Ljubav na svjetskom prvenstvu

34.

Jutro je. Budim se i shvaćam kako danas idem doma. Ne mogu vjerovati. Ustala sam se s kreveta polako i neke stvari što mi je mama stavila i što su mi donijeli sam spremila u kofer. Poslala sam mami poruku da danas dolazim doma jer su me pustili ali da se ništa ne brine jer će me Marko dovesti, jer smo se jučer dogovorili. Odnosno on se dogovorio jer mu ja nisam htjela biti teret ali opet on po svom. Uzela sam mobitel da vidim koliko je sati. Bilo je tek 7:30. Marko tek za sat i pol dolazi po mene. Sjela sam na krevet i u tom trenutku je ušla medicinska sestra.
" Hej dušo je si se naspavala?"- upitala je noseći mi hranu.
" Jesam, hvala na pitanju."
" Pa ti si već sve sama spremila."- rekla je gledajući u moj zatvoreni pretrpani kofer.
" Da."
" Pa kako si se ustala."
" Nije bilo teško, malo me bolilo ali ništa strašno."
" Odlično dušo, evo pojedi ovo, imaš još danas terapije počinju ti u 8:00 ja ću doći u sobu u osam da ti pomognem ako ti bude trebala pomoć i da te odpratim."
" Može, hvala Vam puno."
" Ma daj, to mi je posao, idem ja sada dobar ti tek."
" Hvala."- rekla sam te je otišla. Uzela sam malo mobitel i listala po Instagramu. Kako dugo nisam bila na njemu. Pregledala sam sve šta sam trebala i usput jela. Kada sam pojela bilo je 7:56, ubrzo je ušla i medicinska sestra te me odpratila do sale. Išla sam polako ali sigurno. Nije mi trebala ničija pomoć, sve sam sama uspjela.

Nakon sat vremena završili smo sa svime. Došao je još samo doktor da  pregleda ako je sve uredu i idem doma. Rekao je da se definitivno još ne smijem vratiti rukometu, bar ne dok se noge ne stabiliziraju skroz. Sestra me dopratila do sobe te je tamo bio Marko. Došla sam do njega i zagrlila na što mi je uzvratio.
"Idemo?"- upitao me.
" Idemo!"- rekla sam veselo. Uzeo mi ne kofer i polako smo krenuli vani. Pozdravila sam se sa sestrama i otišli smo.
" Želiš li da te nosim?"
" Ne Marko što ti je pa pre teška sam."- rekla sam na što je on spustio kofer i uzeo me u naručje kao mladenku. Uzeo je kofer te smo krenuli do njegovog auta.
" Ti nisi normalan."
" Znam, hvala."- rekao je te smo se nasmijali. Došli smo do auta, otvorio mi je vrata te sam sjela, zatvorio ih je te je ušao u auto. Krenuli smo. Napokon. Nakon dva mjeseca napokon vidim Zagreb.
" Sutra je utakmica, želiš li ići?"- upitao me Marko.
" Ajme, da, vrlo rado."
" Odlično, već sam nabavio karte za tebe, Vedranu, Lunu i Pjacu."
" Ajme hvala ti puno."
" Ma daj molim te, nema na čemu."
"Netko te želi vidjeti."- rekao je nakon kraće stanke.
" Tko?"- pitala sam uzbuđeno.
" Eh, pa ne smijem ti reći."- rekao je te je stao na neki parking.
" Sada ću doći."- rekao je te je izašao. Nakon par minuta se vratio i imao je povodac u rukama. Pokucao je na prozor tamo gdje sam sjedila, da izađem van. Izašla sam i nešto veliko i snažno je skočilo na mene. Bio je to Arthur.
" Ajmeee, pa jubavi moja."- rekla sam dok je on i dalje skakao. Ne mogu vjerovati, tako sam sretna što ga vidim. Malo smo još bili vani te smo ušli nazad u auto. Sjela sam dok je Marko stavljao Arthura na zadnje sjedište. Krenuli smo te je Arthur stavio svoju glavu na moje rame.
"Imaš možda neku želju gdje da idemo?"- upitao me Marko.
" Hm, ne znam, može Jarun?"
" Može."- rekao je te smo za par minuta bili tamo. Izašli smo iz auta i krenuli u šetnju. Zagrlila sam Marka kao i on mene te smo tako hodali. On je vodio Arthura. Počeli su nam ljudi prilaziti i pričati s nama, naravno pitali su me o ozljedi i sve to. Na sve sam strpljivo odgovarala. Iskreno, ne volim baš puno pričati s ljudima ali nemam ih srca odbiti. Nakon kratkog šetanja naišli smo na štand sa sladoledima i kupili sladolede. Naravno prepirali smo se tko će platiti, ali on je na kraju platio. I tako smo dugo šetali. Pala je noć. Predložila sam da legnemo na travu, što smo i napravili. Zvijezde su se vidjele savršeno dobro.
" Voliš zvijezde?"- upitao me.
" Da volim, obožavam. Imam osjećaj kada gledam u zvijezde, kao da sam povezana sa cijelim svijetom. Jednostavno su mi predivne."- rekla sam te se Marko složio s tim. Par minuta smo ležali u tišini. Ali onoj ugodnoj. Odjednom Arthur se ustao i došao leći na moje noge. Ima da umrem koliko je težak, ali ne mogu ga potjerati. Odjednom je počeo pljusak, nije mi bilo jasno kako jer nije bilo niti oblačka. Ustali smo se i krenuli polako hodati do auta jer ja nisam mogla trčati. Zatim me Marko podigao i počeo trčati skupa samnom i Arthurom. Čovjek nije normalan. Bili smo par metara od auta te me spustio.
" Znaš što mi je oduvijek bila želja?"- upitao me gledajući u moje oči.
"Što?"
" Da osobu koju volim najviše na svijetu poljubim na kiši, pa bili mi ostvarila želju?"- upitao me. Ostala sam u šoku te nisam mogla progovoriti te sam samo kimnula glavom. I poljubili smo se. Ali ne na kratko. Trajalo je to par sekundi. Kako se čovjek dobro ljubi. Ok znam da glupo zvuči ali ozbiljno. Kad smo se odvojili iz poljupca rekao mi je.
" Dobro se ljubiš, jesi sigurna da nikada nisi imala dečka?"- upitao me dok smo hodali prema autu, na što sam se ja nasmijala.
" Poprilično."- rekla sam te mi je otvorio vrata kako bi sjela. Zatvorio ih je i stavio je Arthura na zadnje sjedište. Pošto je Jarun blizu moje kuće brzo smo stigli. Izašli smo iz auta te je on uzeo moj kofer i Arthura.
" Doma sam!"- rekla sam te su odmah dotrčali mama, tata i Paulo. Naravno svi smo se izpozdravljali i izgrlili.
"Ajme djeco, pa vi ste mokri do kože."- rekla je mama zabrinuto.
"Ko zna šta su radili."- rekao je Paulo s nekim čudnim smiješkom na ustima dok je mrdao obrve gore dolje.
" Paulo, zar nebi ti trebao biti u svome stanu?"- upitala sam ga.
" Pa, možda."
" Djeco odite se presvući, pa razbolit će te se."- rekla je te sam uhvatila Marka za ruku i otišli smo uz stepenice u moju sobu kako bi našla nešto što može obući. Našla sam u svom ormaru neku Paulovu majcu koju sam mu maznula jer je bila crna i na vuka, i iz ormara sam izvukla svoju trenerku koja je meni bila malo velika jer je bila muška i imala je znak Juventusa na sebi.
" Stvarno?"- upitao me sa smiješkom dok je držao hlače od Juventusa u rukama.
" Najstvarnije."- rekla sam te sam uzela majcu i hlače za sebe. Otišla sam se presvući u kupaonicu kako bi on mogao u sobi. Kada sam se presvukla pozvala sam Arthura da dođe u njegovu kupaonicu kako bi ga osušila. Došao je te sam ga posušila. Otišla sam u sobu u kojoj je bio Marko, presvučen sjedio je na mom krevetu i gledao u mobitel. Kada je primijetio da sam došla pustio je mobitel.
" Ništa, idem ja doma pa se vidimo sutra."- rekao je te se ustao s kreveta.
" Am, gdje bi ti?"- upitala sam ga te ga gurnula nazad na krevet da sjedne.
" Pa ne želim smetati."
" Jojjj, Marko molim te, sjedi ovdje i ne pričaj gluposti."- rekla sam te se nasmijao. Legla sam na krevet te je i on, naravno došao je i Arthur. No Arthur no party.
" Selenia, mogu li te nešto pitati?"- upitao me Marko prebacivši pogled sa stropa na mene.
" Naravno."
" Želiš li mi biti cura?"- upitao je i iznenadio me.
" D-da, naravno!"- rekla sam veselo na što sam ga zagrlila. Podignuo mi je glavu te smo se još jednom poljubili. Ovo je najbolji dan u mom životu. Zagrlili smo se i tako smo zaspali.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Iiiii? Ste očekivali? Jeste li razočarani? Hoće li ova veze uspijeti? Nadam se da vam se sviđa novi nastavak.
Oprostite na greškama.
Lya🖤🖤

PS. Naš Markec je jučer potpisao ugovor s Cagliari-em te je novi igrač. Drago mi je što je napokon netko otkrio njegove sposobnosti i što će napokon moći pokazati svoj talent koji je već tri godine zaboravljen zbog trenera Napolija🙄. Želim mu sve najbolje i vjerujem u njega.🥰

(Da ne bi bilo kako lažem😂)