Ljubav na svjetskom prvenstvu

35.

Budi me alarm. Zašto sam ga namjestila? Dižem se polako sa kreveta kako nebi probudila Marka i gasim alarm. Krenula sam nazad leći ali sam primjetila da se Marko probudio.
"Jutro spavalice."- rekla sam.
" Jutro ljepotice."
" Jesi se naspavao?"
" Naravno, ti?"
" Pa, mogla sam još da me ovaj alarm nije probudio."
" Koliko je sati?"- pitao me pomalo uspaničeno.
" 8:30."
" Ajme, pa ja danas imam trening!"- rekao je te se brzinom svjetlosti dignuo iz kreveta.
" Kad ti je?"
" U 9:30 ali moram stići još i doma kako bi spremio sve stvari."
" Polako stići ćeš."- rekla sam. Uzeo je svoju robu od jučer koja je bila mokra i presvukao se.
" Želiš li ići samnom?"
" Može, nego prije nego što odemo, jesi li gladan?"
" Ne nisam, a ni ne smijem jesti prije treninga."- rekao je dok smo se spuštali dolje gdje su mama i tata sjedili za kuhinjskim stolom.
" Mama, tata, mi idemo ćao."- rekla sam već na izlazu iz kuće.
" Ajme djeco pa gdje ćete niste još ni jeli, Marko dušo jesi li gladan?"
" Nisam, hvala Vam teta Ružica ali ima sad i trening tako da ne bih smio jesti."
"Sretno na treningu i na utakmici danas!"- dobacio je tata Marku.
" Hvala Vam puno."- rekao je te smo se pozdravili s njima i otišli. Sjeli smo u auto te smo za par minuta bili u njegovom stanu. Odjurio je u sobu po stvari. Uzela sam malo mobitel da vidim što ima na instagramu te sam vidjela da je 9 sati. Kud prije? Brzo se spremio te smo izašli iz stana i ušli u auto.
" Ajme!"- rekao je kao da je nešto zaboravio.
" Što je bilo?"- upitala sam ga zabrinuto.
" Pa nisam te poljubio danas ujutro."- rekao je te me poljubio.
" Jao Marko mislila sam da si nešto zaboravio."
" Pa i jesam."- pravio se kao da ne zna na što mislim. Samo sam zakolutala očima.
"Nemoj kolutati tim predivnim okicama, to nije dobro."- rekao je te sam se nasmijala. Vozili smo se par minuta još te smo napokon stigli do Maksimira.
" Ti odi ako želiš na tribine, mislim i da će ti Vedrana doći jer je Pjaca ovdje."
" Okej."- rekla sam. Poljubili smo se te je otišao u svačionicu. Došla sam na tribine i tamo ne bila Vedrana. Bile su i još neke cure. Došla sam do Vedrane i pozdravila je.
" Pa od kud ti ovdje?"- upitala me.
" Pa evo, došla sam sa Markom i tako, kako si?"
" Mah, ja sam dobro lako za mene nego kako si ti?"
" Odlično, malo mi se spava ali dobro sam."- još smo malo pričale te sam joj odlučila reći.
" Veki, znaš što?"
" Što?"
" Imam dečka."- rekla sam joj te me pogledala zbunjeno-sretnim pogledom.
"Molim?"- upitala je još sa smiješkom. Samo sam joj kimnula glavom.
" Zašto ja to tek sad saznajem?"
" Pa jer smo od od jučer skupa."
"I tko je?"- upitala je uzbuđeno. Nisam joj ništa rekla nego sam joj se nasmiješila.
" Ajmeee!"- rekla je veselo i zagrlila me.
" Ne mogu vjerovati, kako to?"
" Duga priča, ispričati ću ti jednom."- završile smo razgovor te je došla jedna žena do nas sa malim djetetom. Kako je sladak.
" Ćao cure, ja sam Ivana Vida drago mi je."- rekla je te nam pružila ruku. Upoznale smo se s njom te je sjela do nas.
" Selenia, kako si? Čula sam za ozljedu."- rekla je Ivana.
" Dobro sam sada, hvala na pitanju."
"Mama, meni je dosadno."- rekao je maleni David.
" A što da ti ja radim, si htio doći gledati tatu, jesi, došli smo i sada ti je dosadno."
" Ja bi se igrao skrivača."
"Hoćeš se igrati sa mnom?"- upitala sam ga.
" Daa, može!"- rekao je veselo. Prva sam ja brojala a on se skrivao. Tako smo odigrali par partija, tada se umorio i odlučio gledati dečke kako treniraju. Došli smo zajedno nazad na tribine te je on sjeo meni u krilo.
"David, pusti Seleniju na miru."- govorila je Ivana.
" Ma neka, pustite ga ne smeta mi."- rekla sam te smo zajedno nastavile gledati trening. Kasnije su došle Adriana, Izabela, Vanja i Matea. Upoznale smo se i sa njima, stvarno su drage. Trening je trajao nekih sat i pol. Vedrana i ja smo se pozdravile sa curama i sačekale Markece ispred izlaza od stadiona. Nakon par minuta su izašli. Pričali smo još par minuta te smo sjeli u aute i otišli svako svojim putem.
" Želiš li da te odvedem doma ili ideš sa mnom?"- upitao me Marko.
" Ma, odvedi me doma, mislila sam otići malo do Lorese pa do Lune a i moram se malo s Arthurom podružiti."
" Ok, kako želiš."- rekao je. Za par minuta smo bili ispred moje kuće, poljubili smo se i izašla sam iz auta. Ušla sam u kuću a tamo nije bilo nikoga osim Arthura. Nazvala sam Loresi da vidim ako je kući da dođem do nje. Inače Paulo i Loresa su se preselili u novi zajednički stan. Uzela sam Arthura i zajedno smo krenuli u šetnju prema njima. Još sam malo šepala ali puno bolje hodam. Ne žive daleko tako da sam za nekih deset minuta bila kod njih.
" Hej, ljepotice!"- rekla mi je Loresa otvarajući vrata.
" Hej, pa kako si?"
" Dobro sam, malo mi je bilo dosadno ali dobro. Kako si ti?"
" Odlično!"
" Vidim na tebi, ajde reci mi što je bilo?"- rekla je s smiješkom na licu.
" Imam dečka."- rekla sam te me sretno pogledala i zagrlila.
" Je on?"- upitala me misleći na Marka, zato što smo već pričale o njemu. Samo sam joj kimnula glavom.
" Ajme, ne mogu vjerovati, tako sam sretna zbog tebe."- rekla je te me još jedanput zagrlila.
" Hvala ti, nego gdje je Paulo?"
" Na poslu je."- ajme da, kako sam glupa. Bila sam nekih sat vremena kod Lorese te sam odlučila krenuti kod Vedrane.
" Dođi, ja ću te odbaciti."- rekla je Loresa.
" Ma ne daj molim te, trudna si, ostani odmarati."
" Ajde daj, pa nisam invalid, ionako ne možeš dugo hodati, još mi samo treba da ti se nešto desi, pa nikada si ne bih oprostila."- rekla je te sam pristala da me odbaci. Nakon par minuta vožnje stigli smo pred Vedraninu kuću. Zahvalila sam joj se, zagrlile smo se te je otišla. Ušla sam u njihovo dvorište te sam vidjela kako se Marko i Luna igraju. Čim me primjetila, pustila je sve što je radila i zatrčala se prema meni kako bi me zagrlila.Grlike smo se tako, pa sigurno jedno dvije minute kada sam je odlučila spustiti na pod.
" Pa ljepotice, kako si mi?"- upitala sam ju.
" Sad sam odlično kada vidim tebe!"- rekla je veselo. Uhvatila me za ruku te smo se išle igrati. Naravno i Arthur je išao s nama kako se slučajno ne bi izgubile. Igrale smo se tako dosta dugo te sam ja otišla pogledati na sat i vidjela sam da je 17:30 a utakmica počinje za sat vremena. Otišla sam kući, ostavila Arthura presvukla se i stavila dres i vratila se nazad kod Vedrane jer ćemo svi zajedno ići na utakmicu. Inače igramo protiv Italije kvalifikacijsku utakmicu. Malo smo te zadržali te smo krenuli prema stadionu. Provukli smo karte te smo ušli i sjeli na svoja mjesta. Na jednoj polovici terena zagrijavali su se Talijani a na drugoj naši. Među Talijanima sam vidjela poznata lica Juventusa Chiellinia i Bonuccia. Utakmica je počela te je Marko bio u početnom sastavu. Sve je bilo dobro dok se mreža nije zatresla u 17. minuti. Loptu prema golu je uputio Moise Kean, još jedno poznato lice Juventusa. Pošto Luna više nije htjela sjediti na svome mjestu, došla je do mene i sjela mi u krilo. Cijelo vrijeme je šutila i pažljivo pratila utakmicu.
" Ajme Sele!"- rekla je iznenađeno.
" Što je?"
" Pa ludi je tamo!"- rekla je te smo se svi nasmijali. Prvo poluvrijeme je završilo i na semaforu nije bilo promjene. Drugo poluvrijeme je počelo. Nismo baš bili najbolji ali ubrzo smo zabili gol. Zabio ga je Rebić. Do kraja utakmice rezultat je ostao isti. 1:1. Nismo bili jako razočarani jer smo znali da još ima nade da se kvalificiramo. Vedrana, Marko, Luna i ja makli smo se s tribina i odlučili sačekati Marka ispred stadiona. Kada je došao bio je potišten i jako umoran.
" Hej, pa čemu taj izraz lica?"- pitala sam gledavši u Marka koji se na kratko nasmiješio.
" Nisam zadovoljan kako sam igrao."- odgovorio mi je te je pogledao u pod.
" Pa ne možeš ni ti svaki put dobro igrati, nisi loše igrao, davao si koliko si u tom trenutku mogao, a i ostali dečki su bili umorni. Nemoj da te to previše dira, još ima nade, i bez obzira kako si igrao, ti si za mene najbolji."- rekla sam te mu izmamila osmijeh na lice. Hodali smo zagrljeno te je došlo vrijeme da se razdvojimo. Vedrana i Marko su otišli u jednom autu a Luna, Marko i ja u drugom, odnosno s Markovim autom.
" I gdje vozim mlade dame?"- upitao je Marko palivši auto.
" Mojoj kući."- rekla sam.
" Želite li ići možda kod mene?"- upitao je.
" Ne, daj molim te sad si s utakmice i još da te mi ovako umornog gnjavimo, nema šanse moraš se odmoriti."- rekla sam.
"Ljubavi moja jedina, nikada, ali nikada mi vas dvije ne smeta te niti ću biti ikada toliko umoran da nemam vremena za vas dvije."- rekao je te sam se nasmiješila.
" Što kažeš Lunči."- upitala sam ju gledajući je na retrovizor.
" Daaa!"- rekla je veselo, te smo se nasmijali. Nakon par minuta smo došli u Markov stan te smo se Luna i ja igrale nekim igračkama koje je ona ponijela pošto će danas prespavati kod mene. Kada smo došli tamo su bili Mia i Anja te Markovi roditelji. Ubrzo nam se i Mia pridružila u igranju.
" Voliš djecu ha?"- upitala je Mia sjedajući pored mene na pod.
" Obožavam."- odgovorila sam joj.
" Vidim i oni tebe, stvarno si magnet za djecu."- rekla je te sam joj se nasmijala. Brzo nam se i Marko pridružio te kada ga je Luna vidjela skočila mu je u zagrljaj.
" Ajme kako bi vas dvoje bili sladak par!"- rekla je Mia gledajući u Marka i mene na što se Anja složila. Pogledala sam Marka upitnim pogledom. Složio je neku" oprosti facu."
" Ne brini, ni moji ne znaju."- rekla sam te sam vidjela kako mu je pao kamen sa srca, a realno i kad smo im mogli reći.
" Ne znamo što?"- ubacila se Anja sa strane. Marko im je objasnio sve što je i kako je, zatim je to isto rekao i roditeljima. Svi su bili presretni. Samo ja još svojima.
" Lunči, hoćemo li ići?"- upitala sam ju.
" Može, malo mi se spava."
" Ostanite ovdje."- rekla je teta Jagoda.
" Hvala Vam, vrlo rado ali ne želimo smetati a i obećala sam Vedrani da ću ju dovesti sutra ranije, dosta blizu živimo pa mi je tako lakše."
" Dobro dušo, laka vam noć."
" Hvala i Vama također."- rekla sam te smo izašli iz kuće. Naravno Marko nas vozi iako sam ja htjela ići taksijem da ga ne gnjavim ali ne popušta. Nakon petnaestak minuta vožnje došli smo do moje kuće.
" Hvala ti puno."- rekla sam te je Marko na to zakolutao očima. Pozvala sam ga da uđe u kuću ali nije htio jer kao da ne smeta. Bože imamo isti problem. Nakon par minutnog nagovaranja pristao je. Ušli smo u kući i tamo su bili mama i tata. Pozdravili smo se te je tata čestitao Marku na igri.
" Imamo vam nešto važno za reći."- rekla sam te smo se pogledali. Rekli smo im te su nam čestitali. Kao da se u najmanju ruku sutra ženimo. Strašno. Ostao je još par minuta te je otišao kući. Luna i ja više nismo mogle izdržati te smo zaspale u roku odmah.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Oprostite na greškama.
Lya🖤