Ljubav na svjetskom prvenstvu

58.

*TRI MJESECA KASNIJE*

Danas idemo u Torino. Kako stvari stoje Veki se porađa danas. Sjeli smo u avion te vožnja nije dugo trajala, možda neka 2-3 sata. Marko nam je javio da su već u bolnici te smo brzo otišli tamo. Već je bila na porođaju. Marko je bio jako nervozan i nije se mogao smiriti.
"Hej, daj lakše malo, udahni i izdahni."- govorio mu je Marko.
"Na mogu, osjećam se kao da ja trebam rodit a ne ona."- govorio je dok je dalje hodao gore dolje. Prisustvovao je porođaju, prvih petnaest sekundi, a onda više nije mogao te je izašao van. Nakon par minuta nam javljaju da se Vedrana porodila. Na žalost nismo mogli svi ići unutra, otišao je samo Marko. Izašao je sa velikim smiješkom na licu.
"Veki i Luis su dobro."- rekao je te smo svi bili sretni.
"Kad ih možemo vidjeti?"- upitala sam
"Sutra popodne, tako je doktor rekao."

*PAR DANA KASNIJE.*

Danas idemo natrag za Sevillu. Veki i bebicu smo vidjeli, presladak je. Jučer su ih pustili iz bolnice. Pozdravili smo se s njima i sjeli u avion. Bili su i njihovi roditelji, kao i malena Lunica. Nismo spavali u avionu. Jako smo brzo sletjeli te smo došli doma. U tom trenutku trbuh me užasno zabolio.
"Marko, mislim da bi trebali u bolnicu."- rekla sam ne mičući se iz jedne poze koliko me bolilo. Nije ništa rekao samo je uzeo ključeve, podigao me i došli smo u auto. Nakon par minuta smo bili u bolnici te su me odmah primili.

MARKO P.O.V.

Mislim da će se poroditi. Brzo sam javio i mojima i njenima situaciju. Već će danas doći ako budu imali avion. Nisam bio siguran da li da nazovem Vedranu i Marka, ipak oni ne bi sada smjeli letjeti, ali odlučio sam. Rekli su da će se svim silama potruditi doći, pokušavao sam ih odgovoriti jer ipak im se prije par dana beba rodila ali nisu odustajali. Odjednom, oko mene se stvorilo puno mojih suigrača iz Seville.
"Šta vi radite ovdje?"- upitao sam ih zbunjeno.
"Kako šta, pa postat ćeš tata."- odvratili su. Super, još su mi samo oni trebali. Vratila mi se misao, kad su rekli Seleniji da vjerovatno porod neće uspijeti. Nisam mogao to izdržati. Morao sam otići do nje. Pripremali su sve za porod, isprva me nisu pustili ali uspio sam ih nagovoriti. Došao sam do nje.
"Ljubavi moja, izdrži molim te. Vjerujem u tebe i znam da će te obije uspijeti."- rekao sam te sam morao izaći. Sjeo sam na stolicu i stavio ruke na lice. Samo da sve prođe dobro.

SELENIA P.O.V.

Stavili su mi masku na glavu te sam ubrzo zaspala. Čula sam da ja malo kasnije došao Marko. Tako sam ga htjela zagrliti, ali nisam mogla. Prije nego što su me uspavali rekli su kako je ovo jako rizično i pitali me jesam li se možda predomislila. Rekao sam da nisam i zatim su me uspavali. Morali su me uspavati, jer u protivnom ako se uspije roditi, ja bih umrla od bolova, ovako će ih ublažiti ali to nije ništa sigurno. Samo da ribica preživi, a za mene lako.

MARKO P.O.V.

Moji i njeni su došli nakon šest sati od kad sam ih nazvao. Još nisu izašli i nema nikakvih novosti. Zar ovo tako dugo traje? Ne mogu više čekati. Nadam se da će izaći iz rađaone samo sa dobrim vijestima.

SELENIA. P.O.V.

Ovo sa uspavljivanjem nije uspjelo te su me morali probuditi.
Nakon osam sati. Napokon se rodila. Prvo su je dali meni, a zatim su morali ići sve napraviti. Stavili su me na jedan krevet te prebacili u sobu. Oči su mi bile zatvorene. Nisam više mogla gledati, jako sam bila umorna.

MARKO. P.O.V.

Nakon osam sati izašli su iz rađaone. Došla je ginekologica do nas te je rekla kako je sve prošlo dobro i kako su obije preživjele a beba se rodila zdrava i sve je kako treba biti. Bio sam jako sretan te su mi potekle suze radosnice. Svi su došli do mene i zagrlili me. Hvala Ti Bože. Samo ih želim ići vidjeti.

SELENIA P.O.V.

Kada su sve obavili i zapisali donijeli su mi je u sobu. Nedugo nakon došao je i Marko. Kada smo se ugledali, potekle su nam suze iz očiju.
"Jesi dobro?"- upitao me brišući suze. Samo sam klimnula glavom. Nisam imala snage ni govoriti. Zatim je Marko uzeo Noeliu. To je bila ljubav na prvi pogled. Kad ju je uzeo nasmiješila se, a zatim je otvorila okice. Ostala sam očarana. Bile su prekrasne i plave, baš poput Markovih. Iako nisu samo oči imali zajedničke. Bili su potpuno isti, kada bi gledali Markovu sliku kada je bio mali.
"Ona je mala i ženska verzija tebe."- rekla sam i nasmiješio se.
"Da, istina."- mislim da baš ništa od fizičkog nije povukla na mene, osim nosića, a ostalo će mo vidjeti s vremenom. Uskoro je Marko morao izaći van, a posjete će moći doći tek od sutra.
"Volim te."- rekao je te smo se poljubili.
"I ja tebe."- rekla sam te je izašao van. Nju su stavili u krevetić do mene. Spavala je. Bila je neodoljiva. Morala sam ju uslikati. Slikala sam ju i poslala Marku.

*NAKON PAR DANA.*

Danas napokon izlazim iz bolnice. Ne mogu više biti ovdje. Marko je došao po nas te smo otišli kući gdje su bili svi. Došli su čak i Vedrana, Marko i Luis. Bili su tu još naokolo roditelji kao i Paulo, Loresa i Lucas, i naravno Markov roditelji sa Anjom Miom i Petrom. Svi su je pažljivo uzimali.
"Ajme, pa ona je isti Marko kad je bio mali."- prokomentirala je Markova mama Jagoda.
"Da, to smo i ja komentirala."- rekla sam i to je Marko izmamilo osmijeh na lice.
Došla je večer. Svi su otišli svojim kućama a nas troje smo ostali sami. Ribica je bila gladna te sam joj napravila u bočici za papati. Dala sam joj te je papala. Marko je pažljivo promatrao svaki njezin pokret. Kao da je novo svjetsko čudo. Došlo je vrijeme za spavanje te smo legli u krevet. Ona je legla s nama u sredinu te smo je oboje promatrali a ona se smiješila.
"Marko, jesi li ti siguran da si ju ti napravio a ja rodila? Ili su ti slučajno uzeli sliku kad si bio mali pa su te samo klonirali ali u ženskom obliku?"- upitala sam na šta se on nasmijao.
"Ja sam ozbiljna, pa ništa nema na mene."- rekla sam razočarano.
"Ima, obije ste slatkice i prekrasne."- rekao je i izmamio mi osmijeh na lice. U eto smo zaspali i preko noći se nismo budili.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Kraj je sve bliže i bliže. Nadam se da vam se sviđa moja priča, jako puno truda i vremena sam uložila u nju, kao i živaca naravno. Bilo je tu i obrisanih tekstova, krivo objavljenih nastavaka ali sve u svemu uspijela sam. Hvala vam stvarno od srca što ste čitali moju priču. Dodati ću još jedan nastavak i to je to. Želim se stvarno svima od srca zahvaliti, hvala vam što ste me podržavali i pratili, a posebno želim zahvaliti
Taekwondo05
vatreneprice, da njih nije bilo, vjerovatno bi i odustala od pisanja. Hvala vam puno puno♥️.
Lya♥️, I čitamo se opet na drugim pričama😉

*Ispričavam se što je trebalo dugo da ovaj nastavak izađe, ali pretpostavljam da znate kako je. Škola, učenje i te gluposti.*