Ljubav na svjetskom prvenstvu

7.

Kad ono cijela Hrvatska nogometna reprezentacija ulazi u klub. Ljudi su odmah počeli skakati na njih. Tražiti autograme i slike, sva sreća nije bilo puno ljudi pa su brzo sve napravili.
Veki i ja nismo otišle do njih samo smo sjedile tamo i gledale kako ih ljudi" napadaju". Ubrzo su svi lijepo sjeli i počeli se zabavljati. Zaslužili su. Pjesme su bile super. Ubrzo je Pjaca došao do nas i pozdravio nas. Malo smo pričali, pa sam ja htjela Veki i Pjacu pustiti nasamo pa sam otišla na wc. Kada sam se vratila, za stolom više nije bilo Vedrane ni Pjace. Nigdje. Jako sam se uplašila, nadam se da joj se neće ništa desiti. Ona stvarno nije normalna, nadam se da je negdje u klubu. Otišla sam malo van, da se prošetao i da razbistri glavu, nisam više mogla biti unutra. Uzela sam mobitel i nazvala sam Vedranu, zvonilo je ali se nije javila. Čujem neko šuškanje iza sebe, okrećem se..."
" Bu!"
" Aaaaaa!"- počela sam vrištati.
" Ej, oprosti, nisam mislio da ćeš se tako prepasti!"- bio je to Marko R.
" Ma dobro, nema veze, samo što sam sad doživila blagi oblik srčanog udara, i umrla tri puta ali nije važno."
" Stvarno sorry, nisam znao da si plašljiva."
" Ma daj nema veze. Znaš li možda gdje je Vedrana, otišla je s Pjacom? Zvala sam je ali mi se ne javlja, ostavila sam ih doslovno na minutu da odem na vc i više ih nije bilo."
" Nemam pojma, ali mogu ga nazvati."
" Može hvala ti puno!"- Izvadio je mobitel i nazvao Marka. Javio se.
" Rekao je da su negdje izašli, i poručio ti je da se ne brineš jer će je dovesti sigurno u hotel."
" Ajme hvala ti puno, ne znam kako da ti se zahvalim."
" Pa jedan zagrljaj bi bio dovoljan." - malo me iznenadio ali sam došla do njega i zagrlila ga.
" Ovaj, moram ići sada."- rekla sam mu.
" Zašto, pa tek si došla."
" Imam let sutra ujutro, pa se moram odmoriti, bio je naporan dan danas."
" Let?"
" Da, moram ići nešto srediti u klub gdje igram jer je nastao kaos. Mislila sam da će sve biti uredu kada odem ali katastrofa je."
" Hoćeš li se vratiti?
" Da, biti ću tamo samo par dana, pa se vraćam."
" Dobro, molim te javi mi se sutra kada kreneš i kada dođeš da ne brinem."
" Hoću, ne brini." - Približio mi se i zagrlio me, ili prije zgnječio, ali nema veze, ja obožavam zagrljaje. Oprostili smo je jedno od drugog i zaželio mi je sretan put. Došla sama u hotel, bilo je 00:41. Otuširala sam se i legla u krevet, sutra se ustajem u 6:00 da bi se stigla spremiti i kupiti kartu. Nitko ne zna da dolazim. Ni mama, ni tata, a ni Paulo. Kada mi je glava dotakla jastuk, odmah sam utonula u san. Budim se, šest je sati. Prvo što sam primjetila kada sam se probudila je da nema Vedrane. Super. Nadam se samo da je dobro. Nadam se da je Pjaca održao obećanje da će paziti na nju. Oblačim se i pakiram neke stvari. Kada sam uzela mobitel u ruke primjetila sam jednu poruka, poruka je bila od Vedrane, rekla je da je u hotelu preko puta našeg u Pjacinoj i Rogovoj sobi, nije htjela ulaziti kako me meni probudila. Odgovorila sam joj kratko sa "ok" nisam više od toga napisala, iskreno bila sam malo razočarana, što nije došla, dobro zna da mene ni tenk ne može probuditi ali nema veze. Pozvala sam taksi koji me odbacio do aereodroma. Kada smo došla bilo je 9:00. Za pola sata se moram ukrcati u avion. Sjela sam u obližnji kafić i naručila se kapučino. Razmišljala sam malo o životu, o svemu što smo se izdešavalo. Bojim se da neću ništa moći napraviti za klub, došla je nova ravnateljica i sve nas uništava, ali definitivno neće na tome ostati, borila sam se za ovo gdje sam sad, i da mi to neka ravnateljica koja nema pojma ni o čemu samo to oduzme, ne samo meni nego i ostalim curama, ne pada mi na pamet. Borit ću se koliko mogu. U mislima me prekinulo oglašavanje za ukrcavanje u avion. Brzo sam otišla na pretragu, ostavila sam kofer i otišla u avion. Nisam uzela Arthura sa sobom zato što nemaju svaki dan avion za životinje samo posebne dane, a i brzo ću se vratiti. Faliti će mi jer ne mogu bez njega. Kada sam sjela na sjedalo uzela sam mobitel, da vidim ima li nečeg novog na Instagramu. Bilo je puno obavijesti i zahtjeva za praćenje, za oko su mi zapela dva zahtjeva @marko_rog Vas želi pratiti
@markopjacaofficial Vas želi pratiti, odobrila sam im kao i ostalim ljudima koji su me željeli zapratiti. Zapratiti sam i na njih jer ih do sad nisam pratila. Lajkala sam im neke slike i zatim ne došla obavijest da isključimo svoje telefone, isključila sam i ubrzo zaspala. Letjeli smo jako dobro dok nismo napokon stigli u Zagreb. Izašla sam iz aviona, uzela kofer i nazvala taksi da dođe po mene. Došao je brzo, ostavio me kod kuće, platila sam mu i izašla sam. Kada sam došla pred kuću pozvonila sam čekajući da mi netko otvori. Otvorio mi je Paulo.
" Selenia, jesi li to to ili ja priviđam?"
" Priviđaš. Naravno da sam ja."- zagrlio me i pustio da uđem u kuću.
" Od kud ti ovdje i zašto se nisi javila da dolaziš?"
" Ma imam nekih problema u klubu koje trebam riješiti. Nisam se javila jer vas nisam htjela zamarati."
" Koliko ostaješ?"
" Par dana, dok se to ne sredi."
"Aha, ovaj baš sam krenuo kod Lorese, želiš li samnom?"
" Može naravno!"- stvarno je jako dugo nisam vidjela i stvarno mi fali. Ušli smo u Paulov auto i dovezli se do njene kuće.
" Seleniaaa!"
"Loresaaa!"- zaderale smo se i snažno zagrlila. Obožavam ju.
"Od kud ti ovdje tako rano?"- upitala me.
" Morala sam doći, dešavaju se gluposti u klubu, moram pokušati to nekako popraviti."
" Nadam se da ćeš uspjeti. Uđite!"- ja sam ušla prva a Paulo iza mene, znala sam da će se poljubiti pa sam samo projurila prema naprijed, ne volim to gledati.
" A Seka daj molim te kao da ti ne radiš to sa svojim dečkom."- rekao je Paulo.
" Opa dečko ha, a ništa mi nisi rekla."
" Nisam kad ni nemam dečka. Paulo ne pričaj gluposti."
" Ne pričam, a zbog koga si onda neki dan prekinula zbog toga jer su ti došli"gosti", ha?"- upitao me sa smiješkom.
" Paulo šta si ko baba, ako te baš zanima to su bila dva prijatelja i to je to!"
" Aham, kako ti kažeš Seka iako nisam znao da imaš prijatelje u tako dalekoj zemlji."
" Nemam, ne žive tamo samo su došli na svjetsko."- iako je nastavio sa svojim pitanjima nisam mu otkrila tko su.
" I hoće li kada doći kod nas da ih upoznamo?"
" Tko zna, možda će biti prilike". - rekla sam pri čemu su se on i Loresaaa nasmiješili. Na mobitel mi ne stigla poruka od Marka.

Marko
" Hej kako si? Jesi li stigla?"
" Hej dobro sam, da stigla sam, nisam ti htjela smetati. Kako si ti?"
" Ti meni nikada ne možeš smetati, a ja, ja sam, pa, slomljeno. Nisam se naspavao jer su tvoja divna frendica i moj divni frend cijelu noć pričali i smijali se."
" A jadan ti😂, nadam se da je sada otišla, neću te puno gnjaviti, samo ti pajki."
" Ti me nikada ne gnjaviš, ma i taman da nisam spavao 10 dana."- nasmiješila sam se na ovu poruku.
" Slatko, ali smo ti spavaj, imaš trening, moraš funkcionirati, znam kako je to ne spavati i kasnije ići na trening😂. Laku noć, znam da je sada kod vas kasno."
"Ma da se izdržati, hvala, čujemo se kasnije, kad budeš mogla."
" Može ćao."
" Ćaos."- završili smo se s dopisivanjem, a ja sam otišla pomoći Lorese oko nečega u kuhinji a Paulo je ostao u dnevnom.
" Sele, reci ti svojoj Lori, što se događa, znaš da neću nikome reći."
" Što točno?"- mislim da znam na što misli ali neću se odati.
" Znaš na što mislim."- pogledala me sa smiješkom.
" Ah što da ti kažem, mislim ne znam, nemam pojma, samo smo jako dobri prijatelji."
" Pa kako ste se upoznali, kada?"
" Upoznali smo se na jako bolan način. Ja sam išla trčati na jednu stazu i zabila sa se u njega, ispričala sam mu se na hrvatskom ali sam shvatila da nismo u Hrvatskoj i onda se on ispričao na hrvatskom i tako smo nastavili pričati. Dolazio je do nas ujutro da idemo trčati jer i on jako voli trčati. Bila sam u šoku kada sam saznala da je zapravo nogometaš hrvatske nogometne reprezentacije. Upoznali smo se prije tjedan dana."
" Nogometaš, stvarno?"
" Da ali nema ništa među nama."
" Je ti se sviđa?"
" Ne znam ni sama."
" E ljubavi moja, znam ja kako je to biti zaljubljen, najgore je misliti da nisi dovoljno dobar za tu osobu, tako sam i ja mislila, da nisam dobra za tvog brata, a sad smo u vezi."
" Ne moj brat nije dovoljno dobar za tebe."- rekla sam u šali.
" Imaš pravo."- rekla je i ona u šali i obije smo se počele smijati. Sa čašama soka smo ušle u dnevni i nastavili pričati o nekim random stvarima. Kada smo odlučili otići kući bilo je 12:00. Malo sam zbunjena jer u Kataru je jedno a ovdje drugo vrijeme. Izgubljena sam u vremenu i prostoru. Tamo ne sad večer, a ovdje je podne. Došli smo kući i ugledala sama mamu i tatu otrčala sam im u zagrljaj, nakon puno zagrljaja počela su pitanja.
" Kćeri pa od kud ti ovdje šta niste trebale ostati do kraja?"- upitao me tata.
" Da jesmo, samo sam ja došla, dešavaju se neki problemi u klubu, sve se raspada, pa sam došla pokušati spasiti situaciju."
" Vjerujemo u tebe dušo."- rekla je mama sa smiješkom.

VEDRANA P.O.V.

Jučer je bilo pre dobro, Marko i ja smo se zabavljali i kasnije plesali. Pitao me za vezu, rekao je kako me to već dugo želi pitati. Ne znam kako da kažem Seleniji. Ne zna još ni Marko R. Bojim se njene reakcije. Nadam se da se samo neće ljutiti. Inače, jako mi je dosadno i nadam se da će brzo doći.

MARKO P. P.O.V.

Jučer je bila moja najbolja noć u životu. Pitao sam Vedranu za vezu i pristala je. Priznao sam joj sve i ona je meni, jednostavno je bilo suđeno, samo moram Rogatom reći, ne zna ni Selenia, bit' će veselo. Ne znam kada da mu kažem i kako, jest da mi je najbolji frend, ali nemam pojma kako će reagirati. Jadan čovjek još se nije ni naspavao od nas dvoje jer smo se previše smijali, trebamo mu se iskupiti.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ljudi, još jedan nastavak je napisan, ne znam sviđa li vam se ali hvala vam što čitate

Lya💙