Ljubav na svjetskom prvenstvu

47.

Definitivno najgore jutro u zadnjih par dana. Marka su zvali iz kluba da dođe na pretrage i vjerovatno će ostati tamo.
"To si ti kriva."- rekao je Marki završivši razgovor.
"Ja?"- upitala sam zbunjeno.
"Da ti smotančice, je si rekla poljubim da prođe i djelovalo je."- rekao je te smo se nasmijali.
"Eh da bar to djeluje tako."-rekla sam te se nasmijao. Ustali smo se iz kreveta te se on krenuo oblačiti.
"Ideš sa mnom?"- upitao me spremajući se.
"Gle, samo ti odi sam pa ako budeš ostao ja ću doći."
"Znači ne ideš sa mnom?"- upitao me tužnim izrazom lica. Bio je nekako sladak te sam ga morala poljubiti. Zatim sam odmahnula glavom.
"A daj baš si neka."
"Hej, pa nije da se nećemo vidjet godinama, ako ostaneš i ako bude bilo sve uredu, naravno da ću ti doći.
"Sigurno?"
"Sigurno."- rekla sam te me zagrlio. Avion od kluba brzi dolazi po njega te ga idem ispratiti. Za par minuta je došao na Zagrebački aerodrom te je Marko ušao. Pozdravili smo se i slali zračne puse te je krenuo. Krenula sam taksijem doma te sam odlučila kako bi mogla otići do Lorese,Paula i Lucasa da ih vidim malo.
Taksi me ostavio te sam krenula prema njima odlučivši nazvati Lana. Dogo ga nisam čula ali svaki dan se dopisujemo i zna sve što se u mom životu dešava.
"Pa desi Lanče?"- rekla sam kada sam čula da se javio.
"Pa tu sam Selče, desi ti?"
"Ma evo, idem malo do brata da vidim nećaka, šta radiš?"
"Ma ništa posebno, ležim malo i gledam televiziju."
"Kako ste mi ti i Arthurić?"
"Ja sam odlično a on je, pa malo tužan, nije baš neki od volje fališ mu."
"A miš moj mali, doći ću po njega što prije mogu, vjerovatno ću ići s Markom u Španjolsku."
"Živjeti?"
"Ne, ne znam ustvari, malo mi je rano."- još smo malo pričali, pozdravili smo se i poklopili kad sam došla pred njihovu kuću, pokucala sam i vrata mi je otvorio Paulo s Lucasom u naručju.
"Desi sekoslave, uđi."- nasmijala sam se i ušla.
"Gdje je Marko?"- upitao je zbunjeno Paulo.
"Morao se vratiti danas da ode na neke pretrage."
"Aha, tako znači, hoće se vratiti?"
"Ne znam, vjerovatno neće ako sve bude bilo uredu."- rekao sam te mi je dao malenoga Lucasa da ga nosim.
"Kako se snalaziš?"- upitala sam ga uzimajući Lucasa.
"Ne znam što da ti kažem, i ne baš najbolje."- rekao je sjedajući na kauč.
"Ma ne brini, naviknuti ćeš se, samo to je velika odgovornost."- zatim je došla i Loresa i pričali smo sve do 17:37. Tada sam shvatila da bi bilo najbolje da idem kući. Pozdravila sam se s njima te izljubila malenoga Lucasa i otišla. Nedugo nakon stigla mi je poruka od Marka da je stigao i da su mu sutra pretrage. Odgovorila sam mu i nastavila put prema kući. Dogovorila sam se s Paulom da me sutra odbaci do Koprivnice kako bih uzela Arthura i sve što mi je ostalo tamo. Ušla sam u kuću gdje naravno opet nije bilo nikoga jer moji po cijele dane rade. Uključila sam televizor i zaspala. Nisam se budila do ujutro.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Kratak opet🙄.
Razmišljala sam da kada završim s ovom pričom da krenem na novu, isto s Markom. Što mislite?
vatreneprice💙
Taekwondo05❤️