At Least Save My Monsters

23. ~ Ne gledaj~

"Pa onda vreme je da počnemo." Tužno se nasmejao i ponovo je bio onaj stari Leon koga sam ja poznavala.

Želela sam da kažem nešto na sve ovo ali nisam znala šta. Gledala sam kako se mali dečak okreće i ostavlja me da stojim zatečena i potištena svime. Sada ni sama nisam znala da li je ovo sve stvarno jer ovakve stvari se ne dešavaju... Da li ja ovo sve sanjam?
Moja glava me je užasno bolela ali sam odlučila da trenutno zanemarim taj bol i pođem za njim jer nisam bila sigurna da imam izbora, a osim toga stvarno sam želela da saznam.

Podigla sam pogled ali više nisam mogla da pronađem Leona. Panika me je na trenutak obuzela ali sam je ubrzo ugasila i napravila par koraka napred. Moram da saberem svoje misli i da razmišljam racionalno, da se prihvatim za onu malo trunčicu realnosti pre nego što poludim. Zašto imam osećaj da me sve ovo guši? Zašto... osećam krivicu?

Odmahnula sam glavom i nastavila da koračam.
Ubrzo sam naišla na jedna  vrata i bez razmišljanja ih utvorila i zakoračila na drugu stranu.
Našla sam se u nečijem dnevnom boravku? Razgledala sam prostoriju sa jednostavnim i jeftinim nameštajem pre nego što je moj pogled pao na malog dečaka.

"Gde smo?" Zbunjeno sam ga pitala.

Leon se na trenutak okrenuo ka meni pre nego što je vratio pogled na ulazna vrata.
"U mojoj nekadašnjoj kući." Hladno je rekao.

Ponovo je nastupila tišina i moj pogled je ponovo preletao po prostoriji sve dok se nije zaustavio ,na još mlađoj verziji Leona, kako stoji na kauču i želi da dohvati nešto sa police. Izgledalo je kao da želi da dohvati malu kutijicu na kojoj se nalazio dečiji crtež automobila.  U trenutku kada su mi prsti dotakli kutiju neko je ušao u prostoriju.
Dečak se uplašio i zajedno sa kutijicom pao na pod.

Prebacila sam pogled sa uplašenog dečaka na osobu koja je ušla u prostoriju. Strah i bes me je na trenutak preplavio kada sam ugledala njegovog oca  kako stoji  na sred sobe sa ljutim izrazom lica dok je Leonova maćeha tiho prošla pored njih i izgubila se iz vida. Baš kao da je znala da će se nešto dogoditi ili je prosto nije bilo briga.

" Šta to sad radiš?" Besno je rekao njegov otac a po njegovom stavu i rumenilu u obrazima videlo se da je bio pijan. "Jesam li ti lepo rekao da ga ne diraš i da ćeš ga dobiti kada zaslužiš?!"

Dečakove oči su se napunile suzama dok je pokušavao da ustane ali je umesto toga ostao da sedi na podu sa prestravljenim izrazom na licu.

"Ali bio sam dobar... i- i to je jedini poklon od mame..." Prošaputao je.

"Šta si rekao?" Zaurlao je njegov otac. " Ja ovde određujem a ne ti! I rekao sam da tu ku*** nikada više ne spominješ. Ona je dobila šta je zaslužila a ako ne želiš da prođeš kao ona bolje ti je da me slušaš!" 

"Žao mi je... neće se ponoviti."  Glas mu je podrhtavao dok se borio sa svojim osećanjima kako ne bi briznuo u plač.

"Da nisi moj ubio bi te isto kao i tu k**ku."

Šok se pojavio na Leonovkm licu pre nego što je briznuo u plač, nemogavši više da kontroliše svoja osećanja.

"Šta pričaš oče?" Bojažljivo je upitao.

"Da, dobro si me čuo gnjido mala. Ja sam je ubio! Ja!" Sobom se prosuo duboki smeh pre nego što je naglo prestao. " A samo ako zucneš nekom o tome ima prvo njega da ubijem a onda i tebe." Ozbiljno je rekao.  " Ali prvo moram da te naučim reda, pošto ne znaš da slušaš svog oca koji te hrani i izdržava..."

Napravio je par koraka napred i uhvatio Leona za okovratnik.
"Sad ćeš da vidiš."

Sa nevericom sam gledala u ovaj prizor pre nego što me je Leonov glas prekinuo. Ovaj put glas je bio dublji i shvatila sam da više nije dečak.

" Ne moraš da gledaš." Tužno je rekao.

Okrenula sam se i zagledala se u te prodorne sive oči.
Bes me je preplavio i pokušala sam da se ponovo okrenem, da učinim nešto ali moje telo se nije pomaklo.

"Ne gledaj." Prošaputao je i to je više zvučala kao molba. 

"Aaaaaa..." začuo se vrisak nakon udarca posle čega je nastupio plač. Mali Leon se gušio u suzama dok je udarac  padao jedan za drugim.

Gledala sam u Leonove prodorne oči sada već i ja jecajući. Želela sam da prestane. Želela sam da sprečim sve ovo. Želela sam da vrištim ali nisam mogla.
Nakon par udaraca ova mučna scena je utihnula i ponovo sam mogla da se pomeram.

Dečak se nalazio na podu pretučen i uplašen dok su stvari oko njega bile izvrnute i polomljene. Njegov otac je teško dišući ustao i izašao iz prostorije baš kao da se ništa nije dogodilo.

Drhtala sam celim telom ali sam odlučila da mu se približim. Leon je teško disao dok mu je iz usta i nosa curela krv, a modrice su uveliko počele da ostavljaju tragove po njegovoj koži.
Ono što mi je zapalo za oko bila je mala kutija sa slikom automobila kako leži smrskana i iskidana, njegova jedina uspomena na majku sada je uništena.
Okrenula sam se kako bi pogledala  Leona ali njega nije bilo.

Mučnina mi se popela do grla i mislila sam da ću u trenutku povratiti. Ovo je previše! Nisam znala da je njegov otac... ubica i da je toliko okrutan... Želim da ga...

'Da ga šta? Ubiješ?'  Javio se onaj iritantan glas u glavi.

Ne! Otresla sam te misli i vratila pogled na mučnu scenu ali tu više nije bilo ničega i sav nameštaj je stajao normalno.
Njegov otac je ubica... zašto mi to nije rekao nikada? Da li se plašio da ga neću prihvatiti ili se plašio nečeg drugog?

Slika se zamutila i osetila sam veliku vrtoglavicu pre nego što je sve postalo crno.

________________________________
______________________
_____________

Hey how are you?
Žao mi je što u poslednje vreme nisam tako često objavljivala delove (jednostavno nisam mogla da pišem), ali od sad ću da se potrudim da ih objavljujem što češće.

Pa šta kažete za priču?

Kako vam se čini do sada?

Volela bi da čujem vaše mišljenje i usput kad ste već tu, ako vam se sviđa naravno, ostavite vote jer meni mnogo znači. ❣🌹⭐

~ Hvala vam što čitate knjigu i svim onima koji votuju i ostavljaju komentare jer sam veoma vezana za ovu knjigu i drago mi što se i drugima dopada. Jednog dana ( kada postanem bolja u pisanju) razmišljam da se ozbiljnije bavim sa tim, so thank you all for support. 🌹❣

~Usput ako vam je nešto ne jasno slobodno pišite.

~ Have a great day and stay safe.💜💜