Ljubav na svjetskom prvenstvu

46.

Jutro je. Danas napokon Loresa izlazi iz bolnice sa malenim Lucasom. Jedva ih čekam vidjeti. Marko još spava. Odlučila sam ga probuditi kako i on mene svako jutro budi. Poljupcima po vratu. Otvorio je oči, poljubio me i opet legao zatvorenih očiju.
"Ustaj mali nema spavanja."- rekla sam glasnije.
"Još malo."- rekao je pospano.
"Nema još malo, ustaj odmah, dosadno mi je."
"Idi šetaj."
"Onda ti ideš sa mnom."
"Budem, kada se razbudim."
"Ne ne sada."- rekla sam te se ustao i počeo me škakljati. Jednostavno pre slaba sam na škakljanje.
"P-prestani m-molim t-te."
"Potkupi me."- rekao je te sam ga poljubila najbolje što sam mogla. Zatim sam se ustala s kreveta i otišla iz sobe.
"Ne možeš mi to raditi."- rekao je. Marko iz sobe na što sam se ja samo nasmijala.
"Mogu!"- odvratila sam mu iz kuhinje. Čulo se lupanje po stepenicama te je brzo sišao on. Uhvatio me i podigao na šank gdje me poljubio.
"Ne ide to tako mlada damo."
"Molim te spusti me dolje jer ako skočim odavde razbiti ću se."
"Ne ne, ostati ćeš ovdje."
"Ok, nema problema, ako nećeš ti ja ću."- rekla sam te sam pokušala sići. Sišla sam i za divno čudo nisam se slomila.
"Kako si sišla?"- upitao je okrenuvši se prema meni.
"Lijepo, skočila i evo me."- rekla sam te smo se dogovorili da će mo otići kod Paula i Lorese kasnije kako bi vidjeli bebicu. Još smo se malo glupirali te kada nam je Paulo javio da dođemo krenuli smo prema njima. Ušli smo, izgrlila sam se s Loresom te naravno i sa Paulom. Rekli smo im da smo se zaručili na što su nam čestitali i priznali mi kako su oni to već znali. Otišli smo do bebe u sobu. Htjela sam je podignuti iako se jako bojim, jako je malen i krhk.
"Ajme, vidi ti ovog ljepotana, koje okice ima."- rekla sam gledavši u njega.
"Maleni je pre sladak."- prokomentirao je Marko.
"I kada očekuje bratića ili sestričnu?"- upitao je Paulo.
"Kroz par mjeseci, Veki je trudna."- odgovorila sam mu. Naravno mi Veki smatramo našom sestrom.
"Ozbiljno? Kako lijepo."- prokomentirala je Loresa.
"A da su u srodstvu?"- opet je upitao Paulo te smo mu se nasmiješili i slegnuli ramenima još uvijek gledajući u predivnoga malenoga Lucasa.
"Mali bolje se baci na posao."- rekao je Paulo te su se svi nasmijali. Osim mene koja sam pocevenila više od Marka koji je isto bio malo rumen.
"Želiš ga uzeti?"- upitala me Loresa.
"Ne znam, jako se bojim."
"Nemaš se čega bojati, slobodno."- rekla je te sam se sagnula u krevetić kako bih ga uzela. Ajme, sav je nekako malen, i sladak i tako niježan i slab. Nije ni plakao ni ništa, bio je jako miran. Zatim ga je uzeo malo Marko te smo ga vratili Loresi. Bili smo još malo s njima te smo se vratili u Markov stan.
"Mislim da nismo riješili neke stvari od jutros."- rekao je Marko.
"Jesmo jesmo."
"Nismo nismo."- rekao je te me je uhvatio, podigao i bacio preko ramena te me tako nosio po stepenicama dok sam ga ja lupala po leđima da me pusti na što se nije obazirao. Došli smo u sobu i bacio me na krevet.
"Škakljanje nije još završeno."- rekao je dok je bio iznad mene i pridržavao se rukama kako me nebi zdrobio.
"A je daj, nemoj molim te."- rekla sam sva u grču.
"Volim kad me moliš, ali ništa od toga."- rekao je i krenuo me škaklja ti na što sam se ja bacala po krevetu ko luđak. Pre škakljiva sam i ne podnosim škakljanje što on jako dobro zna, zato to i radi.
"Sad stvarno, molim te me pusti umrijeti ću od smijanja."- rekla sam te me pustio.
"Dobro dobro, ne želim da mi umreš."
"Ma baš si divan."- rekla sam sarkastično.
"Ah, znam."- rekao je u šali. Ubrzo smo prestali sa svime i samo smo ložači na krevetu buljeći u strop.
"Kad ideš?"
"Ne tako brzo, imam neku ozljedu pa su mi rekli da će me zvati jedan dan da dođem kako bi provjerili jeli sve uredu."
"A jubav moja gdje te buba, ja poljubim i sve prođe."- upitala sam ga tepajući.
"Prepone."- rekao je smješkajući se.
"Ma budalo jedna."- rekla sam i lupila ga šakom u rame.
"Ozbiljno te pitam."
"Gležanj."- rekao je i blesavo se nasmijao. Naravno poljubila sam ga u to mjesto kako bi brže prošlo. Tako bi menu uvijek Paulo radio kada bi me nešto bolilo.
"Odmah mi je bolje."- prokomentirao je Marko u šali.
"Ah znam, od mojih pusa je svima odmah bolje."
"Hej."
"Što?"
"Pa kome si još dala pusu a da to nisam ja?"
"Hehe, pa neću ti reći."
"E pa baš si neka."- glumio je uvrijeđenost.
"Možda puse nekom jesam ali nešto nisam nikom."
"Ni meni?"
"Pa ni tebi još."
"A što to?"- upitao je poput malog djeteta.
"E pa neću ti ni to reći, saznati ćeš nekada."- rekla sam te je puhnuo od nezadovoljstva. Digla sam se sa kreveta i otišla van gdje su se nadzirale zvijezde.
"Hej pa gdje mi bježiš?"- dotrčao je Marko zamnom.
"Ne bježim, samo sam htjela doći ovdje."
"A pa tako reci. Dođi tu kod mene."- rekao je raširenih ruku.
"Moraš me prvo uloviti."- rekla sam i počela trčati po dvorištu.
"O jao ga se tebi."- rekao je i krenuo trčati zamnom. Nisam trčala brzo pa me uhvatio. Podigao me i počeo trčati prema kući.
"Pazi past ćemo."
"Ma nećemo, nisam ja smotan."- rekao je i kako je rekao da nije smotan pali smo na pod, sva sreća na travu. Odvalili smo se smijat.
"Nisi ti smotan."- rekla sam i uozbiljila  se kao i on. Iako mu je još bio smiješak na licu. Gledao je malo u moje oči, malo u usne te me poljubio.
"Nisam."- rekao je i namignuo mi. Aaa nema mee. Ustali smo se sa trave i otišli u kuću. Počela je pljuštati kiša, kao i onoga dana. Bilo je vedro nebo i samo odjednom pljusak. Htjela sam izaći na pljusak ali sam se predomislila čim je zagrmilo. Jako se bojim grmljavine. Zagrmilo je opet na što sam se stresla, a Marko se nasmijao i raširio ruke. Dotrčala sam do njega i zagrlila ga. Opet je zagrmilo.
"Meni se malo spava."- rekla sam.
"Dobro, idemo onda."- rekao je te smo se popeli na kat i legli u krevet. Znam da sam zaspala čim mi ne glava dotakla jastuk.

Auch. Budim se na podu. Vani je još mrak.
"Ajme je si dobro?"- upitao je Marko s kreveta gledajući mene na podu.
"Ne, nisam, šta se uopće desilo, ništa mi nije jasno?"- rekla sam zbunjeno.
"Jako je zagrmilo i ti si se prepala, kako si se trznula tako si ljosnula na pod."- rekao je i počeo se smijati. Ustala sam se i opet legla. Ali ovaj put okrenuta leđima Marku. Došao je do mene i zagrlio me. Poljubio mi vrat i okrenuo me prema njemu.
"A plašljivko moj."- rekao je u smijehu.  Malo sam se i ja nasmijala kako nebi primijetio ali primijetio me. U njegovom zagrljaju sam brzo zaspala i nisam se budila do ujutro.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Evo još jednog nastavka, kasnije je izbačen nego inače, nadam se da vam ne smeta.
Oprostite na greškama.
Lya❤️