Ljubav na svjetskom prvenstvu

33.

Budi me jutarnje sunce. Vjerovatno je sestra podigla rolete. Nakon par minuta ušla je u sobu da mi izmjeri tlak i sve što je bilo potrebno. Bila sam u odličnom stanju.
" Super, sve je na svome mjestu, hajde sada da probaš malo hodati pa ćemo se vratiti kako bi nešto pojela."
"Može."- rekla sam te mi je pomogla da se ustanem. Napravila sam dva koraka te sam krenula padati, ona me uhvatila i krenule smo dalje.
" Bravo dušo, ide ti jako dobro."- rekla je te smo nastavile s pokušajem hodanja.
" Ne mogu više."- rekla sam iscrpljeno.
"Dobro dušo nema problema, vratiti ćemo te nazad, za početak si bila odlična. Bravo."
" Hvala Vam."- rekla sam te smo zajedno krenule do sobe. Legla sam nazad u krevet te mi je donijela za jesti. Bila je riža s piletinom. Pojela sam te je ona došla kako bi to odnijela.
" Kasnije ćeš ići malo na terapije i na struju da pokušamo što prije vratiti mišiće u funkciju."
" Može odlično!"- rekla sam sretno. Jako mi je dosadno i nemam mobitel sa sobom. Ostao mi je u torbi koja je bila u svlačionici koju je mama uzela. Odjednom, kao da mi je netko pročitao misli. Netko je ušao u sobu. Bio je to Marko.
" Hej malena." - pozdravio me te smo se zagrlili.
" Hej veliki."- rekao sam te se nasmijao.
" Kako si danas?"
" Dobro sam, bolje nego jučer. Jedva čekam da idem doma."
" Vjerujem, brzo ti to proći, još dva dana i to je to."
" Da, nadam se, ako bude sve uredu."
" Naravno da će biti, nego, donio sam ti nešto."- iz jedne ruke mi je pružio mobitel a iz druge ogromnu plišanu Mašu. Gledala sam sretno u nju.
"Znam da je obožavaš pa ono."
" Hvala ti puno puno!"- rekla sam te ga zagrlila.
" Ovaj imam jedno pitanje, bili ti smetalo da dođu moji malo tebi u posjetu, skupa s Karlom?"
" Ajme Marko kakva su to glupa pitanja, naravno da mi nebi smetalo. Nikad nebi."- rekla sam te je uzeo mobitel i pisao poruku.
" Evo, javio sam im brzo će doći."
"Oni su ovdje?"- upitala sam ga iako sam ih čula neki dan.
" Da, došli su ti u posjetu pa su odlučili biti malo ovdje kako bi mogli dolaziti češće."- ajme, ti ljudi su tako divni.
"Legi tu pored mene."- rekla sam i pokazala rukom na dio praznog kreveta, inače ovaj krevet nije kao tipični bolnički kreveti, dosta je veći.
" Ako to ne napravim, nećeš me prestati nagovarati?"
" Zar sumnjaš?"- nasmijao se te je došao leći pored mene. Zagrlila sam ga te sam svoju glavu stavila na njegova prsa. Skoro sam opet zaspala.
" Udobniji si od mog jastuka."- rekla sam te smo se oboje nasmijali.

MARKO P.O.V.

Osoba koju volim najviše i za koju bi sve dao, upravo leži na mojim prsima. Tako je predivna. Želio bih ovako svaki dan i svaku noć. Kosa joj miriši predivno. Dok smo tako par minuta ležali zagrljeni, došao je trenutak da se i to prekine. Moji baš znaju odabrati vrijeme.

SELENIA P.O.V.

Moje takozvano spavanje, prekinulo je ulaženje u sobu te glas Mie.
" Uh, oprostite golubičići, nismo vas htjeli prekidati."
" Joj Mia."- odvratio joj je Marko. Iza Mie su ušli svi ostali. Marko se ustao te su me svi došli zagrliti.
" Bok maleni."- rekla sam Karlu.
" Hej Selenia."- odvratio mi je slatkim glasićem.
" Tata je mogu sjesti kod nje."- upitao je gledajući Petra.
" Nemoj, trebamo je pustiti da se odmara."
" Neka, pusti ga ne smeta mi. Ionako sam i previše odmarala." - rekla sam na što su se nasmijali. Petar je uzeo Karla te ga stavio na krevet da sjedne. Okrenuo se i zagrlio me. Joj Bože kako ne meden.
" Dušo kako si?"- upitala me teta Jagoda.
" Dobro sam hvala na pitanju, vi?"
" Sada sam odlično, kada znam da si ti dobro."
" Je su ti što rekli doktori? Jeli sve uredu?"- upitao me zabrinuto gospodin Dražen.
" A rekli su da ne za sad sve dobro, ali ne mogu hodati, kažu da je to zato što su mišići dugo mirovali i oslabili su."
" A kako se to desilo?"- upitala me Anja.
" Pa vjeruj mi ne znam ni sama točno. Kako su mi rekli, bila je utakmica protiv mojeg bivšeg kluba i sve je bilo super do drugog poluvremena, trčala sam u kontru i nikoga nije bilo skočila sam kako bi šutnula loptu u gol kada me netko povukao za majcu, što je u rukometu nedopustivo i za to se dobi dvije minute. I tako me jako povukla da sam svim snagom kupila glavom o pod, moja suigračica je to primjetila te je došla do mene i vidjela da nešto ne valja, zatim je došlo medicinsko osoblje i doveli su me ovdje."- rekla sam te smo još malo nastavili pričati. Obožavam ove ljude. Malo sam se poigrala s Karlom te su otišli. Marko je još malo ostao ali je i on brzo otišao. Nakon njega došli su još mama, tata, Paulo, Loresa, Vedrana i njeni roditelji Pjaca i Luna. Luna je cijelo vrijeme sjedila na meni i grlila me. Obožavam to dijete. Grlila me sve dok nisu otišli i kada je trebala otići nije htjela. Ali pod silom Vedrane morala je. Bila sam tužna kao i ona ali vidjeti ćemo se sutra. Opet sam ostala sama. Bilo mi je jako dosadno te sam odlučila uzeti mobitel i odgledati neke epizode Amazing world of Gumball. Kada sam htjela pokrenuti epizodu ušla je medicinska sestra u sobu i rekla mi da sada imam terapije. Ustala sam se iz kreveta i sjela u kolica kako bi me odvela do fiziterapeutske sale. Kada sam došla legla sam na stol i stavili su mi nešto na noge, kroz to je išla struja.

Nakon nekih sat vremena vježbi, osjećala sam se puno bolje, čak sam uz pomoć sestre došla hodajući do sobe. Legla sam opet u krevet i pokrenula epizodu. Dok sam namještavala, shvatila sam da je već 19:27.  Kako vrijeme leti. Ne mogu više izdržati ovdje. Želim kući. U mojim mislila prekinuo me doktor koji je ulazio u sobu.
" Dobro veče Selenia, kako si danas?"
" Dobro veče, bolje sam, samo želim ići kući dosta mi je bolnice."
" Ajde ustani mali i hodaj."- ustala sam te sam hodala, malo šepavo ali išlo mi je sasvim uredu.
" Pa ovo je puno bolje nego što sam mislio, sutra možeš kući."- rekao je te sam pukla od sreće u sebi.
" Ajme, hvala Vam puno."
" Ma nemaš se meni šta zahvaljivati, ja sad idem, ako nešto budeš trebala samo pozvoni doći će sestra, može?"
" Da, doviđenja."- rekla sam te je otišao. Ne. Mogu. Vjerovati. Napokon idem doma. Nadam se da ću se brzo vratiti rukometu. Kada sam završila s gledanjem filma daughter of the Wolf bilo je nekih 22:52. Htjela sam ostaviti mobitel na ormarić ali mi je taman stigla poruka od Marka.

"Laku noć malena, lijepo spavaj 😘. Vidimo se sutra.💙"- nasmiješila sam se na poruku. Odgovorila sam mu i ostavila mobitel sa strane i zaspala.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ljudiii novi nastavčić. Ovaj mi i nije nešto ali idući 😱. Možda se desi nešto što niste očekivali? Ili ipak jeste?🤔😏
Ne znam za vas ali da je ova priča istinita definitivno bih voljela biti Selenia.
Oprostite na greškama.
Lya🖤🖤🖤