HEROINA

41. "Dobrodošli u Barselonu"

29. avgust, El Part airport, Barselona

"Ladies and gentlemen, welcome to Barcelona. Local time is 13:30 and it's very sunny! We hope you enjoy your stay here!"

Po sletanju na aerodrom i prolasku pasoške kontole sačekao me je vozač i još jedan zvaničnik iz kluba. Kako nisam pričala španski komunicirali smo na engleskom. Njihov engleski sa španskim naglaskom mi je beskrajno simpatičan.
U autu smo vodili neki neobavezan razgovor o tome kako sam putovala i šta me sve čeka ovde. Čovek se zove Carlos i on će mi biti kao neka vrsta asistenta. Generalno njegov posao je da rešava probleme da bi igračice bile fokusirane na igru i da dočekuje i stoji na raspolaganju novajlijama.

"Now we are going to the Camp Nou, and later I will show you your apartment. You can change or get ready a little bit when we arrive, there will be a lot of photo reporters."
("Idemo prvo na Camp Nou, a nakon toga ću ti pokazati tvoj stan. Možeš da se središ i presvučeš kad stignemo, biće mnogo fotoreportera tu.")
"Great!"
("Sjajno!")

Nakon 45 minuta vožnje i male gužve konačno smo stigli na stadion.
Usput sam razgledala Barselonu i već sam zaljubljena u ovaj grad.
Ulazimo i odmah me saleće milion i jedna osoba da se rukujemo.
Dobila sam bukvalno 15 minuta da se sredim.
Za 10 minuta sam se našminkala najminimalnije. Ispeglala sa kosu još pre leta, pa sam je sad samo pročešljala. Obukla sam lagane široke crne pantalone i belu košulju koju sam tako doktorski složila i spakovala sa se ne bi izgužvala. Košulja je tanka letnja pa sam podvila rukave do laktova, takodje sam otkopčala prva dva dugmeta da mi se vidi zlatni lančići koji sam nosila.
Jedan je bio od Luke, a drugi od Stefana.
Morala sam da poziram kako potpisujem ugovora sa hemijskom u ruci. Ultra neprijatno. I glavni trener Jonatan Giraldez je došao da se upoznamo. Pokazali su mi ceo stadion i pomoćne terene.
Ovo su vrhunski uslovi.
Iako malo će mi nedostajati grbavica na Marakani i ono žbunje ruža iza jednog gola.
Nakon višesatnog obilaska ovog fudbalskog hrama već je počeo umor od puta da me stiže.
Opet su me Carlos i vozač odvezli do mog stana.
Stan je presladak i vrlo blizu centra grada. Ima jednu spavaću sobu, kupatilo, veoma prostranu svetlu kuhinju sa šankom i malim stolom, takodje dnevna soba je fenomenalno uredjena i sa nje imam izlaz na balkon. Ja da sam ga uredjivala ne bih ga ovako dobro napravila.
Carlos me ostavio da se smestim i dao mi satnicu i raspored za sutra i sve naredne dane do 2026. jer toliko traje moj ugovor.
Danima kad se ne igra utakmica raspored je uglavnom isti.
U 9:00 počinje timski doručak, nakon toga teretana i trening pa timski ručak. Ponekad je ubačen i video, uglavnom pred mečeve.
Nakon toga smo slobodni ostatak dana. Dobro nije loše...

Setila sam se da sam se roditeljima i prijateljima javila poslednji put kad sam sletela. Odmah sam uzela da pozovem mamu i da joj pokažem stan i ispričam sve. Nakon toga sam zvala i drugare i Stefana...

Dok sam ležim u krevetu i zurim u plafon, idalje me proganja što joj nisam ništa rekao ono jutro kad smo se videli. Da sam bar pišao da joj čestitam, ma makar da sam joj mahuo, imao bih sada više mogućnosti. 
Ma o kakvim mogućnostima ja pričam. Ja sam ovde a ona u Beogradu, vraćamo se na situaciju iz marta.

30. avgust, 7:30

Iako sam mislila da će mi trebati više vremena da se naviknem na novi krevet, vrlo brzo sam zaspala. Danas mi je prvi trening ovde i prilično sam uplašena. Postoji nekoliko scenarija da se izblamiram. Samo da odmah prvi dan ne ispadnem retard pred ostalim devojkama...

Po mene je došao isti onaj vozač od juče. Imam i ja vozačku ali nemam kola ovde.  Odvajaću od svojih plata po deo, pa ću možda do kraja sezone i kupiti neki autić.

Stižemo u trening centar. Stojim pred zatvorenim vratima svlačionice.
Brojim u sebi do deset i skupljam što više samopouzdanja da udjem.
Možeš ti to, za ovo so rodjena, ovde pripadaš.

'Ivona, why are you staying there?" - prikrao mi se trener sa još par ljudi
("Ivona zašto stojiš ispred?")
"Oh I just- "
"Come on its time to meet the team."
("Ajde da upoznaš ekipu.")

Prošao je ispred mene i otvorio vrata svlačionice. U toku je bila neka priča i svi su se smejali. Kada smo mi ušli smo su pogledali u nas.
Osećala sam se kao prvi dan u školi, ona neprijatnost kad ne znaš nikog.

"Chicas, les presento a su nueva compañera de equipo, Ivona Bogdanovic!"
("Devojke vaša nova saigračica, Ivona Bogdanovic!")
Moje prezime je izgovorio totalno pogrešno, ali dobro.
"Here is your locker and all the kit you need for practice. Breakfast is in 15 minutes."

I tako su svi izašli i ostavili me samu sa devojkama. Istog momenta su sve prišle da se upoznaju. Svima i znam ime od ranije jer sam ogroman fan. Ali trudim se da se saberem i ne krenem da vrištim zato što sam u prostoriji sa svojim idolima.
Jako mi se svidja što su ormarići personalizovani, nezamislivo mi je da pored logoa Barselone stoji moje ime napisano.
Iz kopački koje sam dobila izvadila sam pertle i iz ranca izvadila crvene.
Crvene pertle su moj zaštitni znak. Još kad sam mala bila i kad mi je tata kupovao prve kopačke. Nije mogao da nadje neke onako ženskaste. Najbolje što je našao bile su svetlo plave sa belim linijama. Onda je Uroš da bi ih par malo ulepšao stavio im je crvene pertle. Otad su one moja amajlija.

Dolazim na jutarnji trening. Nije mi prvi put pa već imam neku rutinu. Svi momci su tu i sve prolazi ko i svako jutro. Gavi i Pedri dolaze obično u isto vreme zajedno, dok je Lewandovski tu već 2 sata...

Izlazimo na teren i dalje mi je čudno što sam ovde. Kao da je ovo san iz kog treba da se probudim.
Trening je protekao sjajno. Bilo je mega naporno. U nekim momentima sam mislila da neću moći da ih pratim ali sam dala dvesta posto snage. Brzina i snaga kojom dodaju pasove i trče me zapanjila. Koliko će mi trebati da dodjem na ovaj nivo?

Pri kraju našeg treninga na travu su počeli da izlaze momci. Isprva ih nisam primetila. Ali onog momenta kad sam šutnula loptu u njihovom smeru jer je nisam lepo tempirala nisam mogla da ih ne spazim.
"PAZI!" - ko da me oni razumeju
Iako nisu razumeli šta im se derem čuli su vikanje i odreagovali tako što je jedan od njih uhvatio loptu. Pritrčala sam im čisto da se izvinim.
"I'm very sorry"
"It's okay"
Ferran Torres, Gavi, Pedri i Raphinha su bili ta ekipa.
Uzela sam loptu iz Gavijevih ruku.
"You new here?"
("Nova si ovde?")
"Yes, Ivona" - pružila sam ruku jer jelte tako to radimo na Balkanu
"Gavi"
"Pedro"
"Ferran"
"Raphinha"
"Nice to meet you all" otrčala sam nazad jer trening idalje traje

Izalzim kroz vrata i vidim njih četvoricu da stoje.
"Guys what's up?"
"New girl"
Video sam ledja devojke koja je trčala od nas. Kosa u pundji i ne vidim joj lice. U oči su mi upale njene crvene pertle.
Negde sam već video to.
Nemoguće da je to ona....

Nakon treninga me je trener pitao kako mi se čini. Imala sam samo pozitivne utiske. Podsetio me da je sutra veče večera dobrodošlice. Znači sutra ću možda upoznati tog drugog Srbina koji je došao. Pitala bih trenera ko je ali je već otišao.

Nisam očekivala sa me čeka susret sa sudbinom lično....

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nisam mogla pola dana da se ulogujem u profil presekla sam se
Ali nema veze zvanično nova sezona! Uživajte!