Ljubav na svjetskom prvenstvu

42.

Danas je taj dan. Čula sam se s Pjacom i cijelu noć nije mogao spavati, imao je tremu. Rekla sam mu da se nema za što bojati jer će pristati. Mami i tati je danas zadnji dan na poslu pa godišnji. Današnji dan ne može biti bolji. Nadam se da će sve proći po planu. Ustala sam se iz kreveta, otišla u kupatilo, obavila rutinu, obukla se i vratila nazad u sobu kako bi ležala. Eto na šta se svodi moj život. Na ležanje. Poslala sam Lanu poruku i zatim Marku. Moram priznati da polako imam i ja tremu, ne znam zašto ali imam je, i sve što se više bliži utakmica sve je veća. Spustila sam se u kuhinju kako bih nešto pojela. Nije bilo nikoga. Danas su trebali raditi noćnu ali pošto se nebi stigli naspavati rade ujutro. A neka i oni malo odmore, definitivno su zaslužili. Ustala sam iz kreveta po drugi put danas i odlučila malo pospremiti sobu. Kuća je bila u odličnom stanju pa nije ni trebalo. Krenula sa s pospremanjem pa sam začula zvono na vratima. Malo me začudilo jer da je Paulo on nebi kucao, kao ni Vedrana. Otišla sam i otvorila vrata, tamo je stajao Marko. Poljubili smo se te je ušao.
"Šta nebi ti trebao biti na treningu?"- upitala sam.
" Da ali sam te htio vidjeti."
" Ti nisi normalan."- rekla sam i nasmijala se. Došao je do mene. Uhvatio me oko struka i opet poljubio. Opet one male gamadi u trbuhu. Ne vjerujem kako na mene utječe.
"Medenjak moj."- rekao je ne odvajajući usne od mojih.
" Bježi da ne zakasniš."- rekla sam mu u smijehu.
"Ma nema veze."
"Ima ima, ajde, briši."
"Baš si neka."- rekao je te mi se izbeljio.
" Bit ćeš mi zahvalan!"- govorila sam dok je izlazio iz kuće. Nasmijao se i otišao. Vratila sam se nazad u kuhinju za napraviti si nešto za jest. Odlučila sam da ću si ispeći tost i namazati avokado na njega. Nikad mi se nije svidjelo izgledom, ali ljudi kažu da je odličan. Kada sam napravila probala sam. Stvarno i je fino. Otišla sam malo na instagram da vidim što ima novog. Krenula sam provjeravati story-je te me jedan oduševio. Lanov story gdje su na slici on i Arthur. Označio je i mene te napisao" samo nam ti fališ.", ajme pre slatko. Pustila sam mobitel i upalila televiziju. Ništa pametno. Osim što su govorili o utakmici i to je to. Trenutno je 11:53, a utakmica počinje u 20:00. Pojela sam te sam još malo otišla leći u krevet, gledala sam neke videe na YouTubeu i zaspala.

Budi me nešto na licu. Kao poljupci. Otvaram oči i vidim da je to Marko.
" Jutro spavalice."- rekao je.
" Jutro."- rekla sam pospanim glasom.
" Kakvo je to spavanje?"
" Lijepo, koliko je sati?"
" Točno 14."
" Dobro, lezi do mene."- rekla sam te je legao ostavljajući poljupce na mom licu.
"Jesi li se naspavala?"
"Nisam,još mi se spava."
" Spavalice jedna."- rekao je te sam se osmjehnula.
"Kako je bilo na treningu?"
" Dobro, malo naporno ali ništa strašno."
" Neka vas muči malo."- rekla sam te se nasmijao. Zatvorila sam oči i nastavila"spavati".
"Je Pjaca lud?"- upitala sam ga.
" Pomalo, cijeli dan ludi i uzbuđen je, ne zna da li jedva čeka ili ne."
" Ohrabri ga malo."
"Mislim da me Ivan preduhitrio."- rekao je te sam se nasmijala. Ležali smo još neko vrijeme.
"Kad moraš biti tamo?"- upitala sam pospano.
"U 18:00."
"Onda dobro, imaš još puno."
"Ali s tobom brzo prođe."- rekao je te sam ga zagrlila.
"Kada se vraćaš?"- upitala sam ga.
" Prekosutra navečer krećem, ti?"
"Nedjelja ujutro."- rekla sam te smo još ležali gubeći pojam o vremenu.

PAR SATI KASNIJE.

Ne mogu vjerovati. Ostalo je još samo sat vremena do početka utakmice. Jedva čekam da završi. Vedrana je došla kod mene te smo se krenule spremati. Naravno ja sam obukla Markov dres koji mi je dao a ona je njegov. Jako sam uzbuđena. Obukle smo se te smo krenule na stadion. S nama je išla i Lunica koja jedva čeka vidjeti Markiće. Ona isto ne zna ništa o tome. Bila je mala gužva na putu prema stadionu ali stigle smo pola sata prije početka utakmice. Zauzele smo svoja mjesta u prvom redu do travnjaka. Do nas su sjedile Ivana, Izabela, Josipa i još jedna cura koju nisam poznavala.
"Hej, ja sam Božica."- došla je i predstavila nam se.
"Bok Božica, drago mi je ja sam Selenia."- upoznale smo se i pričale dok nije počela utakmica. Saznala sam da je ona Šimina cura. Stvarno je draga. Utakmica je počela i naši su bili u elementu. Nadam se da će mo ih pobjediti, jer ipak San Marino nije toliko jak. Sjećam se kada smo ih jedne godine pobijedili s 10:0 i to na Rujevici. U početnom sastavu su naravno bili Markići. Pa, možemo reći da je ova utakmica bila čista igra i zabava za naše. Utakmica je završila s rezultatom 5:1. Od toga zabili su Vrsaljko, Jedvaj×2, Modrić i Rog. Sada slijedi taj trenutak.
"Zašto nisu otišli u svlačionicu?"- upitala je Vedrana zbunjeno kada je vidjela da do Pjace dolazi komentator i daje mu mikrofon. Samo me pogledala pogledom" ništa mi nije jasno" nasmiješila sam se i čekala.

VEDRANA P.O.V.

Zar ne bi trebali otići u svlačionice? I zašto Marko drži mikrofon? Moja pitanja prekinula je predivna pjesma Olivera Dragojevića, Jubavi mala. Marko uzima mikrofon i nešto kreće govoriti.
"Hvala svima na velikoj podršci, ali nisam tu zbog toga. Tu sam jer želim da moj život bude do kraja života sa mnom."

SELENIA P.O.V.

Marko prilazi Vedrani kojoj još ništa i dalje nije jasno. Preskočio je ogradu, uhvatio je za ruke i podignuo. Zatim je kleknuo.
"Živote moj, želiš li mi život učiniti boljim, želiš li me učiniti najsretnijim osobom na svijetu i udati se za mene."- rekao je te izvadio prsten. Vedrana je počela plakati od sreće. Nije uspijela ništa reći i samo je kimnula glavom. Zagrlili su se a zatim i poljubili. Svi smo počeli pljeskati. Suze su mi krenule na oči. Luna je došla do mene i zagrlila me, pitajući što se dešava. Objasnila sam joj te je došla do Vedrane, zagrlila ju i rekla joj da ne plače. Joj kako je medena. Zagrlila sam Vedranu jako jako i čestitala im. Još je bila u šoku. Luna i ja smo se pozdravile s Vedranom, Božicom, Izabelom i Josipom. Odlučile smo sačekati Marka ispred stadiona a Vedranu i Marka smo pustili da budu sami, iako je stadion i dalje bio krcat ali njih dvoje su bili sami na svijetu. Vidjela sam Marka kako trči do nas još u dresu.
"Cure dođite, dečki vas žele upoznati."- rekao je par metara od nas.
"Marko ne želimo vam tamo smetati samo vi uživajte."- rekla sam te je dotrčao do nas, uhvatio me za ruku te bržim korakom krenuo do svlačionice. Ušli smo i bilo mi je malo neugodno. Dečki su se počeli veseliti te sam ih sve upoznala. Super su. Ubrzo je i Perišić došao skupa sa djecom. Kada su me vidjeli bili su prvo u šoku a zatim su došli do mene i zagrlili me. Igrali smo se malo te su Luna, Leo i Manu odlučili malo otići van. Naravno išla sam s njima jer je bilo pre kasno da idu igdje sami. Sačekali smo Marka da se presvuče te je on išao s nama. Ispred nas su hodali njih troje držeći se za ručice a iza njih nas dvoje u zagrljaju.
"Odličan si bio danas, i čestitam na golu."- rekla sam tiho ali opet glasno da me čuo. Poljubio me i rekao
"Hvala ti."- vratili smo se nazad u svlačionicu te smo vratili Manu i Lea Ivanu. Nazvala sam Vedraninu mamu i objasnila joj sve. Lunica će ostati spavati kod mene. Svo troje smo otišli doma gdje nije bilo nikoga jer su mama i tata na putu. Nagovorila sam i Marka da ostane spavati i predložio je da svo troje spavamo u istoj sobi na što je Luna bila oduševljena. Svi smo oprali zubiće, presvukli se i legli u krevet. Marko i Luna su se mali igrali još u krevetu i škakljali se dok sam ja sve gledala s osmijehom. Pre slatki su.
Ja sam bila s jedne strane, Marko s druge a Luna u sredini. Ubrzo smo zaspali.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Inspiracija se vratila😏. Barem za sada. Inače kad mi je inspiracija nestala počela sam gledati la casa de papel😂 znam da vas sve zanima ali kada sam vidjela da Marko nosi onu masku kada je ušao u Cagliari jednostavno nisam odoljela😂😍. Inače, ubrzo je kraj pričeee.

Hvala vam što čitate moju priču.
Oprostite na greškama
Iii za kraj

Lya🖤🖤