Ljubav na svjetskom prvenstvu

4.

Četiri i trideset ujutro je. Ulazim u kupatilo i obavljam higijenu, zatim se presvlačim u sportsku majicu i hlače. Veki još spava, mislim svatko normalan u ovo doba spava. Bilo je negdje oko pet sati kada sam čula lagano lupkanje na balkonskim vratima. Otvorila sam ih i bio je to Marko.
"Jutro."
" Jutro i tebi, uđi." - Vani je bilo malo hladnjikavo pa sam ga pustila da uđe.
" Hvala ti, idemo?"
" Može, samo da obučem tenisice i da ostavim frendici poruku da idem." - Obukla sam tenisice, i uzela neki papirić i olovku i napisala Vedrani gdje sam.
" Oprosti, možemo li molim te prije otići u ovaj hotel preko puta da uzmem svog psa da se malo rastrči, ako nije problem?"-upitam ga.
" Naravno da nije, obožavam pse."- rekao je. Izašli smo iz hotela a ja sam otišla po Arthura. Počeo je skakati kada me je vidio, izašli smo, van gdje nas je Marko čekao. Arthur je počeo lajati i počeo me vući. Kada smo došli do Marka prvo ga je ponjušio a zatim je počeo veselo skakati po njemu. Slatko.
" Kako se zove?"-upitao je.
" Arthur."-kažem.
" Pa hej Arthur!"- Mazio ga je dok je on jo skakao oko njega. Zatim smo krenuli do staze. Kada smo došli pustila sam Arthura s povodca i on je trčao uz nas. 
" Voliš trčati?"- Upitao me Marko.
" Da volim, dok trčim ne mislim na sve svoje probleme, ustvari ne mislim ni na što, samo trčim, ti isto voli trčati ili?
" Da, zbog istih razloga, dok trčim, maknem se od svih i nekako imam svoj mir."- Pričali smo jo dugo, trčali smo sat vremena u jednom, sat vremena u drugom smjeru. Vratili smo se oko osam nazad, prvo smo otili vratiti Arthura, a zatim smo se mi vratili u hotel. Kada sam ušla, primjetila sam da je Veki budna i da stoji s prekriženim rukama kod kreveta.
" Duguješ mi objašnjenje za ono jučer."
"Da znam, ma Marko je došao zaželiti mi laku noć."
" Aha a gdje si danas?"- Kao neka inspektorica je
" Na trčanju sam bila."
"Aha, uredu onda."- Odjednom čula se buka ispred hotela, otišle smo na prozor da vidimo to se dešava, kad ono, skuili smo da su to nogometaši, idu na trening. Malčice smo provirile kroz prozor da nas ne primijete. Ne znam zašto. Veki je skroz se podigla da ih bolje vidi, skoro se onesvijestila od sreće. Samo to sam to pomislila likuša se onesvijestila. O Bože što ću sada? Uzela sam vode i prolila po njoj. Počela se osvjetavati.
" Vedrana, jesi li dobro?"
" Ne znam, možda, ma odlično sam."
" što ti se dogodilo da si pala, je ti bilo loše ili?"
"Samo se sjećam da sam ja gledala u njih i odjednom se Pjaca okrenuo, nasmijeio mi se i mahnuo, i tad sam pala."
" Zar stvarno tako utječe na tebe?"
" Očito?"
" Svašta, samo ti sjedni na krevet a ja ću ti donijeti vode."- šta reči, onesvijestila se jer ju je pogledao i mahnuo joj, ovo prvi put u svom životu čujem. Ma da mi je netko ovo ispričao ne znam bili mu vjerovala, svašta.

Prošlo je već par dana i nje se nešto posebno zanimljivo dešavalo. Došao je taj dan, dan utakmice. Ne mogu doći sebi. Jedva čekam. Igraju u 15:00, oni su otišli iz hotela negdje oko 8:00, sada je 14:30, trebale bi krenuti prema stadionu. Nije daleko. Obukle smo naše dresove i krenule prema stadionu s taksijem da nebi zakasnile. Dole smo za 10 minuta, bila je malena gužvica ali ništa strano. Izašli su na teren, prvo su Argentinci otpjevali svoju himnu. U prvoj postavi je bio Dybala, usudim se reći najljepši nogometaš. Zatim su naši počeli pjevati svoju, svakog sam posebno promatrala, prvo Vida, zatim Lovren,Vrsaljko,Rebić,Livaković na golu, Pjaca, Modrić,Rog... Čekaj malo?! Rog, Marko Rog, od tud mi je poznat. Marko sa kojim već par dana provodim vrijeme je nogometaš Hrvatske nogometne reprezentacije! Baš sam blesava, kako to nisam prije shvatila. Šta da radim?
" šta si blenula?"- Upita me Vedrana.
" Vedrana zna onaj Marko o kojem sam ti pričala?"
" Da što s njim?"
" E pa taj Marko je Marko Rog, nogometaš."
" Daj ne zezaj."- Rekla je kao da mi ne vjeruje.
" Ja se ne zezam Vedrana, ja sam ozbiljna, pa kako bi mi to samo odjednom palo napamet?"
" Pa kako nisi prije skužila?"
" Znala sam da mi je od nekud poznat ali se nikako nisam mogla sjetiti od kud, a ni on mi nije rekao, rekao je da ću ga moći vidjeti na tribini i da će doći do nas."
"  Pa definitivno ga s ove pozicije vidiš!" - Cijelo prvo poluvrijeme sam bila zamiljena i nisam ba previe pratila utakmicu. U prvom poluvremenu se nije toliko toga događalo. Imali smo par prilika ali ništa od toga. Svih petnaest minuta sam bila u šoku. Prošlo me kada je došlo drugo poluvrijeme, bilo je puno više akcije i više pokušaja. I pao je prvi gol. Zabio ga je Dybala za Argentinu. Ali mi nismo dugo čekali, ubrzo je Lovren zabio gol. Devedeset minuta je prolo. Još četiri minute sudačke nadoknade. Pao je još jedan gol zabio ga je Rog. Svi smo vrištali od veselja, bili smo pre sretni, potekle su mi suze radosnice. Utakmica je gotova i odlazimo sa stadiona.
" što kažeš da odemo u ovaj kafić?"- Pokazala je na kafić odmah do stadiona. Malo sam razmišljala i pristala sam. Ja sam naručila cappuccino i vodu, a Vedrana kavu. Sjedile smo neko vrijeme tamo kada smo začule buku iza sebe, okrenule smo se i vidjele da prolazi Reprezentacija Argentine. Do nas je prošao i Dybala, ajme, taj čovjek je stvarno lijep, ne može se reći da nije. Bili su potišteni, ubrzo su ušli u svoj autobus i nestali. Naših dosta dugo nije bilo,vjerovatno su slavili. Odjednom sam primjetila da se Vedrana nešto smijeka, bilo mi je to malo čudno.
" Aaaaaa!"- Zavrištala sam, jako glasno, netko me prepao, kada sam se okrenula bio je to Marko, ali ne samo on do njega je stajao i Marko Pjaca, plakali su od smijeha. Meni nije bilo smijeno, srce mi je stalo.
" Ti nisi normalan, života mi."
" A oprostiii nisam te mislio tako jako preplašiti."
" Nisi mislio ali jesi, ma nema veze, čestitam vam na pobjedi, i tebi na pogotku."
" Hvala!"- Rekli su obojica u isti glas.
" Negoo mi moramo ići, vidimo se!"
" Ćao!"- Otišli su.
" Ajmeee je si ga vidjela?"-upita Vedrana očarano.
" Koga? Dybalu? Ako misli na njega onda sam ga dobro vidjela."-kažem i nasmiješim se.
" Glupačo ne mislim na njega mislim na Markeca!"
"Na kojeg?"
" Zar stvarno? Pa na Pjacu valjda."
" Pa uopće nije nešto!"
" Aa kao to moe reći?" -Upitala je šokirano. Volim je sprdati. Popile smo svoja pića i otišle nazad u hotel. Nazvala sam Paula preko Skypea da se malo čujem s njima. Dok smo pričali, odjednom smo čuli kucanje na balkonskim vratima, pretpostavila sam tko je.
" Veki, ajde molim te otvori, mama, tata, buraz, ja moram ići volim vas pusa."- pozdravili su me i poklopili smo.
" Ometamo li šta?"
" Ma ne pričala sam malo s roditeljima i bratom, uđite."
" Hvala."
" Hoćete li šta popiti?"- Upitala je Vedrana, Pjaca je htio koka kolu a Rog Cedevitu.
" Pa evo da se upoznamo ispočetka, ja sam Marko Rog, a ovo je moj prijatelj i suigrač Marko Pjaca."
" Vau kakva čast."- Rekla sam sarkastično dok je Vedrana nosila pića.
" Ja sam Selenia Marić, a ovo je moja prijateljica Vedrana Horvat."
" Čekaj malo, Selenia Marić, poznato mi je od nekud."- Kaže Pjaca zamiljeno.
" Pa ne znam, mislim kapetanica sam hrvatske ženske rukometne reprezentacije, možda od tud?"
" Da imaš pravo, mojoj nećakinji si omiljena igračica, obožava te, samo o tebi priča." - Ajmee kako slatko.
" Pa nek sam i ja nekom idol, baš mi je drago!"
" Opaa rukometaica ha?"- Oglasio se Rog
" Da ,da ." - Odjednom bacim pogled na laptop i vidim da me Paulo zove. Ajme. Dosadan je. Odlučila sam se javiti.
" E je si vidjela tko je pobijedio?"
" Jok ti si."
" Aha, je sam ti rekao!"
" Da da ima pravo ajde bok sad!"
" A daj seki ta će me već potjerati?"
" Da jer imam goste a nije pristojno pričati dok su gosti ovdje!"
" Dobro dobro, zapamtiti ću ti to."- Pozdravila sam ga i poklopila.
" Oprostite, moj glupi brat Paulo me zvao, jako mi je žao!"
" Ma nema se za šta ispričavati."
" Što kažete da igramo bocu istine?"- Upitao je Pjaca. Svi smo se složili. Prvo je bilo red na mene i Marka( Roga). On je pitao mene.
" Istina ili izazov? "
" Istina."
" Imaš li dečka?"- Malo mi je bilo neugodno, ali odgovorila sam.
" Nemam." - zatim smo zavrtili opet bocu, stala je na mene i Vedranu. Ja sam pitala Vedranu.
" Istina ili izazov?"
"Izazov."
" Zagrli Pjacu."- pogledala me mrkim pogledom i zatim ga je zagrlila nešto mu je šapnula a on se zatim nasmijao. Tako smo igrali do kasno u noć.
" Mi bi morali ići, ipak je rano dizanje sutra, odnosno danas."- Oglasio se Pjaca.
" Da imaš pravo, ništa onda laku noć cure!" - kaže Marko.
" Laku noć." - Vedrana je htjela vrištati od sreće kada su izašli van, bila je pre sretna. Legle smo u krevet i brzo zaspale.