Ljubav na svjetskom prvenstvu

8.

Kasno je navečer, oko 23:47. Jako mi se spava ali ne mogu zaspati. Osjećam se krivim, jer sam pustila Vedranu i Arthura same, nadam se samo da ću se što prije vratiti. Sutra idem razgovarati sa trenerom. Znam da on nema veze s ovim ali moramo nešto poduzeti. Nisam mogla više gledati i zatvorila sam oči.

VEDRANA P.O.V.

Trebala bih javiti Seleniji. Mislim da trenutno spava, jer je sada u Hrvatskoj negdje oko ponoć. Javiti ću joj se sutra ne znam kako joj reći, Marko je obećao da će reći Rogu.

MARKO P . P.O.V.
Skupio sam hrabrosti i dolazim do Roga.
" Frende, moram ti nešto reći."
" Gukni golubice."
"Marko ozbiljno je."
" Ok, onda, uozbiljiti ću se, recite gospodine Pjaca."
"Imam curu."
" Opa majstore, koja ne ta nesretnica koja ima tebe za dečka?"
" A daj Marko ne šalim se!"
"Ok sori, ajde sad ozbiljno, koja je?"
" Što misliš?"
" Pa da mislim ne bih te pitao."
" Vedrana."- bilo je par sekundi šutnje.
" Čestitam, ali zar nisi malo prenaglio?"
" Nisam."
" Zna li Selenia za to?"
" Ne, Vedrana ne zna kako joj reći, ne zna kako će reagirati."
" Razumna je ona."- bolja mu je reakcija nego što sam očekivao. AJME, tek sad vidim koliko je sati, moram se ići spremati za trening.

SELENIA P.O.V.
 
Budim se, obavljam svoju higijenu kao i svako jutro. Brzo sam se spremila i izjurila iz kuće, nisam niti doručkovala. Krenula sam pješice do dvorane, svi su radili pa me nije imao tko voziti. Kada sam došla ugledala sam trenera.
" Dobro jutro treneru!"
"O dobro jutro Sele moja, od kud ti tu?"
" Čula sam što se sve desilo i morala sam doći na par dana da malo izgladim stvari."
" Ajme hvala ti, nismo te htjeli zamarati ali rekla nam je Alisa da ti je javila. Oprosti što smo ti uništili putovanje."
" Ma niste mi uništili putovanje, molim Vas."
" Sele, imam još jednu vijest za tebe, ne znam hoće li ti se svidjeti ali želi te Podravka kupiti."- ostala sam u čudu. Podravka. Najbolji ženski rukometni klub. Mene. Želi. Kupiti.
" Molim?"
" Da, dobro si čula."
" Ne mogu vjerovati."- bila sam u šoku, ne znam niti je jeli bio pozitivan ili negativan.
" Oprosti ako sam te uznemirio."
" Niste, samo ne znam kako reagirati."
" Shvaćam te, nismo još ništa odlučili, ne možemo bez tvog znanja."
" Da shvaćam."- trener i ja smo još neko vrijeme razgovarali, i uspijemo smo riješiti neke stvari. Otišli smo zajedno do ravnateljice i upoznale smo se. Rekao sam joj kako stvari stoje. Jako smo se brzo dogovorile, nisam znala da će biti tako lako. Vratila je trenera i našu suigračicu.
" Sele, mogu li te nešto zamoliti?"- upitao me je trener.
"Naravno treneru uvijek."
" Koliko ostaješ?"
" Pa ne znam točno sutra ću još ostati a onda prekosutra krećem."
" Htio sam te zamoliti ako bi mogla doći odigrati sutra utakmicu, igramo protiv Podravke i jako nam je važna, od kad tebe nema, nismo niti jednu pobijedili."
" Nema problema, u koliko je sati utakmica?"
" U 13:30."
" Odlično, računajte na mene."- trener me zagrlio.
" Hvala ti Sele, znao sam da mogu računati na tebe."
" Ma dajte treneru, sve za klub , moram sada ići, vidimo se sutra."
" Vidimo se." - krenula sam prema kući, iskreno, iznenadilo me ovo sve, to da me Podravka želi i to da se sve riješili tako brzo. Ne mogu vjerovati. Kada sam stigla kući odmah sam išla kupiti kartu preko interneta, imam let prekosutra u 5:00. Tamo sam negdje u 6:00, ne ne letim sat vremena, letim par sati, ali vremenski pojasevi se mijenjaju pa je vrijeme drugačije. Jaako zbunjujuće. Poslati ću Vedrani poruku, da vidim ako je budna, sada je tamo negdje oko 21.

" Vedrana, je si budna?" - nisam dugo čekala, uzela sam mobitel i vidjela da me zove, javila sam se.
" Hej!"- rekla je Veki
" Hej Veki."
" Šta ima? Kako si? Kako je prošao put?"
" Ma dobro sam malo umorna, put je dobro prošao, let imam prekosutra a sutra me trener zamolio da odigram jednu vrlo važnu utakmicu. Vedrana, moram ti nešto reći."
" Moram i ja tebi, ajde ti prva."
" Podravka me želi, oni su iz Koprivnice, ne znam dali da pristanem ili ne."
" Ajmeee, čestitam, Sele, znaš koliko dugo to čekaš!"
" Hvala ti, ali stvarno ne znam, mislim da ću ostati ovdje, moram jako dobro razmisliti."
" Napravi ono što misliš da je najbolje, ja te podržavam."
"A duša moja, nego što si mi htjela reći."
" Pa ovaj ne znam kako da ti to kažem..."
" Je se nešto tebi ili Arthuru dogodilo?"
" Ma ne nije."
" Onda dobro, reci."
" Pa malo mi je nezgodno..."
" Vedrana, reci slobodno, znaš da se neću ljutiti."
" Ja i Marko smo u vezi."- rekla je brzo
" Pjaca?"
" Da."
" Pa čestitam!"
" Hvala."
" Samo ne misliš li da je to prebrzo?"
"Pa, mislim da nije, to je prava ljubav."
" Kako ti kažeš, ako si ti sretna, ja sam još sretnija."
" Hvala ti, stvarno mi puno znači tvoja podrška."
" Jesi li rekla roditeljima?"
" Jesam, sretni su zbog mene ali isto misle da je rano."
" A zna li Marko?"- mislim na Roga
" Da, rekao mu je. E ovaj da te pitam, prenose li utakmicu vašu?"
" Mislim da će prenositi, jer je ipak to za Hrvatsku ligu."
" Odlično koji program?"
" RTL, ali kako ćeš tamo gledati kada nema naših programa?"
" Ima, našla sam ih u postavkama je namješteno po zemljama."
"Ajde super onda. Kako mi je Arthurić moj?"
" Dobro je, primijetio je da te nema i više nije baš od volje, mislim da mu jako fališ. Izvela sam ti ga u šetnju ujutro."
" Ajme hvala ti puno. Nadam se da će biti bolje kada dođem."
" Ma hoće, ništa ti ne brini,vidimo se onda ubrzo."
" Tako je!"
" A dobro Selki, moram ti ići, volim te puno."
" Volim i ja tebe puuuno, pozdravi Markiće."
" Hoću, vidimo se."- nakon toga smo se pozdravile i poklopile slušalicu. Malo me šokirala, zbog ovoga sa Pjacom. Na kraju će ispasti da smo Marko i ja bezveze rezervirali restoran, jer nam je propao plan. Ali nema veze, ovako će više uživati. Nakon par minuta od kada sam završila razgovor sa Vedranom opet mi je zazvonio mobitel. Bio je ovoga puta Marko. Javila sam se.
" Halo?"
" Hej."- rekao je veselo.
" Hej!"
" Pa šta ima?"
" Ma evo ništa, taman sam završila razgovor sa Vedranom."
" Je ti rekla novosti?"
" Da je, ako je ona sretna i ja sam, samo mislim da su malo ubrzali s tim."
" Da, slažem se sa tobom, nego jesi li uspijela riješiti stanje?"
" Jesam, ajmo tako reći, trener me zamolio da sutra odigram jednu jako važnu utakmicu, prekosutra imam let za Katar, tako da dolazim."
" Opa, super, brzo si to riješila, i sretno na utakmici."
" Hvala ti."
" Činiš mi se malo utučena, jeli sve uredu?"
" Ma, ne znam ni sama, stvarno ne znam kako da se osjećam."
"Znaš da mi možeš sve reći. Slobodno mi reci, neću nikome reći."
" Želi me kupiti Podravka, inače najbolji ženski klub u Hrvatskoj i jedan od boljih u Europi. A nisu iz Zagreba. Ne znam što odlučiti, svaki put kada mi netko spomene klub ili rukomet, sjetim se toga."
" Razumijem kako ti je, ali to je život nas sportaša. Problem je napustiti svoj grad, ali ako želiš biti bolji i ići prema nečem boljem, treba se odreći nekih stvari."
" Hvala ti puno."
" Ma nema na čemu, zapamti ako ti šta treba, uvijek sam tu uz tebe. Možeš mi vjerovati."
" Znam, hvala."
" Nemaš se na čemu zahvaljivati. Nažalost, moram prekinuti ovaj razgovor jer mi se jako spava a sutra se moramo jako rano ustati jer imam trening."
" Sretno na treningu, i laka ti noć lijepo spavaj."
" Hvala i ti isto. Bok."
"Hvala, cao." - prekinuli smo razgovor. Dao mi je stvarno dobar savjet, iako nije ništa konkretno rekao, razumjela sam što želi reći. U ovih tjedan dana, koliko ga znam, stekla sam veliko povjerenje u njega. Nikada nisam tako brzo stekla povjerenje u jednu osobu,na računajući Vedranu jer nju znam od rođenja, nisam baš osoba kojoj će svi pasati niti koja će se svima povjeravati. Treba mi jako dugo da steknem povjerenje, ali u njega sam stekla jakoo brzo. Nakon " dubokoumnog" razmišljanja išla sam se istuširati. Ušla sam u kadu i pustila da topla voda klizi po mom tijelu. Tako je bilo nekih pola sata kada sam napokon odlučila izaći iz kade. Osušila sam kosu, obukla se i krenula prema svojoj sobi. Kada sam ušla u svoju sobu, otvorila sam balkonska vrata i izašla na balkon. Gledala sam u nebo, koje je danas bilo predivno, i maštala. Razmišljala sam malo o Vedrani i o tome da joj je Marko ustvari prvi dečko i, o tome hoće li se snaći bez njega, kada bude morao nazad u klub, koji nije u Hrvatskoj. Hoće li ona poći s njim ili će ostati. Teško je to pitanje. Veza na daljinu funkcionira teško ali tako će najbolje provjeriti vole li se i jesu li si vjerni. Ja nisam nikada bila u vezi, i nisam ni spremna, meni je lijepo i ovako. U mojim razmišljanjima me prekinuo moj brat Paulo.
" Došao sam."
" Super za tebe."
" Dođi dole malo."
"Evo me."- brzo sam potrčala po stepenicama i dojurila do Paula.
" Izvoli."- pružio mi je neki paket.
"Što je to?"
" Nemam pojma, to mi je poštar dao sada."- potrčala sam papir i vidjela da ne unutra dres za utakmice od moga kluba. Vjerovatno je trener poslao. Bože kako je domišljat.
" Dres?"- upitao me Paulo.
" Da, zamolio me trener da odigram utakmicu sutra."
" Opaa, pa sretno na utakmici seki."
" Hvala ti, no imam jedan veliki problem."
" A to je?"
" Danas sam bila kod trenera i rekao mi je da me Podravka želi kupiti."
" Opa Seka, dobar klub ha?"
" Da, ne znam šta napraviti."
" Gledaj, znam kolko dugo želiš nešto bolje u rukometu, probaj, ako ti se ne svidi možda se uspiješ vratiti, nikad ne znaš."
"Vidjet ću, moram stvarno jako dobro razmisliti."
"Do kada to moraš odlučiti?"
"Nemam pojma, nije mi ništa rekao, ali valjda što prije, to bolje."
"Što god odlučiš, ja sam uz tebe."- pustila sam suzu i zagrlila ga.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Pozdrav ljudi, evo još jedan nastavak je vani, inače pod #markorog smo dugi, hvala vam puno na tome
Lya💙💙