Ljubav na svjetskom prvenstvu

5.

Ovih par dana se nije ništa zanimljivo dešavalo. Danas odlazimo u drugi grad. Ime mu je pre komplicirano pa ga ne mogu niti izgovoriti. Vedrana i ja se od ranog jutra već pakiramo. Dečki su otili jučer, zbog priprema i sve to. Marko i ja smo sve smislili, i rezervirali mjesta u restoranu i sve, samo još smišljamo plan kako ih tamo odvući. Ubrzo smo bile gotove s pakiranjem, otišle smo pokupiti Arthura i krenule smo sa Vedraninim autom prema tom gradu, uključila je navigaciju i krenule smo. Nakon par sati dosadne, i mukotrpne vonje stigli smo do hotela. Prvo smo, kao i obično ostavile Arthura u hotelu za pse, do našeg, a zatim smo mi otišle u hotel u kojem mi spavamo. Dobile smo broj sobe i karticu i uputile se prema tamo. Uzimam mobitel u ruke da neto pogledam, kada u tom trenutku vidim da me zove Marko.
"Hejj, je ste stigle?"
" Ej, da jesmo."
" Super, kako vam je prošao put?"
" Dobro, bilo je dosadno i pakleno vruće ali dobro."
" U kojoj ste sobi?"
"37."-kažem
" Ok, moemo li doći Pic i ja?"
" Da naravno!"
"Vidimo se!"- Rekao je i poklopio. A onda se oglasila Veki.
" Tko je bio?"
"Marko."-kažem.
" Aham, šta dolazi?"
"Da."- Kad sam to izgovorila začulo se kucanje, otvorila sam vrata a ispred su bili Rog i Pjaca sa vrećicama u rukama. Ušli su i pozdravili se s nama.
" Hola, evo došli mi vama."- Oglasio se sretno Pjaca.
" Imate sutra trening?"- Upitala sam.
"Ne."-odgovorili su jednoglasno.
" što kažete da odgledamo neki film? Ponijela sam laptop pa možemo prespojiti na televizor."-kažem.
"Odlična ideja!"- Rekli su svo troje u isti glas. Posvađali smo se oko toga koji film ćemo gledati. Vedrana i Marko P. su htjeli neki dosadni ljubavni film, a Marko R. i ja neku komediju. Kako se nismo mogli dogovoriti odabrali smo neki horor, ne znam koji je bio, čini mi se The nun Ali nisam sigurna, uglavnom meni je film bio bez veze, dok su ovo troje umirali od straha, baš su mekušci. Ostali su još malo i zatim su otišli, bilo ih je malo strah ali uspjeli su. Inače nismo u istom hotelu, ne znam jesam li napomenula. Kada su otišli, malo sam razmišljala o planu za restoran. Nisam baš sigurna kako ćemo to izvesti, niti imamo vremena, a Marko pogotovo zbog priprema, nema veze ja ću to uspjeti, samo da nekako namamimo Pjacu. Valjda će Rog uspjet, trebao bi. Moram i ja Veki nekako prevariti. Malo sam pogubljena u vremenu i prostoru. Nisam ovako navikla. Fali mi moja obitelj, moja ekipa, koja ovih dana imaju važne utakmice i igraju bez mene. Ne znam hoćemo li biti tu cijelo prvenstvo. Iskreno, već mi se sada ide doma, ne zato to mi se tu ne sviđa, dapače, predivno mi je, ali previše mi fali mi moj Zagreb. Iskreno iako sam iz Zagreba nikada nisam navijala za Dinamo. Juve je bila moja ljubav od malih nogu, a od Hrvatskih klubova najviše sam voljela Rijeku. Znam da je to jako čudno, i ja sam, ali nekako mi je Rijeka bila grad sa kojim sam imala osjećaj da tamo pripadam, da je to grad za mene. Svake godine idem tamo na ljetovanje i predivno je. Nadam se da ću se jednoga dana tamo odseliti. Ovu godinu fakulteta sam pauzirala, moram se više posvetiti igri, ali nadam se da ću ga završiti. Tu je bila noć, to znači da je u Hrvatskoj negdje oko podne. Nazvati ću Paula pa ću vidjeti hoće li mi se javiti. Nakon par sekundi se javio.
"Sekaa."-rekao je kad se javio
"Bracoo, šta ima?"
"Evo seka ništa kod tebe?"
"Ma evo, dosađujem se, kako si?"
" Odlično, kod Lorese sam."
" Ajme super, puno mi je pozdravi i pošalji joj veliku pusu."
" Evo jesam i ona tebi šalje veeeliku pusu."
"Kako je tamo?" - upitam.
" A dobro je, kao i svakoga dana."
" Mama? Tata?"
" Dobro su trenutno su na poslu, nazvati ću te kada dođu."
" Može odlično."
" Dobro seki ja moram ići čujemo se kasnije."
"Dobro braco ćao."-kažem.
Prekinuli smo razgovor. Bilo mi je malo dosadno jer se Vedrana tuširala, ostavila sam Vedrani poruku na stoliću i otišla sam po Arthura. Uzela sam ga i krenuli smo u šetnju. Ne znam gdje i samo se nadam da se neću izgubiti, niti poznajem ovo mjesto niti išta. Došla sam do jedne rijeke, imala je lijepu plažicu, tamo sam legla na zemlju i pustila Arthura da ide gdje hoće. Vani je bilo predivno, zvijezde su se vidjele, bile su jednostavno prekrasne. Arthur je ležao do mene. Tako sam ležala, sat, dva, tri, nisam obraćala panju na vrijeme, primijetila sam da me Paulo zvao na Skype, nazvala sam ga natrag i javio se.
" Haloo!"
"Hej dušo"- čula sam majčin mili glas. Brzo nam se i tata pridružio i pričali smo neko vrijeme. Kada smo prekinuli krenula sam prema hotelu, lutala sam ulicama dobrih pola sata ali na kraju sam ga pronašla. Došla sam, ostavila Arthura u životinjskom hotelu a ja sam otišla u naš. Vedrana je spavala, ja sam se na brzinu otuširala i krenula u krevet. Bila sam u polu snu kada me probudila poruka. Bio je Marko. U poruci je pisalo "Laku noć, vidimo se sutra😴😘. "Slatko, odgovorila sam mu na poruku, isključila sam zvuk i nastavila spavati.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ljudi moji, jakoo mi je žao zbog neaktivnosti ali znate kako je,škola, treninzi, učenje i tako stalno u krug ( i tako u nedogled😂) , iskrena da budem , koliko dugo nisam pisala morala sam pročitati opet priču, da bi imalo bar malo smisla. Ne znam to da kažem, nemam baš inspiracije, ali potruditi ću se čeće izbacivati nastavke
Lya💙. A