Ljubav na svjetskom prvenstvu

20.

Rano je jutro. Danas idemo za Varaždin. Trenutno je oko 5:40, a mi krećemo u 6:30. Kada sam se malo razbudila krenula sam do kupatila obaviti higijenu i obući se u normalnu robu. Kada sam to napravila odlučila sam prošetati malo Arthura da ne mora Paulo jer će on ovdje ostati, ipak ga ne mogu baš svugdje voditi sa sobom. Nakon par minuta šetnje vratila sam se kući. Kada sam ušla u kuću vidjela sam na satu da je tek 6:00. Odlučila sam nam spremiti sendviče za po putu ako budemo gladni, i naravno puno hladne vode. Kada sam to završila, pogledala sam na sat i vidjela da je prošlo tek 10 minuta i da imam vremena i za doručak. Otišla sam pažljivo do frižidera i izvadila mlijeko za pahuljice. Napravila sam si ih i odlučila sjesti u dnevni i pogledati malo televiziju. Kada sam je upalila bio je cartoon network, a na njemu Maša i medo. Nakon dvije minute gledanja Maše i mede, suze su mi na oči krenule i nisam mogla više disati. Plakala sam od smijeha. Nakon par minuta plakanja i smijanja dobila sam poruku od Marka da se spustim. Brzo sam napisala pismo svojima da sam otišla i dok sam to pisala gledala sam Mašu i njene ludorije. Koliko sam se glasno smijala mislila sam da ću cijelo susjedstvo probuditi. Ugasila sam brzo televiziju i izletila iz kuće sa svim stvarima. Vidjela sam Markov auto te sam potrčala prema njemu.
" Hejj!"- rekla sam još sa suzama u očima i u smijehu.
" Hej. Jesi dobro?"- upitao je zabrinuto.
" Da da jesam."- rekla sam i opalila se smijati sjetivši se jedne scene iz Maše i mede.
" Jesi sigurna?"
" Ne baš."- rekla sam i obrisala suze sa očiju.
"Čemu se smiješ, ako smijem znati?"
" Pa ne znam kako da ti to kažem a da me ne smatraš ludom."
" Naravno da te neću smatrati ludom, slobodno mi reci."
" Gledala sam Mašu i medu i nisam mogla doći do sebe od smijeha, samo nemoj nikome reći, pogotovo ne Vedrani, poslala bi me u ludnicu istoga trena."- nasmijao se na ovo kada sam mu rekla za Mašu i medu.
" Ne brini, nisam ja izdajica i baba kao Pjaca."- rekao je i zamišljeno nastavio gledati u cestu ispred sebe, kao da se naljutio."
" Je li sve uredu Marko?"
" Ma ne znam šta da ti kažem."- rekao je i teško uzdahnuo.
" Ako želiš, slobodno mi reci što je bilo, znaš da neću nikome reći."
" Ma ništa strašno, samo Marko jednostavno ne zna držati jezik za zubima."

MARKO P.O.V.

"Znam kako ti je, takva je i Vedrana isto, zna čuvati neke tajne ali opet, neke stvari koje ne bih voljela da se saznaju ona ih kaže, ali kakva god da je volim ju."- Bože, čime sam ja zaslužio njenu dobrotu, brigu prijateljstvo? Znam da mi je Pjaca najbolji prijatelj ali kako bi njemu bilo da ja okolo djelom podatke o njegovoj curi. Dobro, meni Selenia nije cura, što ne znači da neće biti. I to još ide govoriti Rebiću, a svi dobro znamo kakav je on.
" Samo se nemoj brinuti, znam da ti je teško, ali tvoja obitelj te želi vidjeti nasmijanom i bez briga. Najbolji ste prijatelji, ne daj da vam jedna sitnica to uništi. Budi sretan i zaboravi na neki način to što se desilo. Budi sretan zbog obitelji, zbog sebe, zbog mene, prijatelja. Jer te želimo vidjeti veselog i sretnog."- rekla je to tako smireno.
" Hvala ti puno."
" Nema na čemu, znaš da mi se možeš obratiti kada god ti nešto treba, tu sam."- i sad se stvarno počinjem pitati čime sam ja ovo zaslužio? Hvala ti Bože na ovom anđelu što si ga s neba poslao.

SELENIA P.O.V.

" E da i zamolila bih te da ovo sa Mašom i medom nikome ne spominješ jer će me se roditelji, rodbina i prijatelji odreći."- rekla sam a on se samo na to nasmijao. Valjda neće.
" Neću ne brini."- rekao je i namignuo mi. Mislim da baš i ne bi bilo ugodno da se sazna.
"Šta voliš slušati?"- upitao me.
" Pa iskreno, volim svu vrstu muzike osim folka i ne volim cajke. Više sam za strane pjesme i neke naše tipa Oliver Dragojević, Massimo, Toše Proeski, Tony Cetinski, Miroslav Škoro, Thompson. Ti?"
" Isto, samo što ja volim više naše pjevače i pjesme, nego strane." - pričali smo još malo o nekim žanrovima pjesama te smo zatim stali na neko odmaralište malo "protegnuti" noge. On je otišao na toalet a ja sam ostala vani. Bilo je pakleno vruće, ostalo nam je još nekih 45 minuta do Varaždina. Trenutno je 7:10. Uzimam mobitel i vidim da me zvala Vedrana, brzo sam je pozvala opet da vidim što me treba.
"Hej kravo!"- čule se s druge strane slušalice.
"Hej kobilo!"
"Pa šta radiš?"
" Probaj pogoditi."
" Šetaš Arthura?"
"Zar stvarno?"
" Daa, šta je tu čudno?"
" To što imaš 22 godine i već si senilna?"
" Ahaaaaa, voziš se?"
" Da, sad smo malo stali, treba nam još 45 minuta od prilike."
" A super, pa sretan ti put."
" Hvala, šta ti radiš?"
" Ma evo, Marko i ja smo malo u šetnji sa Lunom pa smo te htjeli malo čuti, Luna mi je rekao da ćete se čuti čim dođeš tamo."
" Da naravno, javiti ću joj se čim budem mogla."
" Ma baš ste si super."- rekla je sarkastično.
" Nego imam neki prijedlog, što kažeš da 19.-og odemo na ljetovanje u Grčku? Samo nas dvije?"
" Dobra ti je ideja, samo ja nisam u Hrvatskoj."
"Nego?"- upitala je zbunjeno. U daljini sam ugledala Marka kako dolazi.
" Slušaj, ne mogu ti sada reći jer dolazi Marko, kada budem sama ću ti reći ili ću ti napisati u poruci. Nemoj se ljutiti soriii."
" Čekaj da pogodim, njemu je 19.- og rođendan i ti ideš u Španjolsku jer ga želiš iznenaditi s poklonom koji me skakanje iz aviona s padobranom?"
" Da, kako si pogodila?"
" Čuj, ja sve znam, a kada dođeš imati, ćemo jedan ozbiljan razgovor, i nema onoga umorna sam, ne mogu ili s Markom sam, samo ti i ja."- zvučala je ljuto
" Zašto ozbiljan?"- upitala sam zabrinuto.
" Zato, a sada moram ići čujemo se kasnije."- rekla je i poklopile smo. Ne znam šta joj je. Nikada se ovako nije naljutila na mene. Valjda sam ja tu koja se treba ljutiti jer od kad je s Markom u vezi odkantala me totalno, Marko joj je drugi ja. Nije fer, i sad se ona ljuti. Ma daj ajde. Sad ću cijelo vrijeme biti ljuta i tužna zato što nisam ništa loše napravila nego zato što se ona ljuti bezveze.

MARKO P.O.V.

Dolazim do auta i vidim da je jako uznemirena i priča s nekim na mobitel. Poklopila ne i tužno je stavila ruku na čelo sa spuštenom glavom.
" Hej, što je bilo?"- upitao sam zabrinuto.
" Ma nije bitno."- rekla je tužno.
" Ako si ti tužna sve je bitno. Što je bilo?"
" Me Vedrana i njene gluposti, tužna sam zato što se ljuti na mene bez razloga jer sam je pod znacima navoda odbacila, a ona od kad je s Markom u vezi dobro da i priča samnom."
"Nemoj zbog toga biti tužna, možda se ne ljuti, možda samo tako djeluje ili te jednostavno zeza. Ne brini zbog toga riješit ćete sve, samo se nemoj brinuti, pre dobre ste vi prijateljice da bi vam ovako jedna glupost razorila to prijateljstvo."- rekao sam, te je ona stavila svoju predivnu glavu na mene, zatim sam je čvrsto zagrlio kao i ona mene.

SELENIA P.O.V.

Kako je lijepo u njegovom zagrljaju, osjećam se sigurno i zaštićeno. Nakon par sekundi grljenja, odvojili smo se i ušli u auto.
" Jesi umoran?"
" Nisam ti?"
" Pa jesam malo, bi ti smetalo ako malo zaspim?"
" Naravno da nebi, samo ti spavaj."
" Hvala."- rekla sam i utonula u san.

MARKO P.O.V.

Kako je slatka. Prije par sekundi je pričala samnom a sada je već u dubokom snu. Kako tako brzo može zaspati? Ja i kad sam najumorniji ne mogu spavati, ili mislim na nju ili sam toliko umoran da od umora ne mogu zaspati odmah. Baš sad mora spavati kada je ne mogu gledati jer vozim. Znam, čudno je gledati ljude dok spavaju ali ona je jednostavno prekrasna.

SELENIA P.O.V.

" Selenia, stigli smo."- čula sam Markov nježan glas, kao da se bojao da me ne probudi.
" Šta već?"- upitala sam trljajući oči.
" Da."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ljudi, još jedan nastavak, ispričavam se na greškama i nadam se da vam se sviđa, sad kada škola završi biti će nastavci češći. Ovaj tjedan nisam sigurna hoću li još jedan nastavak izbaciti zato što nas još pilanu sa školom. Hvala vam što čitate moju priču.

Lya🖤