HEROINA

14. "Vanja MS će vratiti Kosovo"

Devojke na terenu se pozdravljaju. Ipak je ovo prijateljski meč tako da fair-play pre svega.

"Hey you were great! That kick was amazing!"
(Bila si sjajna! Taj poslednji šut je bio neverovatno!) - bile su reči Ingrid Engen upućene meni
"Thank you so much! It was a great game!"
(Hvala ti puno! Bila je sjajna utakmica!)
"Next time we will win hahahaha"
(Sledeći put mi dobijamo hahahaha)
"We will see about that hahaha!"
(Videćemo za to hahahaha)
"Good luck in world cup! See you there!"
(Srećno na svetskom videćemo se tamo!)
"You too, bye!"
(Takodje,vidimo se !)
Razmenile smo dresove i pozdravile se. Ingrid igra u Barseloni, mom klubu iz snova.
Odkad znam za fudbal želim da zaigram na Camp Nou.

Prilazim tribini gde su bili moji drugari. Svi kreću da tapšu i da zvižde. Moje dve najbliže drugarice Iva i Marija mi prilaze i imamo trojni zagrljaj.
"Bravo legendo naša! Vala si im pokazala zapamtiće oni tebe zauvek!"
"Hvala vam devojke."
Prilaze mi Pavle i Jovan.
"Smrdo mala kako si izvela ono?"
"Nemoj smrda da te napenali sad. Šta kako, jesi ti video moj MVP trofej na polici?"
"Ajde dobro priznajemo pokidala si." - zagrlila sam i njih, jesu budale ali ipak ih volim.
Poslednji je ostao Vuk. Vukovo mišljenje mi posebno znači. On se zapravo i razume u fudbal. Igrao ga je do skoro ali nikad iz nekog razloga nije hteo profesionalno da se bavi njime. On je bio moj prvi saigrač. Zajedno smo ponikli u školici fudbala tu u kraju. Od 6 do šesnaeste godine smo igrali zajedno, nakon toga ja odlazim u Zvezdu, a on će natastaviti da fura svoju priču. Uvek je bio tajanstven, od naše ekipe ja sam sa njim bila najbliža, ali opet ni ja nisam znala sve o njemu. Uvek se držao po strani i bio hladne glave kad god se desi neko sranje. Kao stariji brat nam je svima iako smo isto godište.
"Odlična si bila! Vidim idalje igraš kao nekad u bloku kad smo bili klinci. One forice i driblizni, od koga si to videla a?"
"Dobro Vuče priznajem ti si moja inspiracija ti me nadahnjuješ svaki dan..." - bila sam malo sarkastična
"Ajde ložim te dodji vamo!" - povukao me u zagrljaj

"Strahinja ko je ono?" - pitao sam Erakovića
"Aa Vuk!"
"Šta joj je on neki dečko?"
"Ma ne, znaju se od detinjstva, ali uvek su bili bliski ne bi me čudilo da ima nečega tu."
"Zašto mi to tek sad kažeš?"
"Dobar je Vuk momak. Čuva Ivonu a i ostale kao malo vode na dlanu."
Zašto ja tek sad saznajem za njegovo postojanje? Otme li mi Ivonu najebaće...

U svlačionici kreće slavlje. Atmosfera je fenomenalna. Svi skaču i raduju se. Ulazi Cvetković.
"Lavice moje BRAVO! Budite ponosne na sebe! Ovo je mali prvi korak ali vrlo bitan! Danas smo oformili tim koji ima velike šanse na svetskom! Večeras slavimo!"
Završio je Cvetković a njegov izlazak iz svlačionice ispatio je aplauz i zvižduci.

Kasnije

Mi smo imali trening nakon utakmice devojaka. Nakon treninga na putu do svlačionice zaustavlja me Piksi

"Dušane dodji do mene posle."
"Važi misteru."

"Udji!" - čulo se nakon mog kucanja na vrata kancelarije
"Sedi sine"
"Hoću hvala"
"Prećiću odmah na stvar ali zamolio bih te i da ti budeš iskren samnom."
"Naravno misteru"
"Nemoj da misliš da ću ja ovde sada nešto da ti popujem ili da ti određujem kako ćeš da živiš svoj život. Ovde smo samo da ti skrenemo pažnju."
"Mi?"
"Tako je mi" -ušao je i selektor Cvetković u kancelariju i stao iznad Piksija
"Vidi Dušane" počeo je Dragiša " odrastao si momak, pametan. Predan si i posvećen ovom sportu jel tako? Voliš fudbal?"
"Da gospodine, fudbal je meni sve."
"Isto kao i mnogima ovde. I isto tako kako ti voliš da se skoncentrišeš na svoju igru, tako svi trebaju."
"Nisam siguran da razumem na šta ciljate."
"Ono što hoću da ti kažem, odnosi se na sinoć. "
E sad sam ga najebo. Al dobro bolje mene da izribaju pa da ne diraju Ivonu.
"Nas dvojica nismo ni nećemo biti prepreka vašoj ljubavi daleko od toga, i inače ne tiče nas se. Al onog momenta kad treba da nas se tiče jeste kad to utiče na igru jednog od vas. Konkretno ovog puta je to bila Ivona."
"Kako zna-"
"Ma daj Dušane svako ko je iole bistar shvatio bi. Posmatrali smo vas od prvog dana. A ono sinoć je samo bila potvrda. Takodje današnja utakmica, nisi mogao da sakriješ oduševljenje ni sekunda." -prekinuo me i ubacio se Piksi
"Ne znam šta se sinoć desilo i zašto je Ivona izgledala kao da su joj sve ladje potonule, ali to je moglo da se odrazi na njenu igru danas."
"Ali nije."
"Ne prekidaj me! Danas nije, a sutra, a neki naredni put? Planiram da bude jedna od glavnih igračica na svetskom i za to mi treba maksimalno koncentrisana! Ako ne možeš da joj pomažeš u tome nemoj ni da joj odmažeš ko boga te molim."
"Njen psihološki nalaz nije bajan. Verujem da si upućen u tragediju koja joj se desila pre svega 2 meseca."
"Jesam"
"Da li si znao da je pokušala da naudi sebi nakon što je saznala vesti?"
Molim? Moja Ivona? Toliko joj je bilo teško? Koliko tuge ta devojka nosi u sebi?
"Nisam misteru, nisam imao pojma." - rekao sam šokiran
"Takvi momenti vuku traume za ceo život. Naš psiholog koji je pričao tada sa njom nas je kontaktirao i upozorio nas. Ona je trenutno vrlo rovito. Iako to ne pokazuje. I najmanji emotivni okidač za nju može biti vrlo poguban. U dve nedelje je htela da se ubije, morala da nosi teret cele ekipe i na kraju suzbije sve to i proba da se raduje jer je najbolja u Evropi. Niko od nas ovde ne bi bio sposoban za to. Ali ona jeste. Medjutim ne treba dalje testirati njen prag tolerancije. Njoj je potreban mir nekoliko meseci, do svetskog... kako bi se od traume bar malo oporavila..."
" Dušane sine molim te ovo kao otac, ako možeš da je voliš, voli je do neba i nazad. Ali ako nisi siguran da ćeš to moći, nemoj dodatno da je mučiš."
"Gospodine dajem Vam svoju reč, a to sam i njoj obećao. Dao bih sve na svetu samo da ona bude srećna i da ne pati više. Ustvari na njoj je, sinoć je ona mene odbila. Karijera joj je preča. Tako da nemate brige, ja njoj više neću smetati."
"Razmisli o svemu ovome što smo ti rekli. Ajde možeš da ideš."
"Hvala prijatno!" - iskočio sam iz stolice i pojurio iz kancelarije
Moram da je nadjem. Ne smemo da se rastanemo a da joj nisam rekao istinu.
Ne mogu nigde da je nadjem, gde je mogla nestati? Trčim kroz zgradu ko pomahnitao. Odjednom čujem smeh koji dolazi iz sobe za odmaranje. Ulazim i vidim Ivonu sa svojim društvom, tu su i Strahinja, Vanja i Sergej.

"Ivona možeš na sekundu? Molim te?"
Vidim da joj nije milo ali ipak polazi zamnom.

"Pre svega želim da ti čestitam na pobedi, ti si iznela ovu utakmicu. Spasila si ih sve, kao neki heroj... tjst to mu dodje heroina... pošto si znaš... žensko !" - govorio je isprekidano i zbunjeno a usput je mahao i objašnjavao nešto rukama.
"Hvala ti. Jel to sve ili si hteo još nešto?"
"Nije, hteo sam da ti objasnim nešto. I molim te da me saslušaš. Posle toga ukoliko ne želiš više nikad da me vidiš razumeću i ostaviću te na miru."
"Ajde imaš 2 minuta moje pažnje."
"Jesi to ti nešto ljuta na mene?"
"Ne znam Vlahoviću, šta bi ti radio na mom mestu?"
"Opet sam Vlahović?"
"Istekao ti je prvi minut."
"Ma daj što si takva sad?"
"Ne mogu da slušam prazne priče od tebe. Juče mi se kuneš da bi rizikovao sve zbog mene da me voliš itd... a jutros te posećuje trudna devojka ... hm ne znam Vlahoviću jel treba da te mrzim ?"
"Opet me mrziš?"
"Nikad nisam prestala..."
"Ivona molim te to dete nije moje siguran sam. To što je bilo sa Teodorom je bila greška. Ona je mene iskoristila i sad neće da mi se skine s grbače!"
"Kako da znam da i mene nećeš nazvati greškom kad ti dosadim?"
"Ti mi nećeš dosaditi Ivona, stobom želim da isprobam i istražim sve što ovaj svet nudi!"
"Iz kojeg li si romana ukrao to?"
A moram malo da ga podjebavam šta ću.
"Ja ovde mrtav ozbiljan borim se za tebe ti me zajebavaš, pa to nije okej o tebe" - složio je neku tužnu facu i pravio se da je povredjen. Bio je presladak dok se ponašao kao petogodišnjak.
"Dobro Dušane ajde neću više izvini."
"Opet sam Dušan?!" - s sad je razvukao najveći mogući kez
"Ma ej nemoj da zloupotrebljavaš moju dobrotu Vlahoviću!"
"Hehehe" - malo smo oboje spustili loptu i spustili gard
"Dobro i šta ćemo sad?" - morala sam da upitam
"Sada ćemo ovako: nama je sutra utakmica sa Litvanijom, a onda za par dana sa Crnogorcima. Nakon toga te vodim na večeru da popričamo hladne glave ko odrasli ljudi. A i zanima me kako izgledaš u nečemu što nije šorc ili trenerka. Mada ti ni one ne stoje loše hehehehe."
Lupila sam ga po ruci.
Kakav debil majko rodjena.
"Vlahoviću Vlahoviću iskušavaš moje strpljenje..."
"Znači to je da?"
"To je možda. Imaš ti još dobrih 24 sata da nešto sjebeš. Ne sumnjam u tvoju inteligenciju uopšte."
Samo se izkezio.

"Mogu sad ja tebe nešto da pitam?"
"Pitaj sunce moje!"
"A šta ćemo sa detetom?"
"Kojim detetom? Teodorinim? Pa ništa, kad se smucala sa svakakvim..."
"... uključujući i tebe..."
"... ja ne spadam u tu kategoriju ja sam žrtva... nek sad traži oca tom detetu."
"A šta ako-"
"Nema ako! To dete nije moje i tačka. Znam da nije!"
"Proveri to, molim te, zbog tvog a i mog duševnog mira."
"Ako će to biti jedna prepreka manje našoj vezi, za tebe ljubavi moja, proveriću!"
"Ej šta se desilo s tobom" izašao je Strahinja da me potraži, "Spajati Pavla i Jovana sa Vanjom nije bila dobra ideja. Upravo razradjuju plan kako vratiti Kosovo."
Ajde ova dvojica što su mentoli, ali Vanja?
"Eto me. Vidimo se Dušane Vlahoviću."
"Vidimo se heroino moja :)"

Da li sam pogrešila što sam dozvolila da mi se približi ovako?

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Haj gajs, 1700+ reči nadmašila samu sebe lol
Možda napravim pauzu od par dana jer imam sad ove obaveze oko maturskog ispita i to. Ali opet kažem možda...
Otkrila sam možda mali sneak peak zašto u opisu stoji hešteg Barselona ;)
Pišite mi utiske stisnite zvezdicu i vidimo se vrlo uskoro nadam see ❤️
Čuvajte mi se ❤️