At Least Save My Monsters

37. ~Nisam u potpunosti bio iskren~

U prostoriji je vladala mrtva tišina dok sam ja polako prilazio centru ove male sobe. Samo treba da učinimo ono što je Edvina rekla...
Pošto Lusi nije u potpunosti svesna svega što se dešava, njen najbliži krvni srodnik je prinuđen da žrtvuje malo svoje krvi, kako bi ovaj zavet bio potpun. Moram da predstavljam svedoka, i to je sve što ću biti u nečemu što nisam nikada ni zamišljao da će se dogoditi.

Prineo sam nož svojoj šaci, par trenutaka samo posmatrajući u tu svetlucavu oštricu, koja će svakog časa da ostavi duboki trag na mojoj koži.
Dopustio sam da ova tišina postane još teža, uvlačeći mi sve veću nelagodu pod kožu.
Glava mi je pulsirala od bola koje sam osećao, od mučnine koja se polako penjala do mog grla.

Hladnoću od oštrice je zamenila topla krv koja se polako slivala niz moje prste susrećući drveni pod, na kome sam  klečao.
Bol je bila sve jača dok su moji prsti šarali po podu. Nisam smeo da žurim, koliko god to želeo u ovom trenutku, koliko god mi bilo mrsko da ovo radim. Prsti su mi lagano klizeli preko glatke površine, iscrtavajući znak večnog života preko koga sam dovršavao krst koji će zapečatiti moje svedočenje.

Ustao sam sa poda dok je krv još uvek tekla  niz moje prste ostavljajući topao trag na mojoj koži.
Kao hipnotisan sam  okrenuo  pogled ka Lusi , koja me je netremice posmatrala, i pokazao joj prstom da klekne pored kruga.
Bez i jedne reči ona je učinila tačno kako sam joj rekao pre nego što smo i počeli.

„Neće više moći da te proganja...“
Prošaputao sam i kleknuo pored nje, sada očajnički želeći da je zagrlim, ali umesto toga, moja krvava ruka je dotakla njeno čelo ostavljajući crveni trag na bledom licu. 

Ustao sam i okrenuo se ka Danijelu koji je već uveliko klečao na drugoj strani krsta.

Posmatrao sam njegovo lice na kome je očajnički pokušavao da sakrije svoj poriv, koji je sada pretio da ga obuzme, zbog teškog , metalnog mirisa krvi koji je ispunio prostoriju.
Moja krvava ruka se polako približavala njegovom  licu, i čak na trenutak, mi se učinilo da mogu primetiti gađenje u tim zelenim očima. Nešto što nisam očekivao od jednog vampira...  

Pružio sam nož Lusi , sa kojeg je još uvek kapala topla krv. Preuzela ga je  iz moje ruke sa praznim pogledom, koji mi nije govorio ništa. Srce me je steglo još više dok sam posmatrao njene mlitave ruke i spore pokrete, koji su odavali utisak da se osoba približila smrti. Sama ta pomisao za mene je bila odvratna, ne razumljiva, čak i ako sam smrt poznavao veoma dobro, ali sada ona je bila  neshvatljiva.

Odmaknuo sam se posmatrajući Lusi koja se polako primiče centru, bez i jedne emocije na svom licu, zbog čega je u potpunosti izgledala kao naša majka...
Polako sam odmahnuo glavom terajući takve misli od sebe i skrenuo pogled.

Uzeo sam da obmotavam posekotinu, sa zavojem koji sam unapred pripremio, prisećajući se Edvininih reči:
„  Kada mu ona da svoju krv, Zavet je zaključen i više nema povratka. Zauvek će biti povezani njime- on će moći da predoseti gde je ona ali isto tako i moguću opasnost u kojoj je, a ona će moći da oseti njegovu  blizinu. Vampir postaje zavisan od njene krvi, koju mora da pije sa vremena na vreme, jer jedino tako će dobiti neki osećaj ljudskog života. Osetiće njene otkucaje srca koje će da smatra svojim i taj osećaj je za njih nezamenljiv. Vampiri imaju srce- da, ali oni ne osećaju svoje otkucaje.... To je zavist, kletva.... Jer ako jedno od njih umre i onaj drugi će doživeti istu sudbinu. Jedini način da se Zavet krvi prekine je da... jedno od njih umre uz poseban ritual, ali čak ni tada nije zagarantovano da će druga osoba preživeti. Ali... postoji jedna stvar koja može da nam olakša... Po pravilu  on treba da joj da svoju krv da je ona popije ali ne mora to da uradi. Za njega ovaj zavet će značiti isto ali za nju u tom slučaju neće. Ona neće toliko biti vezana za njega koliko će on biti za nju. Samo pripazite to je mač sa dve oštrice. I naravno on mora da žrtvuje svoju krv i sa njom da iscrta taj znak... U ovom slučaju Zavet krvi može da ne uspe i ostavi posledice na oboje. "