Ljubav na svjetskom prvenstvu

53.

PAR TJEDANA KASNIJE.

Budim se te je danas taj dan kada moram ići kod ginekologice da provjeri jeli sve uredu. Marko ne ide sa mnom jer je na treningu i zbog toga mu je jako žao, tako da moram ići sama. Jako sam uzbuđena jer je prekosutra vjenčanje Vedrane i Marka a Marko i ja smo im kumovi, sutra letimo i jedva čekam. Nazvala sam taksi te je došao po mene i odveo me na određeno mjesto.
"Dobar dan."- pozdravile smo se na španjolskom.
"Čime se baviš?"- upitala me ginekologica gledajući sliku na monitoru.
" Profesionalno rukometom, ali već par tjedana ništa."
"Znala sam."- rekao je i pogledala dalje na monitor.
"Beba je ovdje."- rekla je i pokazala mi prstom. Preslatko.
"Ali imamo jedan problem."- rekla je isključujući monitor.
"A problem je taj da kod profesionalnih sportašica, kao što si ti zna doći do smrti pri porodu. Ili bebe ili majke, a nije isključeno i oboje."- rekla je te sam ostala u šoku.
"Kolike su šanse?"- upitala sam.
"Vrlo male da beba i mama prežive, ali postoje, ja bi ti, predložila abortus."- rekla je a ja nisam mogla vjerovati što čujem.
"Nepada mi na pamet, dok god postoji šansa da obije preživimo, ja ću je ili ga nositi, makar pod cijenu moje smrti."- rekla sam na rubu plača.
"Uredu kako želiš, ako se ipak nešto promjeni, javi mi, a voljela bih da i porazgovarao s ocem bebe i da donesete zajedno odluku."- rekla je te smo se pozdravile i izašla sam van u nevjerici. Stavila sam ruku na trbuh i tiho rekla:" Neda te mama."- i krenula prema izlazu. Došla sam doma te je nakon par minuta ušao Marko.
"Hej bejb."- rekao je sjedajući do mene na kauč.
"Hej."- rekla sam i dalje pod šokom.
"Kako je bilo?"- upitao je.
"Loše."- reka sam te ga ostavila začuđenog.  Uzdahnula sam i rekla.
"Rekla je da je beba super i da se odlično razvija ali da imam problem oko porođaja."- reka sam i nakon kraće pauze nastavila.
"Pri porodu postoji mogućnost da neka od nas dvije ne izdrži to, a postoji mala mogućnost da obije izdržimo, posljedica toga svega je profesionalno bavljenje rukometom te mi je tamo nešto objašnjavala ali nisam je shvatila točno što te mi je predložila abortus, na što ja nisam pristala."
"Postoji mogućnost da preživite?"- upitao je još u šoku.
"Postoji, ali mala."- rekao sam te je uzdahnuo.
"Za koga je veća mogućnost?"- upitao je misleći na to da ne preživi.
"Mene."- rekla sam te sam ga ostavila u šoku.
"Ali ne odustajem, dok god postoji barem najmanja šansa, ja neću odustati, a beba će se roditi pa makar ja svojim životom platila."- rekla sam i natjetjerala nam suze na oči.
"Vjerujem u tebe, možeš ti to."- rekao je Marko dok smo bili u zagrljaju.
"A sada ćemo zaboraviti sve ovo i ponašati se kao da je sve kao i prije."- rekla sam odlučno te smo se urazumili i krenuli spremati za put. Sve smo spremili te je brzo došla noć. Izašla sam malo van kako bih prošetala Arthura, on će ostati ovdje a paziti će ga neki Markov frend. Brzo smo završili sa šetnjom te smo se vratili kući. Vjerovatno nećemo ni spavati jer nam je let u 5. Ali čisto sumnjam, ja ću prva zaspati. Došla sam doma i bilo je 22:10. Marko je već bio u krevetu a ja sam se otišla na brzinu otuširati te sam i ja otišla u krevet.
"Si namjesto alarm?"- upitala sam ulazivši u sobu ali sam primjetila da spava ko beba. Jako je sladak dok spava i jednostavno sam ga morala slikati. Namjestila sam alarm i legla u krevet a Marko je refleksivno prebacio ruku preko mene. Ubrzo sam i ja zaspala.

Budi me alarm i dižem se iz kreveta a Marko otvara oči. Trenutno je 3:20, a mi u 4 moramo biti na aerodromu.
"Di ćeš?"- upitao me Marko te me povukao za ruku kako bih se vratila u krevet.
"Ustati se jer za 40 minuta moramo biti na aerodromu."- reka sam te je uzdahnuo. Ustao se iz kreveta i otišao u kupaonicu. Napravila sam mu nešto za jesti. Ja nisam mogla, ne mogu rano ujutro jesti. Na brzinu sam se išla istuširati, te sam se obukla i vratila nazad u dnevni gdje je Marko jeo.
"Dobar tek."
"Hvala hoćeš ti?"- upitao me.
"Ne hvala, ne mogu sada."- rekla sam te sam upalila televiziju. Nije bilo ništa pametno pa sam je ugasila. Marko je pojeo te se i on otišao otuširati. Zatim smo krenuli. Uzbuđenje je raslo. Jedva čekam vidjeti ih. Ušli smo u avion i poletjeli.
Sjedili smo na sjedalima te sam stavila glavu na Markovo rame i zagrlila ga.
Uzdahnula sam. Danas mi se sve nakupilo.
"Ne brini ljubavi, sve će biti uredu."- rekao je Marko.
"Nadam se."- rekla sam tiho. Oboje smo zaspali. Probudili smo se pri slijetanju na aerodrom. Napokon.
Izašli smo iz aviona te su nas tamo dočekali Vedrana i Pjaca. Pozdravili smo se sa njima i izgrlili, te smo krenuli prema kućama. Došli smo u Markovu kuću i otišli i sobu. Moji još ne znaju da smo došli.
"Volim te."- rekao je gledavši u mene.
"I ja tebe."- rekla sam te ga poljubila. Danas nemam snage ni za što. Sve me pomalo dokrajčilo.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ljudi novi nastavak. Još par njih pa kraj. I još malo nazovimo tako"drame" iako i nije baš.
Ps.
Postoje slučajevi kada se profesionalne sportašice nisu mogle poroditi, baš zbog toga što se jako dugo bave profesionalno tim sportom, pa da nebi bilo kako pričam gluposti 😁
Taekwondo05♥️
vatreneprice♥️