HEROINA

30. "Jak kao stena"

"Ivona Ivona ej budi se!" - neko me je drmusao
"A molim"
Polako sam otvorila oči i nisam mogla da verujem ko je ispred mene
"Dušane odkud ti ovde?"
"Došao sam zbog tebe"
"Izvini izvini što nisam došla... Vuk-"
"Znam sve ne moraš ništa da mi pričaš"
"Volim te Dušane, hoćeš li ostati samnom molim te"
"Sa tobom? Zauvek!"

Trgla sam se. Nestao je. Ovo je bio samo san. Nedostaje mi. Rečima se ne može opisati koliko mi nedostaje. Probudila sam se okupana znojem, zadihana, čim sam otvorila oči sam počela da plačem. Stefan je sve vreme bio pored kreveta. Čim sam se ja trgla i on je skočio.

"Š š š š samo si sanjala"
"Gde mi je telefon?!"
"Razbio se tako si mi rekla. Oćeš moj?"
"Ali ti nemaš njegov broj" - bila sam očajna
"Čiji?"
"Nebitno, jel mogu svakako telefon moram roditelje da pozovem."
Pružio mi je telefon i izašao iz sobe.
Zvala sam mamu i objasnila joj sve.
Pokušala sam da se ulogujem na instagram da mu pošaljem poruku tako al jebem ti mene ne znam šifru.
Stefanov telefon je počeo da zvoni, zvao ga je tata.
"E izvoli zove te tata"
"Hvala... Halo tata? Da istina je..." - izašao je iz sobe opet
Pogledala sam se u ogledalo na svom radnom stolu. Raspad totalni....
Otišla sam da se istuširam jer sam već i sebi bila gadna. Nakon što sam se osušila i presvukla sišla sam u dnevnu.

"Dobro jutro ljubavi"
Okrećem se na stranu i vidim Ivonu koja leži pored mene.
"Ivona? Šta ćeš ti u Torinu?"
"Kako šta? Pa tu sam zbog tebe. Volim te Dušane"
"Volim i ja tebe"
Privukao sam je u zagrljaj.
Tad sam se vratio u realnost. Jastuk do mene je bio prazan. Iz oka mi pobeglo nekoliko suza.
Koliko mi jebeno nedostaje.

"U redu hvala da doći ćemo uskoro. Jeste evo i Ivona se probudila bolje je. Jeste. Dovidjenja"
Završila je Iva razgovor sa nekim.

"Kako si Ivka jel si odspavala bar malo?"
"Jesam, zahvaljujući Stefanu. Uspavao me pričom"
"E sama si tražila da ti ispričam odakle se znamo"
Odjednom se čulo zvono na vratima.
"Čekajte ja ću" - ustao je Stefan
"Desi ćale"
Ušetao je očigledno čovek koji je Stefanov otac, ali nije samo njegov otac...
"Treneru?!"
"Ivona?! Š šta ćeš ti ovde?"
"Ovo je moj stan"
"Ček i ti znaš Vuka?"
"Da najbolji mi je drug"
"Izvini nisam znao"
"Stani stani moj ćale ovaj ovde Darko je tebi trener?"
"Sine ja treniram ženski fudbalski tim Zvezde. Ona je žensko, šta ti tu nije jasno?"
"Ništa samo... nikad mi nije palo na pamet da te pitam gde igraš."
"Dobro pusti sad to. Ivona kako si kako se držiš?"
"Kako mogu i moram."
"Znam da ti je ovo sad na poslednjem mestu. Ali uzmi pauzi od fudbala. Koliko god ti vremena treba. Onog momenta kad budeš na sto posto koncentracije vrati se."
"Hvala treneru"
Zagrlili smo se. Darko je tu samnom od moje 16-te godine. Sazrela sam maltene uz njega. I kao osoba i kao igrač. Kao drugog oca sam ga gledala. Sad kad znam da je Stefanov otac, još mi je bliži.

Odlučili smo da se vratimo u bolnicu. Iako je dogovor bio da na smenu budemo, Stefan i ja smo bili tvrdoglavi i ostali smo celu noć.

Četvrtak, 30. mart 2023. 10:17 ujutru

"Niste išli kući nijednom?" - došla je Iva
"Ne"
Utom su došli i njegovi roditelji.
"Dobro jutro deco"
"Dobro jutro"

Sedeli smo ispred intenzivne nege još par sati. Stefan nam je doneo hranu pošto od sinoć nismo jeli. Opet su se svi okupili jer je svima lakše da smo u društvu i da zajedno delimo muku.

18:56

Izlazi doktor.

"Doktore jel ima neke promene?"
"Gospodjo i " , zastao je i pogledao u nas sedmoro klinaca , " i članovi porodice, donosim vam lepe vesti. Probudio se. Pomno smo pratili stanje vašeg sina u proteklih 24 časa i jako smo zadovoljni. Sa sigurnošću mogu da kažem da je najgore prošlo. Momak je jak kao stena. Oporaviće se i za par meseci biti kao nov! Uradili smo sve potrebne analize i skenere, svi rezultati su iznenadjujuće dobri. Obično kada pacijent ima ovakve povrede sve može vrlo lako da se zakomplikuje. Ovde na sreću nije. Nazvao bih ovo i čudom!"
Svi kao da su odahnuli. Vukovi roditelji su bili presrećni. Svako je zagrlio sebi najbližeg. Stefan je bio do mene. U tom zagrljaju kao da sam se izgubila. Spokoj koji sam osetila medju njegovim rukama. Spao mi je ne kamen, nego stenčuga sa srca. Znala sam da on to može, znala sam da se neće predati tako lako...

"Zato sada možete slobodno da idete kućama. Vas dvoje pogotovo!" - pokazivao je na mene i Stefana
"Žale se sestre već dva dana kako ne odlazite sa tih stolica. Zato sada lepo ti momak izvedi je negde na piće proslavite ove lepe vesti. Samo nemojte opet da nam noćite ovde ko boga vas molim."
Svi smo se nasmejali na ovo. A ja i Stefan bogami i malo pocrveneli.
"Kad možemo da ga vidimo?" - jedini što me može uveriti da je stvarno dobro
"Idalje ne, ostaće na intenzivnoj par dana. Takav je protokol."

Dobro je, završilo se. Vuk je dobro, ništa više me ne zanima.

Vraćam se u svlačionicu posle treninga i uzimam telefon iz torbe. 7 propuštenih poziva od Miloša. Jel opet neki skandal izašao, jer me nikad ne zove ovoliko sem kad je nešto baš hitno.

"Halo Lošmi imao sam trening kaži"
"Slušaj me, sleteo sam malopre dolazim do tebe za 45 minuta budi tamo"
"Dobro šta je tol'ko hitno?"
"Hitno je o veruj mi da jeste"

Izlazim iz tuša u šorcu i idalje brišem kosu peškirom kad čujem zvono na vratima.

"Desi Šomi! Kako prošao let?"
"Dobro je. Voleo bih da mogu da kažem da sam došao da bi slavili pobedu ali nažalost nije to."
"Pa šta je onda?"
"Teodora."
"Nemoj mi nju opet spominjati! Šta sad hoće? Šta da nisu možda blizanci pa je jedno od njih opet moje?"
"Eh to zvuči bolje od onog što ću ti sad reći. U toj tvojoj priči bar niko nije stradao?"
"Miloše koji kurac? Ajde pričaj!"
"Išao sam juče u policiju, da podnesem prijavu protiv Teodore zbog ovog što je htela da ti smesti. Tamo mi radi neki drug kao inspektor pa se zapričao sa njim. Kad sam mu rekao zašto sam tu tačnije zbog koga, rekao je da to nije jedino zašta će je goniti."
"Šta je to drugo? Šta ubila je nekog?"
"Bila je blizu. Poslala je neke batinaše da pretuku i priprete nekome. Kasnije je jedan od njih drukao jer se usro da ne zaglave svi na robiji."
"Poslala ih je na nekog bitnog?"
"Tebi da. Poslala ih je po Ivonu Bogdanović."
"ŠTA? JEL IVONA DOBRO?" - skočio sam na noge sa kauča
Ako su je samo takli. Ne smem ni da pomišljam šta je tim bilmezima palo na pamet.
"Ne znam za nju, ali njen drug je najebao žestoko. Koliko mi je taj moj drug inspektor rekao klincu se bore za život."
"A Ivona?"
"Ne znam za nju. Ali čekaj. To sve sve izdešavalo u nekom klubu, u utorak uveče. Zar niste vi tad trebali da budete zajedno?"
"Nije došla, tačnije jeste ali se nismo videli."
U tom momentu mi je sve kliknulo. To što je došla ali se nismo videli, telefonski poziv, suze i njen nagli odlazak. Vratile su mi se čak i one Teodorine reči da ću se baviti nečim drugim. Verovatno je već tad skovala plan da povredi Ivonu.
"To nije sve. Članak. Opet Teodorino maslo. Platila je nekom drugorazrednom novinaru da objavi ono sranje."
"U PIČKU MATERINU!" - ljut sam na sebe, besan zbog Teodore, zbog svega
"Ne znanima me moram u Srbiju!"
"Gde ćeš bre jesi normalan? Ne igraj se sa karijerom Dušane!" - sad je i Miloš skočio
Uzimam telefon i zovem je. Idalje nedostupna. Pišem joj na Instagram. Valjda će videti poruku...
"Kad imam slobodan vikend?"

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Biće još nekoliko partova do kraja "prve sezone" , gledam da je završim na 35 40 maks tačnije i do kraja sledeće nedelje
Uskoro će se i Dušan i Ivona ponovo sresti ne brinite
Objaviću još jedan part danas kako bi što pre prešli na njihov susret

❤️