Ljubav na svjetskom prvenstvu

57.

Jutro je i budim se. Pogledam do sebe ali nema Marka. To me malo zabrinulo. Nakon par sekundi dolazi i donosi mi doručak u krevet.
"Ajme pa šta si se išao mučiti?"- upitala sam ga.
"Svo što je za tebe i moju ribicu nije mi problem."- rekao je i stavio stolić kod mene. Krenula sam jesti.
"Hoćeš ti?"- upitala sam ga.
"Ne ne, ja sam već pojeo, samo ti jedi."- rekao je.

MARKO. P.O.V.

Prelijepa je. Znam da nije lijepo zuriti u nekoga ali jednostavno ne mogu skinuti pogled s nje.

SELENIA P.O.V.

Pojela sam te je Marko predložio da odemo u bazen koji je ispred hotela. Obukli smo se i krenuli. Nije bilo nikoga vani. Ušli smo zajedno u vodu držeći se za ruke. Bili smo neko vrijeme još te smo se odlučili vratiti. Presvukli smo se i krenuli. Nije mi dao da hodam te me podigao i nosio.
"Daj spusti me pa teška sam ko omanje krme."- rekla sam.
"Nisi, a i da jesi, kao da mi je problem nositi te."- rekao je te sam uzdahnula. Zatim smo došli do lifta i ušli u njega, i dalje me nije spuštao. Spustio me tek kad smo došli u sobu.
"Spremaj se."- rekao je te sam ga pogledala čudno.
"Ha?"- upitala sam zbunjeno.
"Pa da, spremi stvari."- rekao je i ostavio me u neizvjesnosti, ali nisam ga ništa htjela ispitivati. Auto i vozač su nas dočekali ispred hotela te smo ušli u auto skupa sa stvarima. Ubrzo smo stigli na odredište. Došli smo do ogromnog kruzera u sklopu kojega je bio hotel.
"Hajde, ulazi."- rekao je Marko dok je uzimao kofere. Pogledala sam ga zbunjeno i pokazala na kratko prstom.
"Misliš na...?"- nisam dovršila te je klimnuo glavom. Došli smo tamo te je imao vani ogroman bazen. Ubrzo ako došli u sobu te smo tamo legli.
"I di idemo?"- upitala sam.
" Pa malo će mo sada ploviti po moru, možda stanemo još u koju državu usputno."- rekao je. Ovo će biti zanimljivo putovanje.

*TJEDAN DANA KASNIJE*

Danas se nakon tjedan dana napokon vraćamo u Španjolsku. Ovdje mi je bilo zaista prelijepo, ali ipak, dom je dom. Sjeli smo u avion i čekali da poleti. U šestom sam mjesecu trudnoće i ribica svakog dana sve više i više lupa. Danas se nije oglasila, još joj je prerano. Avion je poletio te smo zaspali. Budi me jako lupanje u trbuhu. Evo je, probudila se. Mazila sam trbuh rukom ali mi nije uspijevalo. Marko je spavao i nisam ga htjela buditi. Hvala Bogu čulo se na zvučniku da sljećemo za pet minuta, tada se i Marko probudio. Vidio je da me trbuh boli pa je odmah stavio svoju ruku. Ribica je prestala tući.
"Kako ju ti tako umiriš?"- upitala sam pomalo iznervirana zbog toga što ja to ne mogu napraviti. Slegnuo je ramenima sa smiješkom.
"Meni se čini da će ona biti tvoja mezimica."- kažem na što se on nasmiješi.
"Ma razmaziti ću je skroz."- rekao je. Ja ne mogu ništa protiv toga. Oboje smo jako slabi na djecu. Napokon smo sletjeli i ušli u auto koji je Marko zadnji put tu i ostavio. Za par minuta stigli smo doma, samo smo se bacili na krevet. Dok nas nije bilo, bili su majstori koji su napravili dječiju sobicu i skroz je opremili. Krevetić su stavili u našu sobu. Samo smo se presvukli, nismo niti raspakirali stvari. Legli smo na krevet i zaspali odmah.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Još jedan kratki nastavak. Oprostite ali pri kraju sam priče, ostalo mi je možda eventualno dva nastavka.
Oprostite na greškama.

Taekwondo05, vatreneprice, čekam nastavaaak😅♥️♥️
Lya.♥️