HEROINA

2. "Kontrolni iz matematike je kriv"

Što volim ova jutra u Kući Fudbala u Pazovi, uvek je atmosfera nekako na nivou. Obično sam sa Nemanjom u sobi ali njega za divno čudo nema. Pogledam telefon i svhatim da je verovatno na doručku, na kom bi i ja trebalo da sam. Na brzaka perem zube umivam se oblačim trenerku reprezentacije i silazim dole.
Na ulazu u salu za ručavanje primetio sam da se svi nešto domunjdjavaju i pokazuju na telefonima nešto jedni drugima. Odjednom su se svi okrenuli ka meni i prestali da šapuću. Uzeo sam tanjir i sa švedskog stola uzeo šta mi se jelo. Nezaobilazan deo kolač sa višnjama. Kuvarica Ruža pravi kolač da se patosiraš koliko je dobar. Nego, sedam za sto pored Nemanje koji me gleda i jedva suzdržava smeh iz nekog razloga. Isto i Bleki koji je prekoputa mene. Zbunjen sam iskreno jer nemam predstavu šta se dešava. Gotovo Nemanja puca i kreće nekontrolisano da se smeje a i ostali sa njim.

" Dobro bre koji vam je kurac šta se dešava!?"
" Nisi jutros otvarao portale?" - upita me Strahinja
" Nisam, što jel su me opet spojili sa nečijom ženom?"
" Još gore, neka klinka te spustila fino."
"Klinka?!"
" Da, mala je kapitenka juniorske reprezentacije, bogami šuri kako igra!"
" Ono što su osvojili evropsko prvenstvo?"

Iskreno nisam znao više od toga , kako da vam kažem nije me zanimalo. A pogotovo nisam imao blage veze ko je osoba o kojoj pričaju.
" Šta je rekla ?" - uzimam telefon od Nemanje i čitam. Moram joj priznati ima muda da ovo kaže javno. Ali idalje odakle joj pravo? Čuj molim te ja nisam ništa posebno, mala ljubomorna iskompleksirana klinka sigurno. Nisam se uzrujao zbog ovog, ali opet mnogo je sebi dala slobode da tako priča o meni , ne poznajemo se. Tačnije ja ne znam ko je ona, ali ona sigurno za ko sam ja. Jednom rečju malo sam besan. Pričaću posle sa agentom da joj lepo napakuje tužbu. Videće ta mala svoga boga.
Doručak gotov vreme je za timski sastanak. Ovde smo par dana pred početak kvalifikacija za evropsko prvenstvo. Očekujemo Litvance u Beogradu a potom idemo Crnogorcima na megdan. Upravo o tome je i Piksi pričao. Pri kraju sastanka spomenuo je jednu bitnu informaciju.

" Momci samo da vas obavestim da od danas imamo još gostiju ovde. Dolazi nam ženska seniorska ekipa, igraće jedan pripreman meč sa Norveškom ovde. Zato vas molim za pristojnost, neke od njih i znate ali ima i par novih zato vas molim ne budalasajte se mnogo! Takodje ukoliko budete imali priliku popričajte sa nekom od njih jer imate dosta toga da naučite." - završio je Piksi a nama je nekako bilo svejedno.
Devojke su i pre odsedale ovde sa nama i stvarno su sve super , vrhunske igračice i pre svega zanimljive za razgovor.
Sastanak je završen, vreme je za trening. Po završetku treninga vraćali smo se u sobe i u holu videli da su devojke već stigle. Mnogo poznatih imena poput Jelene Čanković, Milice Mijatović, Nevene Damnjanović...
Javili smo im se i produžili u sobe.

Beograd
Ajde molim te zvoni već jednom. Moram u Pazovu pod hitno. Moj odlazak u Pazovu zajedno sa ostalim devojkama i selektorom omeo je kontrolni iz matematike koji sam bila primorana da ostanem i uradim. Iako bi možda trebala zbog fudbala i svih obaveza da idem vanredno u školu, ne idem.
Čujem zvono, predajem test na kome je uradjeno dovoljno za 3-. Pozdravljam drugarice, izlećem iz škole ulazim u auto i pičimo za Pazovu. Nakon malo manje od sat vremena stižemo ispred FSS-ove kuće fudbala. Ulazim unutra i iskreno totalno sam pogubljena. Nisam prvi put ovde ali me spucala anskioznost zbog toga što ću biti najmladja u ekipi. Brinulo me kako će me ostale devojke prihvatiti, ipak su sve starije iskusnije, i pre svega bolji igrači. Ali dobro nisam ni ja za bacanje, imam i na par trikova u rukavu.
" Bogdanović !" - okrećem se na pomen svog imena i vidim selektora Dragišu Zečevića. Prilazim i pružam ruku. Čovek mi se predstavlja sa velikim osmehom, jako prijatan za razgovor. Popričamo još malo o mom kašnjenju

" Kad su mi rekli da nećeš doći kad i ostali zbog kontrolnog iz matematike mislio sam da se šale hahahahaha"
" Verujte mi volela bih da je šala, ali mora se i ta škola završiti "
" Neka, ako samo ti budi vredna ali ne dozvoli da zbog toga fudbal pati!"
" Ne brinite fudbal pa sve ostalo"

Nastavljamo hodnikom i prolazimo pored prostorija za odmor, u kojima su se nalazili kauči stolovi itd.
" IVONAAA" - čujem dranje i nije mi jasno od koga je. A o moj bože, Strahinja Eraković dame i gospodo.
Jao Strahinja sam Bog te poslao.
Zatrčavam mu se u zagrljaj, ne obraćajući pažnju na ostale u prostoriji. Jako smo dobri drugari, upoznali smo se preko Zvezde. Mutio je on tu nešto sa mojim drugaricama ali to nas je sve samo zbližilo. A ja moron totalno sam zaboravila da je za ove kvalifikacije i on na spisku reprezentacije.
" Pa gde si ti bre!"
" E moja Ivona da li si spremna da poljubiš travu!? Jer će te izgaziti ovde. Od sad kreće ozbiljan fudbal."
" Jedini ko će da liže travu si ti, kad te opet pobedim. Sećaš se šta je bilo prošli put kad smo igrali 1 na 1?!"
Nemojte se čuditi, prozivke i potkopavanja su moj i Strahinjin uobičajen način komunikacije. Volimo se mi .
" UUUUUUU" - čulo se od ostatka prisutnih, tada sam tek primetila ko je sve u prostoriji.
Sranje. Izblamirah se odmah.
Nemanja Radonjić, Strahinja Pavlović, Jovelja( brat moj zvezdaš), Filip Kostić, Bleki i .... i on....
Au pa ja sam ovog dečka izvedjala pre neki dan javno. Biće zanimljivo....