španjolsku. U ovih par dana se nije ništa posebno izdešavalo, osim toga što je Marko dobro te nastavlja s igrom i toga što sam otišla po Arthura koji također ide sa mnom. Ne znam koliko ću biti ovdje, ali ne mislim se preseliti. Barem ne za sad. Nakon par sati leta smo sletjeli. Uzela sam svoj kofer i čekala Arthura. Kada su došli uzela sam ga iz kaveza i krenuli smo prema izlazu. Na putu do tamo, ugledala sam Marka. Trčali smo jedno prema drugom te se napokon poljubili. Falio mi je. Grlili smo se i naravno to nije moglo proći bez Arthura zato što je mali ljubomorko. Sjeli smo u Markov auto i došli do njegovog stana. Bilo je 19:30 kada smo došli.
"Jesi umorna?"
"Pa, jesam malo."- rekla sam te me podignuo i stepenicama odnio u krevet, a zatim je legao do mene.
"Falila si mi."
"I ti meni, neopisivo."- rekla sam i zagrlili smo se. Zatvorila sam oči na kratko a zatim. Opet. Arthur. Skočio je na mene i zdrobio me. Ne shvaća da više nije malen i lagan kao što je nekad bio. Ubrzo smo svo troje zaspali.

Budim se usred noći. Marko me probudio jer mlatara nogama. Težak je život nogometaša. Pitam se imaju li njihove žene plavice po nogama ili to samo ovaj moj lupa. Uzela sam mobitel da vidim koliko je sati. Bilo je 2:07. Divno. Sada neću moći zaspati. Odlučila sam izaći malo na balkon i promatrati zvijezde. Ne mogu reći da mi je san ali već dosta dugo želim otići u Opatiju, sjesti na plažu blizu mora, staviti slušalicu u uho i slušati Olivera, a s drugim zvukove mora. Opustiti svoje misli. Gledam u one zvijezde i u onaj veličanstveni mjesec koji tako lijepo svijetli. Vjerujem da kriju neku tajnu koju nitko od nas i nikada neće moći otkriti. Tako su predivni i tajnoviti. Iz mojih misli me prekida nekakvo šuškanje. Okrećem se iza sebe ali ne vidim ništa. Možda je neka životinjica ili slično.
"Aaaa!"- zavrištala sam i poskočila. Opet on. On mene želi ubiti.
"Jesi ti lud? Umrla sam ovdje sada!"- govorila sam još drhtavim glasom dok je on plakao od smijeha.
"Ahaha, a sori bejb morao sam."
"A da sam sad tu umrla? Šta bi onda?"- rekla sam ali i dalje se smijao. Krenula sam prema sobi i on je krenuo zamnom. Legli smo u krevet.
"Ti ćeš stvarno mene jednoga dana u grob stjerat."- rekla sam okrenuvši mu leđa. Zatim me povukao i poljubio.
"Nije ti oprošteno."
"Ma jeli?"- rekao je sa smiješkom na licu. Krenuli smo se ljubiti jače i strastvenije. Naravno svi znamo što slijedi nakon toga. Ubrzo se našao iznad mene te sam mu stavila ruku na prsa kako bih ga zaustavila.
"Nisi nikad?"- upitao me. Samo sam odmahnula glavom.
"A ljubav moja."- rekao je u laganom smijehu. Zatim me poljubio.
"Ne brini, biti ću nježan."

Bude me jutarnje zrake. Otvaram oči te ugledavam Marka do sebe. Zakasniti će na trening.
"Bejb, budu se zakasniti ćeš na trening."- rekla sam mu tiho drmajući ga. Nije reagirao. Brzo sam se obukla i otišla do kuhinje po hladnu vodu. Popela sam se gore i polila ga. Odmah se probudio.
"A daj."- rekao je još pospanim glasom.
"Diži se zakasniti ćeš na trening."
"Pa koliko je sati?"- uzimam mobitel i pogledavam na sat.
"9:50."
"Au!"- rekao je te se brzinom svjetlosti ustao sa kreveta i obukao. Spremio se i otišao. Ja sam se otišla otuširati. Nakon toga uzela sam Arthura i otišla ga malo prošetati. Zatim sam se vratila kući i napravila nam nešto za jesti. Pod ovo nešto stvarno mislim nešto jer ne znam što je to. Bitno da nisam kuću zapalila i da je jestivo. Marko se oko 12 vraća s treninga. Malo sam pospremila po kući i bome ta dva sata su mi jako brzo prošla, Marko se vratio. Sjeli smo za stol i krenuli jesti to nešto.
"Je te ubio trener?"
"Nije, rekao mi je da imam dobro opravdanje."- rekao je i nasmijao se na što sam ja samo odmahnula glavom sa smiješkom. Nakon jela legli smo na kauč i gledali televiziju. Nedugo nakon nazvali su nas Vedrana i Marko na skype. Pričali smo kratko te mi se odjednom krenulo povraćati. Brzo sam otišla do wc-a i povratila. Znala sam da ono što sam skuhala nije baš bilo za jesti.
"Jesi dobro?"- upitao me zabrinuto Marko kad sam sišla nazad u dnevni. Samo sam kimnula glavom i sjela do njega.
"Je sve ok?"- upitala me Vedrana.
"Je, vjerovatno od onog mog nazovimo tako ručka."- rekla sam prisjećajući ga se, ali nije bio toliko užasan.
"Meni je bio super, i nije mi ništa."-rekao je Marko
"Za sad."- reka je Vedrana i svi smo se počeli smijati. Pričali smo još s njima zatim smo poklopili.
"Jesi dobro?"- upitao me Marko.
"Jesam jesam, ništa strašno ne brini."- reka sam i ustala s kreveta da malo protegnem noge. Čim sam ustala mi se zavrtilo. Stala sam na trenutak i uhvatila se za stolić koji je bio blizu. Marko je odmah došao do mene i uhvatio me.
"Ne izgledaš mi baš tako."- rekao je te me podignuo i odnio stepenicama do sobe gdje me stavio na krevet.
"Budi ovdje."- rekao je i izašao iz sobe te se nakon par sekundi vratio sa toplomjerom u ruci. Stavila sam ga te ga nakon par minuta makla. Nisam imala temperaturu.
"Što bi moglo biti?"- upitao je zamišljeno.
"Ništa strašno, vjerovatno sam nešto pojela što mi nije pasalo i to je to."
"Nadam se."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Kao što rekoh😶. Ali što da radim, morala sam ubaciti, čisto radi smisla sljedećih nastavaka. Ako shvaćate što želim reći.
Oprostite na greškama.
Lya❤️