Ljubav na svjetskom prvenstvu

28.

TRI DANA KASNIJE.

Budim se. Danas je taj dan. Kada ovdje sve puštam i odlazim u potpuno nepoznati grad. Ovih par dana sam bila samo doma, kod Vedrane i još nekih prijateljica iz kluba. Idem iz Zagreba za Koprivnicu. Mama, tata, Paulo, Loresa, Vedrana, Vedranini mama i tata i Luna idu me ispratiti na autobusni kolodvor. Autobus mi kreće u 8:00 a sada je 7:30. Na brzinu sam još sve popakirala šta moram i krenuli smo. Arthur ne ide sa mnom, ali smo se dogovorili kada oni budu došli kod mene da će mi ga dovesti i ostati će ovdje, jer psi ne mogu u bus. Sa svima sam se pozdravila, naravno Vedrana, mama i Loresa su plakale kao da me više nikada neće vidjeti u životu. Sjela sam u autobus i otišla u novi grad, napuštajući sve ovdje. Stavila sam slušalice u uši i gledala sam kroz prozor. Naravno s Markom sam se čula prije nego što sam krenula. Do Koprivnice i nema baš nešto puno vožnje. Možda nekih sat i pol. Nakon dosta kratke vožnje, za razliku kave su bile u ovih par dana, stigla sam na odredište. Uzela sam svoje kofere i ugledala jednu ženu u majci od kluba s kojom sam se dogovorila da me čeka ovdje kako bi mi sve pokazala.
" Pozdrav, ti si sigurno Selenia, drago mi je ja sam Edita Kovačić, voditeljica kluba."
" Hvala vam na dočeku, i meni je drago upoznati vas."
" Molim te, govori mi na ti slobodno. Kako si putovala?"
" Odlično, iako sam cijeli put prespavala ali bus je bio jako udoban."
" Super, evo ovako, sada odemo mojim autom da ti pokažem tvoj stan pa ću te odvesti na trenen i u dvoranu da se malo bolje upoznaš sa svime."- rekla ne te sam kimnula glavom. Ušle smo u njen auto. Nije nam trebalo dogo do stana. Parkirala se ispred te smo zajedno sa koferima ušle u njega. Stan je stvarno lijep, možda malo pre velik za samo mene ali nema veze. Pokazala mi je cijeli stan te smo krenule prema dvorani koja je jako blizu stana. Stigle smo tamo i dvorana je bila ogromna. Nisam je se mogla nagledati. Ušla sam u nutra i upoznala svoje nove suigračice, tamo je bio i trener. Cure su stvarno super, a neke i znam jer smo zajedno u reprezentaciji. Popričali sam malo s njima te mi je trener rekao kako prvi trening imam sutra u 8:00. Pozdravila sam se sa njima i otišla nazad do svog stana. Krenula sam se penjati stepenicama kada se jedan dečko mojih godina spuštao. Pozdravila sam ga te mi je on odvratio.
" Nova si ovdje?"- upitao me stajajući na stepenici do mene.
" Da, drago mi je ja sam Selenia."
" Lan, meni je još draže. Na kojem su katu?"
" Na drugom."
" Oh, odlično, onda smo blizu, ja sam isto. Moram ići, nadam se da se vidimo kasnije."
" Može, vidimo se."- pozdravili smo se te je otišao. Uzela sam ključeve te otključala vrata. Sjela sam na trosjed te sam svima od reda počela slati poruke kako sam stigla, da se ne brinu. Uzela sam sve kofere sa robom te otišla u svoju sobu do ormara. Krenula sam sve slagati. Ima tu posla. U mom poslu omela me zvonjava telefona. Bila je to Vedrana.
" Heljo koza."
" Hej i tebi."
" Šta si stigla?"
" Da, stigla sam ja i malo ranije ali tek sam sad stigla poslati poruku, voditeljica mi je pokazala cijelu dvoranu tako da se nisam stigla baš javiti, šta ima?"
" Ma evo ništa, do sad sam pričala s Markom pa sam mu rekla da si došla i da te idem nazvati, je si upoznala koga?"
" Jesam, nove suigračice iako ih već dosta znam jer igram s njima u reprezentaciji, i upoznala sam novog susjeda."
" Susjeda? Opa znači muško?"
" Joj Vedrana daj molim te, da muško je."
" A da da sorry, čuvaj se ti za Marka nego reci mi kakav je?"
" Vedrana oladi imaš dečka."
" Pa dobro ne pitam ja za sebe, kako se zove?"
" Lan."
" Vau, stvarno lijepo ime, nego pustimo mi njega reci ti meni kako si?"
" Dobro sam, pomalo umorna."- rekla sam ne dovršivši rečenicu jer me prekinulo zvono na vratima.
" Čuj Veki, netko mi zvoni, nazvati ću te kasnije može?"
" Može ljube, čujemo se ćao."- rekla je te sam joj poklopila, otišla sam do vrata te sam na špijunku pogledala tko je. Bio je to Lan.
" Hej, evo mene."- rekao je te smo se nasmijali. Majka sam se s vratiju da može ući.
" Evo, uđi slobodno."- rekla sam te mi je dao neku vrećicu.
" Sitnica za dobrodošlicu."
" Ajme hvala ti puno nisi trebao trošiti, tamo je dnevni pa odi."- rekla sam pokazivajući rukom u smjeru dnevnog boravka dok sam odlazila u kuhinju kako bi na šank odložila vrećicu.
" Lijepo ti je ovdje."- rekao je razgledavajući po stanu.
" Hvala ti."
" Nego, kako to da si se doselila ovdje?"
" Inače sam iz Zagreba, tamo sam se bavila profesionalnim rukometom, pa me Podravka kupila i tako sam završila ovdje."
" Opa rukometašica, lijepo."
" Pa i nije baš, mislim ,ja obožavam rukomet i sve bi dala za njega ali nije lijepo kada si odvojen od obitelji i prijatelja."
" Vjerujem da je teško, pogotovo kad imaš dečka, teška je veza na daljinu."
" Da, ali nemam dečka."- rekla sam te me pogledao zbunjeno.
" Nemaš?"
" Ne."
" Dobro, barem se ne moraš brinuti oko toga."- rekao je te smo se nasmijali. Još malo smo pričali te je on trebao krenuti. Dobar je dečko, ali da bi moglo biti nešto više od prijateljstva, sumnjam. Opet mi zvoni mobitel. Ovaj put je Paulo.
"Hej sis."
"Hejj bro."
"Pa šta ima?"
"Ma evo ništa, malo pospremam stvari i tako, kod tebe?"
" Isto ništa, malo se dosađujem pa rekoh ajde da vidim šta radiš, kako ti je tamo?"
" Pa lijepo je, nije loše."
" Jesi li upoznala nekoga?"
" Neke cure iz kluba, jer sam već neke znala i susjeda novog."
" Susjeda? Muško?"
" Da?"- rekla sam mu zbunjenim tonom.
" Je dobar prema tebi?"
" Pa, je."
" Dobro onda, da ja ne bih trebao dolaziti tamo."
" Joj Paulo."- još smo malo pričali te smo poklopili. Nedugo nakon njegovog poziva nazvao me Marko preko Skypea.
" Hej."
" Hej."
" Pa kako si? Šta ima?
" Dobro sam hvala na pitanju, nema ništa do sad malo pričala s Paulom i tako, kod tebe? Kako si ti?"
" Ma kod mene klasika, došao s treninga kući i dosađujem se, neda mi se ništa, kako ti je tamo?"
" Pa i nije toliko loše, sutra počinjem sa treninzima." - rekla sam te smo još dosta dugo pričali. Kada sam s njim ili kada pričam s njim, vrijeme mi jako brzo proleti. Kada smo poklopili, otišla sam se na brzinu istuširati, obaviti rutinu i bacila sam se u krevet. Najbolji osjećaj na svijetu. Kada si umoran i legneš u krevet.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
*Ovaj nastavak posvećujem vjernoj čitateljici bozicahladik, hvala ti puno puno što čitaš moju priču i što je podržavaš ly🥰🖤🖤🖤*

Oprostite na greškama.
Lya🖤