Ljubav na svjetskom prvenstvu

51.

Ah, došao je i taj dan. Otvorila sam oči a do mene je ležao već odavno budan Marko koji je gledao u mene.
"Jutro."- rekla sam pospano i poljubila ga.
"Jutro."- rekao je sa smiješkom.
"Što je?"- upitala sam ga.
"Ništa, samo sam te gledao dok spavaš."- rekao je te sam se nasmijala. Strašan je.
"Jesu ovo dvoje budni?"
"Što misliš?"
"Naravno da ne."
"A je moja ribica budna?"- upitao je i stavio uho na moj trbuh.
"Kad se počinje osjetiti, onako da udara?"- upitao je.
"Tek u drugom mjesecu."- rekla sam sa smiješkom jer mi je simpatičan kako ga zanima.
"A što misliš je boli kada udari?"
"Vjerovatno."
" A kada se može saznati što je?"- ispitivao me poput malog djeteta.
"Tek u jedanaestom tjednu."
"Znači još 10."
"Da."- puhnuo je te je stavio ruku na trbuh.
"Nedam vas."- prošaptao je i zatvorio oči.
"Imaš trening danas?"
"Ne, danas nemamo. Ali mogli bi nešto raditi."- rekao je i nasmiješio se
" A što to?"- upitala sam zainteresirano.
"E pa to je dobro pitanje. Mogli bi ići negdje."
"Imaš prijedlog?"
"Ne."
" A što kažeš da danas budemo doma kada nemaš trening i da se izležavamo."
"Dobra ideja."- rekao je te se meni krenulo povraćati i došlo mi je slabo. Odjurila sam u kupatilo, ali nije ništa bilo. Krenula sam prema sobi gdje je bio Marko.
"Jesi li dobro?"- upitao je zabrinuto.
"Jesam jesam, mah to je normalno."- rekla sam i legla do Marka. Podigao mi je majcu i poljubio trbuh te rekao.
"Ribice nemoj mučiti mamicu toliko."- rekao je te sam mu se nasmijala. Sladak je za poludit. Razmaziti će ju skroz.
"Sada kada čekamo ribicu, mislim da bi bilo pametno da isplaniramo vjenčanje."- rekao je.
"Slažem se s tobom."
"Mislio sam da bude u Dohi, gdje smo se i upoznali."
"Jesi li siguran? Želiš li možda u Varaždinu? Ako misliš da bi meni smetalo ne brini, meni je to okej."
"Ne, ne bih u Varaždinu, baš bi u Dohi, što ti misliš o tome?"- upitao me.
"Slažem se s tvojom idejom."
"Znaš da je ubrzo i Vrsaljkovo vjenčanje?"
"Ozbiljno? S Božicom?"- upitala sam iznenađeno na što je on kimnuo glavom. Jako sam sretna zbog njih. Ali i jedva čekam vjenčanje Marka i Vedrane. Nadam mu se što prije. Ustala sam se iz kreveta i otišla dolje. Marko je još ostao u sobu. Došla sam u dnevni i upalila televiziju gdje su bili...pogađate Maša i medo. Naravno da sam ih gledala.
"A bebo mala."- čuo se Markov glas nakon par minuta te je sjeo do mene.
"Ajme pa mi danas idemo."- rekao sam sjetivši se toga da nam je danas let.
"A nee."- rekao je tužno Marko.
"Ljubavi, samo dva dana."- rekao sam smireno.
"To nije samo, to je puno."- rekao je kao neko malo dijete.
"Brzo će proći, ćuti ćemo se svaki dan."-rekla sam
"Naravno to se podrazumijeva."- nedugo nakon nas ustala su se i ona dva goluba te su došli do dnevnog.
"Hvala Selenia."- rekao je odjednom Pjaca te me ostavio zbunjenu.
"Zašto?"- upitala sam.
"Što si se zabila u Marka na trčanju."- rekao je te smo se svi nasmijali. Da ja nisam toliko smotana vjerovatno ništa od ovoga nebi bilo tako.
"Pa neka je i moja smotanost jednom dobro došla."- rekla sam te su se nasmijali. Dan je jako brzo proletio te je došlo 18 sati, nama je let u 20 a u 19 moramo biti tamo. Krenula sam spremati stvari za ta dva dana i otišla sam u sobu. Izvadila sam kofer i krenula sa spremanjem.
"Šta to radiš?"- upitao me Marko koji je prije par sekundi došao u sobu.
"Spremam se."- rekla sam mu jer je očigledno.
"Ne, daj pusti ja ću samo mi reci što trebaš."
"Zašto?"
"Zato, ne smiješ puno raditi sada, pa trudna si."- rekao je spremajući stvari u kofer.
"Dobro ali nisam invalid."- rekla sam.
"Nema veze, samo ti miruj, ne želimo da se nešto dogodi."- jako se brine. Čak se i bojao kako bi let mogao utjecati na mene i bebu. Ma sav je sladak. Nakon par minuta me spremio te smo krenuli prema aerodromu koji je bio udaljen par minuta od kuće. U 19:00 smo bili tamo i otišla na provjeru, zatim nam je ostalo samo da sačekamo avion. Ubrzo je i on došao te je ukrcavanje krenulo.
"Javi mi se obavezno kada dođeš, javi mi ako ti je bilo slabo, kada ideš spavati, kad se probudiš, ako povračaš, ako vidiš da ti nije dobro, samo nazovi dolazim odmah."- rekao je Marko dok smo se grlili, naravno on me nije jako stisnuo jer se boji.
"Ma daj, nemoj se toliko brinuti, sve će biti okej."- rekla sam te smo se poljubili. Zatim se sagnuo i poljubio stomak.
"Ribica, čuvaj mamu i budi dobra, voli te tata."- rekao je i ustao se.
"A mama ti čuvaj ribicu i budi joj dobra."- rekao je te smo se opet poljubili i došao je rastanak. Sjele smo u avion i krenule za Zagreb. Treba nam nekih šest sati do tamo što znači da smo tamo oko dva ujutro. Po nas će doći Paulo.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Evo novog nastavka, nadam se da vam se sviđa, ovih par dana baš i nisam imala neke volje. Smislila sam novu dramu, samo ne znam koliko će vam se svidjeti.
Oprostite na greškama.
Lya🖤