Ljubav na svjetskom prvenstvu

50.

"Čestitam Vam, postati će te mama."- slušam riječi ginekologice. Izlazim iz ordinacije u šoku. Vedrana me čeka ispred.
"Iii?"- upitala je uzbuđeno.
"Trudna sam."- rekla sam pomalo tužno iako sam sretna.
"A što bilo?"- upitala je.
"Ništa, samo sam još u šoku."
"Oćeš mu danas reći ili?"
"Ne znam. Vjerovatno ne. Kako si ti rekla svom?"
"Zajedno smo saznali."
"Uh, je su oni još na treningu?"- upitala sam zabrinuto.
"Mislim da jesu."
"Okej."- rekla sam ulazeći u Vedranin auto. Trenutno sam na sto muka. Gladna sam ko vuk, iako sam nedavno jela, bit ću cijeli dan nikakva i onda me Marko neće pustiti na miru dok mu ne kažem što je a ja ne znam kako mu reći.
"Riječima."- rekla je Vedrana sa smiješkom na licu.
"To sam rekla na glas?"- upitala sam zbunjeno jer mi nije jasno kako je pogodila. Samo se nasmijala i rekla,
"Nisi ludice, ali znam te u dušu."- rekla je još uvijek imavši onaj blesavi smiješak na licu. Meni trenutno nije ni do čega. Kako ću roditeljima reći? Majko mila. Ne znam što da napravim. U mojim mislima me prekinulo Vedranino gašenje auta jer smo stigli pred kuću. Izašla sam van i potrčala prema kuhinji kako bih nešto pojela. Napravila sam si nešto za jesti,sjela za stol i pojela, zatim sam čula zatvaranje automobilskih vrata. Došli su.
"Hej."- rekli su oboje jednoglasno.
"Hej."- pozdravila sam ih tiho, što je uobičajeno u zadnjih tjedan dana Vedrana ih je pozdravila spuštajući se stepenicama iz sobe na katu. Došli su mrtvi umorni i samo sa bacili na kauč. Uzela sam im torbe i otišla do kupatila kako bi stavila robu u mašinu da se opere. Stavila sam je, podigla se iz čučnja i okrenula te je ispred mene stajao Marko.
"Ljubavi, daj molim te reci što je, već te tjedan dana gledam svu bez volje, nekako tužnu i potištenu."- rekao je Marko tužnim tonom.
"Nije ništa."- rekla sam te sam pokušala ga izbijeći ali mi nije dao.
"Jesam li ja nešto kriv?"
"Nisi Marko samo me molim te pusti da prođem."- rekla sam još uvijek ga pokušavajući izbjeći.
"E pa meni je dosta."- rekao je te me uhvatio i podigao. Odnio me do sobe te je uzeo ključ i zaključao vrata. Samo sam ga zbunjeno pogledala.
" Dok mi ne kažeš što je neću te pustiti odavde."
"Ali ozbiljno, nije ništa, a sad me molim te pusti Vedrana i Marko su sami dolje."
"Nema veze, rekao sam im rekli su da im ne smeta, a tebi i dalje ne vjerujem."- samo sam nezadovoljno puhnula i bacila se na krevet, nedugo zatim došao je i on.
"Molim te reci mi, što te muči. Možemo taj problem zajedno riješiti."- rekao je te sam počela razmišljati da li da mu kažem ili ne.
"Marko, ne znam kako da ti to kažem."
"Samo polako, daj si vremena."- rekao je te sam ispustila suzu. Obrisala sam ju,udahnula duboko i krenula mu govoriti.
"Trudna sam."- rekla sam skupivši usnice i zatvorivši oči.
"Molim?"- upitao je iznenađeno-sretno.
"Ajme ne mogu vjerovati!"- rekao je glasnije te me poljubio, otrčao je po stepenicama dolje, uzeo mobitel, vratio se u sobu i počeo zvati sve od reda. To je zvučalo ovako.
"Postat ću tata!"- i zatim bi poklopio. Obavio je sigurno nekih 30 poziva u jednu minutu. Nisam mogla vjerovati.
"I to si mi skrivala tjedan dana?"
"Pa, zapravo od jučer jer sam i ja tek tada saznala."
"Zašto mi nisi prije rekla?"
"Bojala sam se kako ćeš reagirati i želiš li uopće dijete sa mnom."
"Ljubavi moja, s tobom i sto."- rekao je te smo se poljubili. Zatim smo legli malo na krevet i on je stavio ruku na moj trbuh.
"Ribice moja, jedva čekam da se rodiš."- rekao je bebi gladeći me po trbuhu.
"Mislim da bi bilo vrijeme da krenemo dolje da nisu sami."- rekla sam te smo se ustali i otišli dolje. Naravno čuli su Marka kako se dere te su nam čestitali. Zatim je došao na red najteži dio. Kako reći mojima? Želim im to reći oči u oči, a ne preko telefona. Uzela sam mobitel i rezervirala sam dvije karte za sutra navečer. Vedrana će isto ići sa mnom, Marko ne može zbog treninga a Vedrana želi vidjeti svoje. Nazvala sam mamu i rekla joj da prekosutra dolazim i da pozove Paula i Loresu. Želim da zajedno saznaju. Ubrzo je došla večer te smo legli u svoju sobu. Marko je prislonio uho na moj trbuh i pričao s bebom.
"Hej ribice naša malena, znam da me ne možeš čuti ali želim ti reći da te volim najviše na cijelom svijetu, kao i mamu."- ajme pre sladak je. Ne mogu vjerovati da se toliko raduje.
"I ti si baš odlučio da bude žensko ha?"- upitala sam ga sa smiješkom kojeg je maloprije prouzrokovala njegova slatkoća.
"Da."- rekao je odlučno.
" Malo je pre rano ali imaš li možda neko ime?"- upitala sam ga.
" Noelia."- rekao je dok je još držao uho na trbuhu.
"Predivno ime."
"A šta ako bude dečkić?"
"Onda neka bude Noelio, ne zvuči loše a opet je lijepo, ja sam možda razmišljala o Emanuele."
"Nije loše."- rekao je i okrenuo se prema meni.
"Falit ćeš mi."- rekao je tužnjikavo.
"I ti meni ljubavi ali idem samo na dva dana."
"Znam ali previše, kako ću izdržati bez vas dvije toliko?"- rekao je te sam mu se nasmijala jer je imao neku čudno-tužan izraz lica. Zagrlili smo se i tako zaspali.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~