Ljubav na svjetskom prvenstvu

54.

Danas je taj dan. Danas se moja najbolja prijateljica, sestra, udaje. Probudili smo se rano te sam joj išla pomoći oko haljine frizure i šminke, a Marko je išao pomoći Marku. Jako je uzbuđena. Trbuh me boli cijeli dan, ali ne smijem nikome reći, digli bi paniku. Spremili smo se te sam ja otišla kod Vedrane a Marko kod Marka. Ušle smo u sobu te sam joj pomogla obući vjenčanicu. Bila je prekrasna. Zatim smo otišle na šminku i frizuru. Vratili smo se opet u njenu kuću gdje su joj bili mama, tata i seka naravno. I ja sam se obukla. Prvi put da nosim haljinu. Sjeo je brzo prošlo te je došlo vrijeme. Ušli smo u crkvu i sjeli na svoja mjesta, gdje kumovi inače sjede. Malena Luna nosi prstenje. Sjeli smo i čekali Vedranu. Nedugo zatim pojavila se sa svojim ocem na vratima crkve i krenula prema Marku. Iskreno bila sam pogubljena i nisam uopće slušala šta svećenik govori. Uzbuđena sam kao da se ja udajem, a ne ona. Uskoro su se poljubili. Već je gotovo? Zatim smo Marko i ja otišli tamo, morali smo nešto potpisati. Nakon toga otišli smo u restoran to proslaviti. Bilo je previše ljudi. Između ostalog i Pjacini suigrači iz Juventusa. Došlo je vrijeme za prvi ples. Plesali su Marko i Vedrana. Bili su predivni. Gledali su se tako slatko i zaljubljeno. Zatim je došao red na mene i Marka. Pjesma je krenula te smo krenuli sa plesom. Svaki put kada ga dotaknem, uvijek osjetim leptiriće u trbuhu.
"Volim te malena."- šapnuo mi je na uho dok smo plesali. Nasmiješila sam se.
"I ja tebe, najviše."- rekla sam. Nakon par minuta ples je bio gotov te smo sjeli na svoja mjesta. Naravno do mene je sjedio Marko, s jedne strane dok je s druge sjedio Paulo Dybala. Iskreno prije mi je bio jako zgodan, ali kad sam ugledala Marka, to se promijenilo. Mom Marku nitko nije ravan. Par puta sam krajičkom oka primjetila da me gleda. Uhvatila sam Marka za ruku nakon nekog vremena. Malo mi je neugodno.
"Ajmo malo van."- rekla sam te smo se ustali i izašli van. Ne mogu više biti unutra.
"Jeli sve uredu?"- upitao me.
"Da, samo mi onaj Dybala ide na živce."- rekla sam malo ljuto.
"Primijetio sam, ide i meni kad te gleda."- rekao je pomalo ljubomorno.
"Nemoj da ti ide, nije ti ni do koljena a  on nek gleda koliko hoće."- rekla sam i poljubili smo se. Bilo je kao i prvi put. Vani je bio mrkli mrak a naša lica obasjavao je večeras, pun mjesec. Nedugo nakon, morao je doći i on. Ne mogu ga zvati Paulo, to ime me podsjeća na mog brata, a on je dobrica. Danas je ovdje iako nisam puno pričala s njim, nismo nešto ni imali vremena.
"Evo ga opet."- prokomentirao je Marko. Samo sam se nasmijala.
"Ma pusti ga, ionako nas ništa ne razumije."- rekla sam te se nasmijao. Zatim me jako zabolio trbuh te sam se uhvatila naglo za njega. Primijetio je.
"Jesi li dobro?"- upitao je uspaničeno.
"Da da, sve je uredu. Danas sam malo cijeli dan nervozna pa me zabolilo, ništa strašno."- rekla sam i makla ruku s trbuha te je Marko stavio svoju. Bol je odjednom prestala.
"Ti imaš magične ruke."- rekla sam te se nasmijao. Ubrzo smo se vratili unutra. Tamo je bio moj maleni Lucas. Paulo ga je držao te je pokazivao rukicama prema meni. Došla sam do njega i uzela ga.
"Pa hej malac."- rekla sam i poljubila ga u glavicu.
"Kako si samo porastao."- kažem. Stvarno je presladak.
"Otet ću vam ga malo."- rekla sam te smo Marko i ja izašli s njim van i sjeli na klupicu. Lucas nam se cijelo vrijeme smijao.
"Ti si jedno maleno, preslatko biće."- govorila sam mu te smo naravno opet skužili Dybalu kako je izašao van. Imam osjećaj kao da me uhodi.
"Marko, ajmo unutra."- rekla sam te smo otišli. Vratila sam Lucasa Loresi ali je i dalje pružao rukice prema meni.
"Lucas, pusti tetu na miru."- rekla je Loresa.
"Me ne, ne smeta on meni, samo, idemo na tajnu misiju. Ovaj Dybala mi ide na živce, stalo nas slijedi."- rekla sam te je on u tom trenutku opet ušao.
"Imam ideju."- rekao je Marko.
"Slušam."
"Znači, odi sada sama van, ako on opet izađe, znamo što je."- rekao je te sam pristala to napraviti. Izašla sam sama van te je nakon minutu došao i on.
"Bok, ja sam Paulo Dybala."- rekao je na engleskom te mi je pružio ruku. Prihvatila sam je iz pristojnosti te sam mu se predstavila.
"Selenia Marić."- rekla sam.
"Jako lijepo ime."- rekao je te sam se zahvalila.
"Jesi li možda za jedan ples?"- upitao je.
"Oprosti, ali imam zaručnika, pa mi se baš to i ne čini uredu."- rekla sam. Ima je šokiran izraz na licu.
"U vezi si?"- upitao je u šoku.
"Da, zašto?"- upitala sam
"Pa, mislio sam da si slobodna, iako ne trebam se čuditi previše kad si prekrasna."- rekao je te sam se zacrvenila.
"Hvala, ali, trebala bih sada ići natrag unutra."-  krenula sam te mi je uhvatio ruku.
"Nemoj još."- rekao je i povukao me bliže sebi te sam se ja odmakla. Uhvatio mi je glavu rukama i krenuo približavati svojim usnama na što sam ja odgurnula njegovu glavu i izmakla se.
"Jesi ti normalan?"- upitala sam ga u šoku.
"Pa što, ne mora on to znati."- rekao je te sam se okrenula i otišla natrag. Ušla sam u wc te su mi suze krenule na oči. Marko je to vidio te je odmah dotrčao zamnom.
"Ljubavi što je bilo?"- upitao me. Imam osjećaj kao da sam ja kriva za sve.
"Pokušao me je poljubiti, ali izmakla sam se."- rekla sam te me zagrlio.
"Hej, pa nemoj plakati."- rekao je.
"Pa kako neću, imam osjećaj kao da sam ja za sve kriva."
"Nemoj to govoriti, nisi ti nizašto kriva nego ta budala."- rekao je.
"Ne volim te gledati niti tužnu a niti uplakanu. Nije on vrijedan tvojih suza a uostalom nisi ništa napravila."- rekao je te je u tom trenutku baš on morao ući u wc. Marko se počeo s njim svađati na španjolskom te sam izašla van iz kupatila. Ne mogu ih slušati. Ubrzo je doletio Marko i ispričavao mi se. Zatim smo otišli malo na zrak. Ovaj dan je pre stresan za mene.
Došao je kraj svadbe, te smo krenuli prema kući. Došli smo doma, presvukli se i legli u krevet. Hvala Bogu do kraja večere Paulo nas nije gnjavio. Ležali smo u krevetu i nismo mogli zaspati. Marku se nije spavalo a mene je trbuh previše bolio.
"Zašto ne spavaš?"- upitao je.
"Ne mogu, trbuh me boli."- rekla sam.
"Idemo na hitnu."- rekao je te se brzo ustao iz kreveta.
"Ne, ne idemo nigdje, sve će biti uredu, samo legnu tu pored mene."- rekla sam i pokazala rukom na prazan dio kreveta. Jedva sam ga uspijela nagovoriti da ne idemo te je legao. Uzela sam njegovu ruku i stavila na svoj trbuh. Bol je prestala. Ne mogu vjerovati. Ubrzo smo oboje zaspali.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Iiiii... novi nastavak je vaniii. Oprostite što me jako dugo nije bilo. Počela je škola i zanemarila sam pisanje, ali potruditi ću se da pišem i dalje nastavke i da barem jedan izađe tjedno.
Lya♥️
Taekwondo05
vatreneprice