Ljubav na svjetskom prvenstvu

39.

TJEDAN DANA KASNIJE.

Prošlo je tjedan dana od kad smo ovdje i danas se vraćamo nazad u Zagreb, a ja sutra nazad za Koprivnicu. Otišle smo se još malo prošetati po korzu s Arthurom te smo sjele u auto i otišle nazad za Zagreb. Bilo mi je jako lijepo, samo mi je žao što mije bilo malo više sunca kako bi se mogle okupati više u moru ali nema veze, idući put ćemo. Nakon dva sata vožnje stigle smo u Zagreb. Ostavila me kod kuće, uzela sam svoje stvari i otišla u kuću. Nije bilo nikoga. Klasika. Trenutno je 13:30, a danas mi Marko igra utakmicu protiv Barcelone u 21:00. Ne znam što da radim do tad. Iz mog razmišljanja trgnula me zvonjava telefona. Bila je Loresa.
" Hej slatkice."- rekla je oni. Njenim dražesni glasićem.
"Hejj ljepoto."
" Pa kako si mi, ste se vratile?"
"Dobro sam. Upravo smo se vratile i sad se kući dosađujem razmišljajući što bi mogla raditi danas do utakmice, ti?"
" Utakmice? Odlično sam."
" Ma da, Marko danas igra pa gledam."
" Aha, tako znači, nego, baš sam te htjela pitati, znam da baš i ne voliš šopingirati ali željela sam te pitati ako bi željela ići sa mnom neke stvarčica za bebicu."
" Ajme, da naravno."- rekla sam sretno.
" Samo kako ćemo znati što kupiti kada ne znamo ni spol ni ništa."
" Ma nećemo tako nešto, pokušati ću naći neke stvarčice koje su i za curice i za dječake."- rekla je te smo se dogovorile sve oko toga. Doći će po mene za par minuta.

Prošlo je već par sati ovog mukotrpnog šopinga, iako mi je predivno u njenom društvu, mora se priznati da stvarno ne volim šopingirati. Trenutno je 20:00 te moramo krenuti jer se svi dućani polako zatvaraju. Kupile smo stvarno puno toga. Prvo smo došli do njene kuće, pomogla sam joj ostaviti sve stvari gore i posložiti ih. Zatim sam još malo bila kod njih iako nije bilo Paula. Zatim sam sama krenula kući. Iako mi Loresa nije dozvolila ali pala je na moje molbe. Kada sam stigla kući bilo je 20:30. Mama i tata su bili kući. Pozdravila sam ih te sam otišla do sobe kako bi spremila stvari koje mi trebaju sutra za put. Nakon spremanja svega legla sam na krevet i upalila televizor koji je bio na zidu i uključila utakmicu koja počinje za 5 minuta.

Utakmica je završila i Sevilla pobjedila Barcelonu rezultatom od 2:1. Marko je igrao cijelu utakmicu te je zabio drugi gol. Pre ponosna sam na njega.

MARKO R. P.O.V.

"Ajde molim te!"- nagovarali su me Pablo i Ever da odemo u neki disko.
"Dobro dobro ajde."-pristao sam nakon dužeg moljenja
"Aleluja."-rekla su zadovoljno te smo ušli u moj auto i krenuli u neki klub. Došli smo te su si njih dvojica naručili alkohol ja nisam htio, ali naravno nagovarali su me i prihvatio sam. Ne znam zašto sam tako naivan i povodljiv. Naravno napili smo se nakon par čašica iako sam ja još bio donekle normalan. Njih dvojica su se izgubili kod nekih cura a ja sam ostao sjediti i čačkati po telefonu. Ubrzo je i meni prišla neka cura.
" Hej mali."- rekla je te sam je samo pogledao s dozom gađenja.
"Je slobodno?"- upitala je mrdajući za svoja odvratna plastična usta.
" Nije."- odgovorio sam.
" Ali nema nikoga pa ću sjesti do tebe."- rekla je te sam se ja krenuo ustajati. Uhvatila me za ruku i posjela me nazad.
"Di si krenuo? Zabava tek počinje, daj da popijemo još jedno piće."
" Ne, ne bih."- rekao sam na što sam se ustao te se i ona ustala sa mnom i gurnula me nazad na stolicu.
" Ma daj, samo jedno piće."- rekla je te sam shvatio kako me neće pustiti na miru dok ne popim piće s njom. Sjedio sam te smo naručili, ne znam ni ja što.

SELENIA P.O.V.

Ne znam bili se trebala brinuti, Marko mi se ne javlja. Možda je vani s dečkima kako bi proslavili pobjedu, ali definitivno znam da neću moći spavati dok mi se ne javi. Vjerovatno samo previše paničarim.

MARKO R. P.O.V.

Jutro je i budim se u nekom nepoznatom krevetu. Okrećem se oko sebe te primjećujem da do mene spava neka odvratna plastična likuša. Bože dragi, šta se desilo jučer? Nisam valjda? Ustajem se iz kreveta te primjećujem da nemam ništa na sebi. Brzo se oblačim te izlazim iz sobe. Ulazim u auto te krećem prema svom stanu. Sad je 12:20. Dana nemam trening. Uzimam mobitel da provjerim obavijesti te primjećujem 10 propuštenih poziva od Selenie i 2 njene poruke. Odlučio sam ju odmah nazvati ali mi se nije javljala.

SELENIA P.O.V.

Išla sam danas s Arthurom u šetnju te sam stala na tisak da kupim vodu pošto sam bila žedna. Dok sam čekala da mi žena odkuca vidjela sam ogromni naslov na sportskim novinama: Mladi i talentirani Marko Rog dugo je čuvao svoj intimni život u tajnosti, sve dok nije izašao u klub nakon pobjede nad Barcelonom. Nisam mogla vjerovati. Tamo je bila slika te kada sam se malo bolje zagledala, primjetila sam da je to stvarno on i da se ljubi s tamo nekom plastičnom likušom. Otrčala sam doma, zaključala se u sobu i počela plakati. Zašto mi je to napravio? Zašto? Počeo mi je odjednom zvoniti mobitel, uzela sam da pogledam tko je. Bio je on te sam mu samo poklopila. Zašto? Zašto? Stalno mi se ista pitanja motaju po glavi. Što ako je samo neka namještaljka? Zvao me još par puta. Odlučila sam mu se na jedan poziv javiti, da mi objasni.
" Halo."- rekla sam još s tugom u glasu i suzama u očima.
" Hej malena, zašto plačeš?"- upitao je zabrinuto.
" Marko samo mi reci jednu stvar, jesi li me prevario?"- upitala sam ga. Samo je šutio.
" Zbogom."- rekla sam mu i poklopila. Danas trebam krenuti za Koprivnicu u 16:00. Njega više ne želim vidjeti. Nikada. Ubrzo mi mama i tata dolaze s posla. Moram se pribrati. Na samu pomisao, začulo se zvono ulaznih vrata. Obrisala sam suze te sam otišla otvoriti vrata. Bila je Vedrana. Nije ništa rekla samo me zagrlila.
" Sve znam, nemoj plakati."- rekla je s tugom u glasu.
" Kako Vedrana? Kako?"- rekla sam još u plaču i u njenom zagrljaju
" Znam da ti je teško."
" Zašto? Zašto mi je to napravio?"
" Jesi mu pustila da ti objasni?"
" Vedrana da mi objasni što? Mislila sam možda da je neka medijska izmišljotina ili slično, a onda sam mu se javila nakon dvadesetak poziva. Pitala sam ga jeli me prevario. Nije ništa rekao, samo je šutio. I šta da mislim. Ma ne ne želim ga više čut."- rekla sam. Ubrzo su ušli mama i tata. Naravno zabrinuli su se ali im nisam htjela ništa reći. Izmislila sam da mi je žao što idem i to je to. Znam da nisu glupi i da će shvatiti što je bilo i bez da im ja to kažem. Vedrana i ja još smo malo razgovarale o svemu, no meni nikako nije izlazilo iz glave. Malo sam se pribrala te je bilo vrijeme za polazak. Otišli su me odpratiti a ja sam jedva čekala otići, od svih. Želim biti sama. Stavila sam slušalice u uši i zatvorila oči.

MARKO R. P.O.V.

Koji sam je glupan, kreten, ma nema te riječi koja bi me opisala. Zovem je već par puta i ne javlja mi se. Poklapa mi. Pokušao sam je nazvati još jednom ali mi je opet poklopila. Poslat ću joj poruku, iako sumnjam da će odgovoriti.

SELENIA P.O.V.

"Javi mi se molim te."- glasila je poruka na WhatsApp-u koju mi je poslao Marko. Malo sutra. Došla sam napokon u Koprivnicu. Izvadila sam stvari te sam pozvala taksi kako bi me odveo do stana. Za par minuta sam tamo došla. Odključala sam ga, pustila kofer sa strane, otišla u sobu, legla na krevet i plakala. Kao kišna godina. Toliko ga volim. Ne mogu bez njega i previše mi fali, ali preko nekih stvari jednostavno ne mogu prijeći. Nedugo nakon što sam došla čula sam kucanje na vratima. Posljedice plakanja više nisam mogla prekriti ali morala sam otvoriti vrata. Ispred njih se nalazio Lan kojem je odjednom nestao osmijeh s lica.
" Što je bilo?"- upitao je zabrinuto.
" Ništa, uđi."- rekla sam tužno gledajući u pod. Ušao je.
" Kako ništa a plačeš."
" Ma ništa bitno."
" Selenia, što god prouzrokuje tvoje suze je bitno."- rekao je. Sjeli smo te sam mu ispričala.
" Di je on sad, ubit ću ga."- rekao je Lan iznervirano.
" Lan, smiri se. Nećeš nikog ubit."- rekla sam te me zagrlio jer sam opet počela plakati.
" Nemoj plakati, nije vrijedan tvojih suza."- kada je to rekao, čula se vibracija mog telefona. Uzela sam da vidim tko me zove. Bio je Paulo.
" Selenia je istina?"- upitao me iznervirano Paulo.
" Marko?"
" Da."
" Je."
" O bolje da ga nema."
" Paulo, smiri se s mjesta, ne radi sranja, ako mu ništa ja nisam napravila nećeš ni ti."
" Aha, samo me gledaj."
" Paulo!"- povikala sam na njega.
"Molim te nemoj, pusti ga."- zamolila sam ga mirno.
" Ali.."
" Paulo molim te."
" Dobro."- rekao je. Pozdravili smo se te sam poklopila. Jako sam razočarana u Marka. Jako. Nisam bila od volje te sam odlučila leći. Lan je otišao a ja sam zaspala.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ljudi novi nastavak. Mali preokret u priči. Što mislite o nastavku?

vatreneprice evo, TRENUTNO nije ni kod mene Rog neki 😇

Oprostite na greškama.
Lya🖤