HEROINA

1. "Pitanje od milion dolara"

Mart 2023.

Vrtim hemijsku sa prstima i razmišljam se kako sam pre svega mesec dana podigla pehar evropskog prvenstva a sada sedim na fizici i želim da padne kometa na školu svaki čas. Za vreme predavanja o Plankovoj konstanti totalno sam odlutala, na pameti mi je bila samo jedna stvar. Od činjenica da za dva dana idem na okupljanje prvog ženskog tima naše reprezentacije kreće da mi ključa u stomaku.
Da malo razjasnim o kakvom evropskom prvenstvu pričam. Dakle, pozdrav svima ja sam Ivona Bogdanović , napunila sam 18 godina relativno skoro i ko što ste shvatili završavam gimnaziju. Životni poziv mi je fudbal, da žensko pa ni više ni manje nego fudbal. Kroz odrastanje uvek sam bila okružena dečacima i naravno da je glavna zanimacija bio fudbal. Počela sam da ga treniram u lokalnom klubu sa dečacima a kasnije sa 16 godina prelazima u ŽFK Crvena Zvezda. Iste godine sam igrala za prvi tim i našla se na spisku za juniorsku reprezentaciju. Devojke i ja smo osvojile evropsko prvenstvo do 21 godine i ta vest je odjeknula u našim medijima . U svim sportskim emisijama pričalo se o neustrašivim mladim lavicama koje su budućnost našeg fudbala. Moje ime je takodje bilo isticano jer sam nosila kapitensku traku i vodila ekipu ka pobedi. U mojoj vitrini se pored zlatne medalje može naći i MVP priznanje za najboljeg napadača turnira...
Sanjarenje mi prekida profesorka svojim vrlo piskavim glasom.

" Možda nam gospodjica fudbalerka može rešiti ovo?"

E do mojega.
Isprva nisam shvatila šta mi govori a onda mi je drugarica do mene sugerisala da treba da izadjem na tablu. Vrlo brzo sam se našla sa markerom u ruci ispred table na kojoj je bila neka neobjašnjiva kombinacija slova i brojeva.
Videvši da ne planiram u skorije vreme da rešim ovu besmislicu koju nazivamo fizikom profesorka iskomentariše

" Dobro bre dete jel ti planiraš ceo život tu loptu da ganjaš. Mani se toga, lepa si devojka nadji nekog dečka završi školu osnuj porodicu. Nema od sporta leba, kad si žena."

Ah da poznati govor i reči, kojih sam se naslušala godinama unazad .
Iznervirana odlazim na svoje mesto i utom zvoni. Konačo pakujem se, pozdravljam sam drugarica i šturam napolje. Žurim kući da nešto pojedem spakujem se za trening i ponesem rezervnu garderobu, jer posle treninga treba da dam intervju vezan za naš uspeh.
Par sati kasnije
Izlazim sa pomoćnih terena Rajko Mitić i ulazim u auto mog šofera iliti oca.

" Kako bilo ?"
" Ma standardno dobro ko i uvek. Ajde bre vozi ne smemo da kasnimo!"

Tata je na koju komadu nagazio na gas i u roku od 10 minuta našli smo se u centru grada, usput rizikujući život najmanje 4 puta.
Pozdravljam ga i zahvaljujem mu se na vožnji. Ulazim u zgradu i na drugom spratu nalazim vrata na kojima piše MONDO.
Devojka koja me intervjuisala je bila izuzetno fina ali vrlo nezaineresovana u naš razgovor. Neka od pitanja su bila

" Kako ti sada izgledaju dani nakon osvajanja prvenstva?"
" Jel te više momaka prilazi od kad je cela Srbija čula za tebe?"
" Koji su ti planovi u budućnosti, ostaješ u zvezdi ili se pakuješ za inostranstvo?"
" Imaš li tremu pred nadolazeće svetsko prvenstvo sobzirom da ti je to prvo takmičenje sa seniorskom ekipom?"

Na sva ova pitanja imala sam odgovor, sem na jedno.
To pitanje, nisam ni slutila, obiće mi se o glavu, u život će mi uneti toliko bure i nenadanih situacija.
" A da li ti je neko od naših fudbalera posebno zanimljiv, s obzirom da su svi dobri frajeri. Ne znam naprimer Dušan Vlahović, pa za njim lude skoro sve devojke!"
E tu mi je puko film. Nakon godina i godina odricanja i napornih treninga, osvajanja evropskog prvenstva, idalje se sve vrti oko lepih fudbalerčića. Nikad nećemo biti shvaćene za ozbiljno, jer smo devojke koje igraju fudbal. E sad će i ona i ceo svet da čuju šta imam da kažem.

" Iskrena da budem ne , totalno prosečan dečko. Ne razumem ceo hype oko njega . Dobro igra ali samo kad ga hoće, svi smo videli u Kataru šta je bilo. Nemam šta drugo da dodam sem ništa posebno!"

Esam mu ga dala pošteno, al šta ću povukla me za jezik.
Novinarka je ostala u blagom šoku. Pošto sam standardno izdominirala , nije bilo potrebe da se više zadržavam u prostorijama redakcije. Sa kezom od uva do uva sam izašla ispred i zaputila se ka kući.
Nije bilo kasno pa sam odlučila da prošetam, da razbistrim misli. Volela sam to da radim. Volim kad sam sama, tada sam i najiskrenija prema sebi. U poslednja dva meseca nisam imala toliko vremena da sama sednem sa svojim mislima, i iskrena da budem ova šetnja mi je baš prijala.

Nisam ni slutila ko će ući u moj život za manje od 48 sati....