Ljubav na svjetskom prvenstvu

44.

PAR MJESECI KASNIJE.

Danas je taj dan. Danas postajem teta malenog Lucasa. Danas nakon par mjeseci napokon idem doma. Odradila sam jutarnji trening, objasnila sve Lanu koji je duša i koji je opet pristao pričuvati moga Arthura dok sam u Zagrebu. Sjela sam na bus i krenula. Jako mi fale svi. Jako mi fali Marko. Nisam ga jako dugo vidjela. Želim ga zagrliti više od svega. Došla sam u Zagreb nakon sat vremena vožnje. Stigla sam u kliniku i otišla na odjel gdje su svi čekali rođenje maloga čuda. Sa svima sam se izgrlila i svi su bili sretni što me vide. Paulo je bio jako uznemiren. Stalno je hodao gore dolje.
"Braco smiri se sve će biti uredu."- rekla sam mu smireno.
"Samo da što prije ovo završi."- prokomentirao je nervozno. Loresa i on se još nisu vjenčali ali planiraju kada beba malo poraste. Nakon par minuta doktor je pozvao Paula da uđe u sobu. Paulo je izašao sa velikim smiješkom na licu.
"I?"- upitali smo ga znatiželjno.
"Živi su i zdravi."- rekao je veselo. Nisu nas pustili unutra ali su nam rekli da sutra možemo vidjeti bebu. Otišli smo kućama i jedva čekali sutradan. Došli smo doma te nam je neko nakon nekih dva sata dolaska pokucao na vrata. Pošto su mama i tata bili zauzeti ja sam išla otvoriti vrata. Otvorila sam ih i ostala iznenađena, zagrlila sam ga i počela plakati od sreće. Današnji dan ne može biti bolji. Bio je to Marko. Napokon, nakon par mjeseci.
"Bejbii."- rekao je te smo se poljubili.
"Ne plakati."- rekao je nakon stanke.
"Od kud ti ovdje?"
"Pa ono, frend mi postao otac pa rekao da čestitam."- rekao je te sam se nasmijala. Ušao je unutra, pozdravio se sa mojim roditeljima i čestitao im kao i meni. Vedranu još nisam vidjela, ona se odselila s Pjacom u Torino. Fali mi jako.
"Ima jedno iznenađenje za tebe."- rekao je te me uhvatio za ruku.
"Ali moraš ići sa mnom do auta."- rekao je te sam se ustala i otišla s njim. Ušao je te je nešto sakrio iza leđa. Zatim je pokazao. Nisam mogla vjerovati. Bile su to dvije karte za sutrašnju utakmicu Juventusa i Real Madrida. Zagrlila sam ga.
"Ti nisi normalan. Zašto si išao bezveze trošiti?"- rekla sam mu.
" Hej, sve što je za tebe nije bezveze potrošeno."- rekao je i zagrlio me.
" Hvala ti puno."- rekla sam te smo se vratili u kuću.

MARKO R. P.O.V.

Bila je sretna kao malo dijete, a ne može ni zamisliti što joj se sutra sprema. Njeni roditelji znaju. Ali ona ne.

SELENIA P.O.V.

Prošlo je još nekih par sati te je pao mrak. Bili smo do Paula dati mu moralnu podršku. Zatim smo došli kod mene u prazan stan i zaspali u mojoj sobi.

Jutro je. Na brzinu sam sve obavila i krenuli smo do rodilišta. Kako bi vidjeli malenoga Lucasa. Došli smo i odmah smo je našli.
"Hej kako si?"- upitali smo je.
"Iscrpljeno jako."- odgovorila je umorno.
"Vjerujem, smijemo li ga vidjeti?"
"Naravno tamo je."- rekla je i pokazala glavom pravac nekog krevetića. Došli smo tamo i vidjeli ga. Pre sladak je. Otvorio je oči. Iste Paulove. Predivne  svijetle zelene oči. I predivna plava kosica. Jao Bože kako je samo meden. Popričali smo još malo s njom te smo otišli. Danas je i utakmica u 21:00 i sada krećemo za Torino. Nadam se da će tamo biti i Vedrana. Krenuli smo te sam zaspala čim smo izašli iz Hrvatske. To ide tako po običaju. Probudila sam se kad smo bili nekih 5 km od Torina. Bilo je 20:30 kada smo stigli ispred stadiona. Trebalo nam je nekih 10 sati. Ušli smo na stadion i sjeli na tribine.
"Jesi uzbuđena?"- upitao me Marko.
"Uhh, nemaš pojma koliko."- rekla sam te se nasmijao. Ubrzo je do nas došla Vedrana. Izgrlile smo se do besvijesti, a zatim je počela utakmica. Naravno imala sam svoj Juve dres na sebi. Marko(P.) je bio u prvoj postavi, kao Mario i Dybala. Bože o čemu ja razmišljam. Moj Marko je bilijun puta ljepši i slađi od Dybale. Ali Dybala. Ugh. Nastavila sam gledati utakmicu. Pre dobro je vidjeti uživo Ronalda i Mandžukića, no njega sam već par puta vidjela, naravno na utakmicama. Prvo poluvrijeme je završilo s 0:0.

MARKO R. P.O.V.

Ok, valjda će brzo. Prvo poluvrijeme je završilo. Samo čekam da počne drugo.

SELENIA P.O.V.

Ne znam zašto ali Marko je postao malo povučeniji, kao da ga je nečega strah.
"Ljubavi je li sve uredu?"- upitala sam ga.
"Da da, sve je ok."- rekao je i nasmiješio se. Nije mu baš za vjerovati. Drugo poluvrijeme je počelo. Igrali su izašli na teren i začuo se komentator. Pošto znam talijanski, skužila sam što je rekao.
"Molim sve navijače da pogledaju na naš monitor."- rekao je te smo svi bacili pogled na njega. A na njemu je na hrvatskom pisalo Selenia, želiš li me učiniti najponosnijom, najsretnijom osobom na ovome svijetu i udati se za mene.
                          Tvoj Marko.💙

Čitala sam i oči su mi se punile suzama. Pogledala sam sa strane i vidjela Marka kako kleči sa kutijicom u rukama u kojoj je prsten. Cijeli stadion je pogledao u našem smijeru. Nisam mogla ništa izgovoriti te sam sa suzama radosnicama u očima kimnula glavom u znak potvrde. Ljubili smo se dugo te mi je stavio prsten na ruku nakon čega su svi zapljeskali, pa čak i igrači. Ja sam još u šoku.
"Koliko dugo ovo planiraš?"- upitala sam ga brišući suze.
"Od kada sam te prvi put ugledao."- rekao je te me privukao u poljubac. Nastavila sam gledati tekmu ali ne s istim osjećajem. Ovaj je bio puno bolji. Utakmica je završila neriješeno 0:0. Otišli smo sa stadiona i otišli u neki hotel. Dobili smo ključ sobe, ostavili smo stvari te me Marko izveo na večeru u restoran. Bio je predivan. Pojeli smo te smo se vratili nazad u hotel. Na krevet smo legli kao mrtvi. Zatim me Marko počeo skakljati, a ja sam se počela ko luđak smijati.
"M-molim te pre-prestani."- rekla sam u smijehu.
"Tražim nešto zauzvrat."- rekao je škakljajući me.
"Š-što?"
"Pa, za početak biti će dovoljan jedan poljubac."- rekao je te sam ga poljubila.
"Hm, ne valja ovaj."- rekao je te smo se opet poljubili, na malo dulje.
"Malo bolje."- rekao je te sam se nasmijala. Presvukla sam se u pidžamu i legla kako bih zaspala. Ali Marko mi nije dao mira.
"Meni se ne spava."- rekao je Marko pun energije.
"Ti nisi normalan."- rekla sam pospanim glasom okrećući se prema njemu.
"Ajmo nešto raditi."
"Što bi ti molim te radio u jedan i pol ujutro?"
"Ne znam, umori me."- rekao je mrdajući obrvama gore dolje. Ustala sam se sa kreveta te povukla njega za ruku. Hotel pored lifta ima i stepenice. Izašli smo na hodnik pored stepenica.
"Moramo paziti da nas ne izbace iz hotela, ovako ćemo, popest ću ti se na leđa a ti ćeš ići stepenicama gore dolje, znači od prizemlja do naše sobe."- rekla sam po tiho.
"Jesi ti luda?"- pogledao me Marko već mrtvom facom.
"Pa jesi rekao da te umorim."
"Da, ali nisam mislio na takav način i definitivno nisam mislio na to da u jedan i pol ujutro idem po stepenicama gore dolje ko luda Mare."
"Ajde ajde, to ti je dobro za kondiciju, trebati će ti."- rekla sam te smo krenuli. Pet puta se spustio dolje i četri dignuo gore.
"Dosta mi je."- rekao je te smo ušli u sobu.
"Mrtav sam."- rekao je i legao na krevet.
"Eh super, sad mirno spavaj."- nisam ni dovršila rečenicu on ne zaspao. He he. Taktika. Ubrzo sam zaspala i ja.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Kao što rekoh još jedan nastavak jer je onaj bio pre kratak.
Hvala vam što čitate moju priču.
Oprostite na greškama.
Lya 🖤🖤