Ljubav na svjetskom prvenstvu

23.

Budim se, sva sam ukočena i sve me boli. Otvaram oči i tek tada shvaćam i zašto. Noge su mi bile na podu a gornji dio tijela na krevetu. Stvarno ne znam kako sam to izvela. Jednom rukom sam držala Markovu a druga mi je bila na trbuhu. Šta ja tako nemirno spavam? Jadan Marko. Još je čvrsto spavao pa ga nisam htjela buditi. Ustala sam se lagano sa kreveta i otišla do mobitela vidjeti imam li nekih obavijesti i koliko je sati. Bilo je 9:54. Ajme užas, šta će njegova obitelj pomisliti o meni? Da spavam po cijele dane. Nadam se samo da i oni spavaju ili da nisu dolje. Propast ću u zemlju od srama. Kada sam se spustila hvala Bogu nije bilo nikoga. Bilo bi mi baš neugodno. Sjela sam na kauč i nazvala Paula na Skype. Nakon dulje zvonjave, javio mi se iz kreveta.
"Da?"- čula sam pospani, duboki, jutarnji glas.
" Pa dobro jutro šmekeru."
" Šmeker jesam, jutro je ali nije dobro."
" Zašto? Nije te valjda odbila?"- upitala sam zabrinuto i zbunjeno.
" Ne nije to, probudila si me rano ujutro."
" Kretenu jedan prepao si me, mislila sam da te odbila a ti se nisi naspavao."
" Malo tiše govori, probuditi ćeš ju."
" A tako znači, još i u krevetu spavate zajedno? Strašno."
" Da ali ona ne moja zaručnica, i ja to barem priznam a ne kao ti."
" Jaoo, opet ti s tim."
" Ah, znaš da ću ti čitav život mozak piloti zbog toga?"
" Mogla sam si i misliti."
" I Loresa je rekla da ste slatki."
" Aham, divno, znamo."
"Pa kada jeste."
" Super, znamo da smo slatki ko šećer, ajde ja sada idem pa se čujemo i pažljivo s Loresom da ti nebi kosti polomila."- rekla sam prijeteći mu prstom.
" Hoćeš nećaka il ne?"
" Jao pa kakva su ti to pitanja?"
" Normalna."
" Moš si mislit, ajde ćao čujemo se poslije."
" Ćao, i pazi šta radiš."- rekao je i zlobno se nasmiješio. Zakolutala sam očima i poklopila. Otišla sam do kupatila, obavila rutinu i vratila se u dnevni na kauč. Nedugo nakon mene došla je Anja.
" Oj šogi dobro jutro." - nasmijala sam joj se na ovo šogi.
" Jutro i tebi."
" Je si se naspavala?"
" Jesam, ti?"
" Mah jesam, šta te nije onaj kreten budio?"
" Nije, bio je dobar."- rekla sam te smo se oboje nasmijale.
"Mislila sam da je zato što zna nekada jako nemirno spavati kada pada kiša."
" Ne, više sam ja nemirno spavala, jako sam se bojala grmljavine pa je legao do mene da lakše zaspim."
" Ma joj kako je samo dražesan."- rekla je sarkastično.
"Ogovarate me ha?"- čuo se iza nas pospan jutarnji glas Marka.
" Ne od kud ti to?"- upitala ga je Anja.
" Ma stvarno ne znam. Kako si spavala?"- upitao me okrenuvši glavu prema meni.
" Ja sam dobro spavala. Ti? Je sam te izlupala?"
" Ma nisi, jest da sam dobio batine ali ništa strašno, i da, imaš jak šut."- rekao je i nasmiješio se.
" Oprosti, stvarno nije namjerno."- rekla sam zabrinuto i stvarno mi je bilo žao.
" Ma daj molim te."
" Pa morate će se naviknuti na to."- rekla je Anja dok je mijenjala programe na televiziji te ju je Marko pogledao ubojitim pogledom. Nasmiješila mu se provokativno i poslala mu zračnu pusu. U međuvremenu se probudila i Mia te smo svi četvero otišli doručkovati.
" Kada idete?"- upitala je Mia stavljajući komad palačinke u usta.
" Danas oko 20." - odgovorio joj je Marko.
" Ajmee super, Sele samo da znaš, Karlo će danas doći i jedva čeka da te upozna, to je sinčić od Petra."- rekla je te sam ju pogledala sa smiješkom. Jedva čekam da dođe. Pojeli smo te sam ja pomogla Anji da stavi sve tanjure u perilicu. Zatim smo otišle u dnevni i pridružile sa Mii i Marku. Čula sam poznatu melodiju. Bio je to moj mobitel. Ispričala sam im se što idem jer sam trebala do sobe vidjeti tko me zove. Uzela sam mobitel u ruke i vidjela Vedranino ime. Zvala me na Skype.
" Kozooo!"- počela se derati prije nego što se upalila kamera.
"Kravoooo!"
"Pa šta ima?"
" Ma evo ništa, sad smo gledali neki film na televiziji i ležali, kod tebe?"
" Ma evo, ležim pa sam te odlučila nazvati, zovi malo i Roga da dođe."- rekla je te sam se ustala i sišla do dnevnog kako bi dozvala Marka. Nakon par sekundi oboje smo se našli pred mobitelom. S druge strane pojavio se i Pjaca. Marko i Pjaca su se pozdravili.
" I kada nam dolazite?"- upitala je Vedrana.
" Danas navečer."- odgovorio joj je Marko.
" Odličnooo!"- zaderala se Vedrana. Pričali smo još malo te smo morali otići.

VEDRANA P.O.V.

" Marko, meni ne ovoga već po malo dosta."- rekla sam iznervirano.
" Čega bejb?"
" Selenie i Marka. Stalno se nešto smiješkaju, dobri su si i sve to a kao nisu u vezi."
" Pa i nisu, rekla bi ti već Sele a i meni bi Marko."
" Ma dobro sve to stoji ali ne mogu ih gledati ovako. Samo se pate bezveze."
" Selenii se sviđa Marko?"
" Da, ali nikako da prizna sama sebi."
" On si je već odavno priznao ali ne poduzima ništa u vezi toga."
"A šta da im čovjek radi kada su nesposobni, moramo nešto napraviti."
" Imaš plan?"
" Ne, ali smisliti ću nešto."

SELENIA P.O.V.

Začulo se kucanje na vratima. Marko je otišao otvoriti te se nakon par sekundi vratio sa još dva gosta. Sa Petrom i njegovim četverogodišnjim sinom Karlom. Pre sladak je.
" Hej maleni, kako se zoveš?"- upitala sam ga premda sam znala njegovo ime.
" Karlo, a ti?"- odgovorio je veselo.
" Ja sam ti Selenia."- rekla sam. Nakon par minuta pričanja s njim pitao me da se igramo na što sam naravno pristala. Nakon par minuta pridružio nam se i Marko.

ANJA P.O.V.

"Ja ovo ne mogu gledati."- rekla je Mia gledajući i dalje u Seleniu i Marka dok se igraju s Karlom.
"Koje?"- upitao je zbunjeno Petar.
" Ma njih dvoje, tako su slatki i blesavi."
" Slažem se."- odgovorila sam.
"Ja mislim da je ona prava za našeg Marka, to mi je i mama jučer rekla."- javio se Petar.
" Pa naravno, i slijepac bi vidio, tko zna što ih spriječava da budu zajedno."- rekla je zamišljeno Mia.
" Njihova bedastoća."- rekla sam te su Petar i Mia kimnuli u znak slaganja. Kako se samo lijepo igraju s Karlom. Biti će predivni roditelji jednoga dana.  Vjerujem u to.

SELENIA P.O.V.

Nakon par sati igranja s malenim Karlom, trebali smo polako krenuti. Pozdravili smo se sa svima i polako krenuli. Karlo nam nije dao da idemo ali sam mu objasnila kako ćemo se brzo vidjeti. Sjeli smo u auto i krenuli.
" I, kako ti je bilo?"- upitao me Marko dok je vezao pojas.
" Odlično, imaš predivnu obitelj."
" Ipak te nisu pojeli."- rekao je te sam mu se nasmijala. I idemo, sat i pol vožnje. Naravno Vedrana ne bi bila Vedrana da me ne nazove barem 10 puta na dan. Uzela sam mobitel i javila joj se.
" Hej."- rekla sam.
" Hej krmačice, jeste krenuli?"
" Jesmo."
" Ajde odlično, kako si mi se provela?"
" Odlično, obitelj mu je stvarno predivna, jako su dobri ljudi."
" Privikni se na njih."- rekla je mrmljajući sebi u bradu, misleći da ju nisam čula.
"Molim?"- upitala sam ju praveći se da nisam čula ništa.
" Ma ništa ništa nešto tamo Marku govorim, nego šta mi radiš?"
" Kao što možeš pretpostaviti vozim se. Ti?"
" Aha da, baš sam pametna, a evo ništa malo se izležavam po krevetu i tučem Marka."
" A jadan, ostaviti će te ako si tako nasilna."
" A-a, ne mogu biti nasilnija od tebe."
"You mean that? Nisi ti spavala sama sa sobom u krevetu pa da vidiš tko je nasilan."
" A dobro dok spavam se ne računa."
" Kako ne, jadan čovjek legne do tebe da spava, ujutro se probudi pun plavica."
"Šta je tako gadno?"
" Je, ako meni ne vjeruješ meni pitaj Pjacu, on će ti isto reći."
"Ma ja tebi sve vjerujem krmačice moja, idem ja sada dalje daviti Marka a vi uživajte i sretan put."
" Hvala krmačo, vidimo se."
" Čekaj čekaj."- rekla je ubrzano. Nakon par sekundi čula sam mili glasić na telefonu.
" Seleee!"- rekla je veselo Luna.
"Hejj, ljubavi. Kako si mi?"
"Evo, dobro sam, jako mi fališ kada ćeš doći?"
" Mi smo sada krenuli iz Varaždina, danas ću doći kasno, ti ćeš tada spavati pa ću ti doći sutra."
" Ja neću spavati čekat ću da ti dođeš."
" Pa moraš spavati, kako ćemo se onda igrati ako se tebi bude pajkilo?"
" Imaš pravo, ali onda si sutra samo moja."
" Naravno."- rekla sam joj i nasmijala. Pozdravile smo se i poklopile.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ljudi, još jedan nastavak. Izbacuje ih dosta kasno zato što mi se ne spava a navečer imam najveću inspiraciju za pisanje. Nadam se da vam se sviđa i oprostite na greškama.
Lya🖤