36. "Kao u dobra stara vremena"

472 26 0
                                    

Nakon prelepe noći sa Dušanom i odvratnog jutra koje sam provela plakajući na Marijinom i Ivinom ramenu morala sam i sa Stefanom i Darkom da se suočim. Pre toga sam otišla kući i tamo dobila dobro ribanje od roditelja.
Dovela sam se malo u red i spremila za poslednji trening ove sezone.
Stižem do Marakane a tamo vidim kod ulaza stoje njih dvojica.
Ni zagrljaj ni poljubac, odmah ljutito kreće da me ispituje.
"Gde si bila noćas? Sa kim? Pretražio sam i probudio pola grada! Da li si normalna? Zašto se nikome nisi javila!? Hteo sam da crknem od brige!"

Stefan se drao na mene, dok je Darko samo bio naslonjen na auto u gledao u pod. Onda je i on odlučio da mi drži bukvicu.
"Vidi Ivona, to šta je bilo rešite medjusobno ne tiče me se. Ali to što si nestala i nikome se nisi javljala je jako neodgovorno sa tvoje strane. Ovo ti govorim i kao trener i kao roditelj. Nemoj to više nikad da si uradila! Svi smo se zabrinuli, još kad su mi igračice rekle da si i popila tek tad je bila ludnica! Šta da te je neko oteo? Svi smo se znojili od brige a ti si verovatno negde ušuškano spavala!"
E moj Dare kad bi samo znao sa kime sam bila ušuškana.
"Razočarala si me Ivona. Nemoj sad da poletiš mnogo, očekuje te prvenstvo. Misli o tome... Nemoj da kasniš!"
I tako je završio svoj govor i otišao, ostavljajući me sa besnim Stefanom.
Nisam smela u oči da ga pogledam. Malo sam se i bojala jer ga nikad ovako besnog nisam videla.

"Šta ja sad da radim? Gde si bila to mi prvo reci?"
"Otišla sam sa proslave i usput srela staru drugaricu. Otišla sam sa njom i njenim društvom, kod nje smo spavali."
"Koja drugarica?"
"Ne znaš je, iz osnovne škole se znamo"
"Ivona.... " , sad je krenuo prstom da mi preti, " ako se ispostavi da si me lagala-"
"Ne lažem te-"
"NE PREKIDAJ ME!"
Sad tek nisam smela u oči da ga pogledam. Što od suza koje su se nakupljale što od straha koji mi je prošao kroz kosti.
"Stani izvini nisam hteo... Ne ne molim te Ivona izvini ponelo me je. Nisam trebao da vičem. Samo želim da znam da si dobro... Verujem ti."
"Hvala Stefane, pričaćemo kasnije. Moram sad da idem da ne zakasnim. Vidimo se."
Sad sam ja bila ta koja je otišla bez pozdrava.

Kada sam izašla na tu travu, kao da je sve stalo za mene. Već sam sebi jednom obećala da me od fudbala ništa neće odvući. Sve ljubavne probleme i osećanja sam ostavila u svlačionici.

Dani su prolazili. Sve je bilo okej dok nisam videla slike Dušana sa Mikonosa... one na kojima je sa devojkama.
Uživa vidim.
Jako mu nedostajem sigurno.

Uloge su se okrenule. Sad je Ivona bila ta koja je patila, dok se Dušan prepustio.

"Ajde dosta si popio, kukaćeš mi ujutru!"
"Pijem da zaboravim"
"Koga?"
"Kako koga?  Pa moju Ivonu!"
Rekao sam to i čašu razbio o pod.
"Sve ove devojke ovde, vidiš? Sve one nisu Ivona! Meni ne treba nijedna od njih, meni treba moja devojka!"
"Pa kretenu jedan istu tu devojku si ostavio samu u stanu i otišao."
"A ne ne ona je mene prvo zamenila s onim debilom!"
Setio sam se onog, kako beše, Stefana. I tako smo se vrteli u krug....

5. jul 2023.

Konačno sam se  vratila u Beograd, u moj grad. Otišli smo svi zajedno u Crnu Goru kod Vukove familije na nekoliko nedelja. Njemu je more prijalo zbog oporavka, a nama svima je isto trebala pauza. Meni pogotovo. Što je bliže to me više treme hvata zbog prvenstva.
Prekosutra kreću pripreme, a onda 12. jula letimo u Australiju.  Tačnije Novi Zeland jer tamo igra naša grupa.
Grupa C, pored nas tu su Španija, Kostarika, Zambija. *¹
Sa Kostarikom i Zambijom još i možemo, ali sa Španijom ćemo teško. One su evropske šampionke bile puno puta. Jedino što je olakšavajuća okolnost je to što im neće igrati neke od ključnih igračica, što zbog povreda što zbog protesta. *²

Poslednje veče pred moj odlazak sedimo svi kod mene.
"Niko da nije spomenuo fudbal! Stresem se na samu pomisao o Svetskom."
"A što se ti brineš? Najmladja si, neće sigurno na tebe svaliti krivicu ako izgubite."
"Neće ali ne bih baš da se izblamiram."

Družili smo se svi skroz opušteno, kao u dobra stara vremena. Samo što je ovog puta na Lukinom mestu bio Stefan, i falila nam je Dunja. Podsetili smo se nekih starih momenata. Sumirali sve anegdote iz srednje škole i sa maturske večeri.
(imali su i to ali sam zaboravila da ubacim)

Do kasno u noć smo ostali, ali su svi morali da idu jer sutra rano ustajem. Na vratima je bilo i suza i oproštajnih zagrljaja. Svi su mi poželeli sreću. Trudila sam se da ne plačem pred njima ali čim su se vrata zatvorila krenulo je. Nedostajaće mi.
Iskreno se nadam da se nećemo se videti mesec dana, jer bi to značilo da smo prošli u nokaut runde.

Spremila sam se za spavanje. Nisam mogla da zaspim i samo sam se vrtela po krevetu. Opet mi teške misli i anksioznost nisu dale mira. Izašla sam na terasu ne bih li bar malo razbila nervozu.
Stavila sam slušalice i ponela ćebe.
Noć je bila vedra, svaka zvezda se videla jasno.
Dok sam slušala "Space song" razmišljala sam o svom životu u predhodnih 6 meseci.

"...Somewhere in these eyes, I'm on your side..."

Šta bi mi Luka rekao da je idalje sa nama? Verovatno bi bio ponosan jer neko od nas dvoje ostvaruje klinačke snove. Sanjali smo kako ćemo pokoriti svet i zaigrati u najboljim svetskim ligama. Zato od sutra igram i za njega. Za sve ono što smo proživeli, i za sve ono što nismo stigli.
Stigle su me emocije i šakom sam uhvatila lančić koji mi je od njega ostao.

"Ljubavi što ne spavaš?"
"Ne mogu mama"
"Nikad nisi imala tremu pred bilo kakvu utakmicu ili turnir"
"Znam mama ali ovo nije bilo koji turnir. Jebeno svetsko prvenstvo!"
"Prvo, nemoj da psuješ predamnom. Drugo, znam da nije, ali biće ti lakše ako gledaš na to kao da jeste. Radi ono u čemu si najbolja. Igraj se, sunce. Od kad je Djordje odveo tebe i Vuka na prvi trening nisi skidala osmeh sa lica kad god bi obula kopačke. Seti se te male devojčice, idalje je tu. Ona se stalno igrala u uživala je u tome. Imaš priliku da ostvariš san mnogih devojčica. Uradi to za sebe, za njih!"
"Hvala mama"
"Ništa dušo moja. Znam da nisam bila uz tebe predhodne dve godine, kada si me najviše trebala. Toliko se kajem zbog toga. Ali sam i ponosna na tebe. Postala si pametna, jaka, nesalomiva. Izrasla si u dobru osobu. Ne mogu ništa više da tražim od Boga za svoje dete!"
"Nemoj sad ovde da se raplačem bre!"

Mama i ja smo ostale još pola sata na terasi. Malo sam sa njom pričala o meni i Stefanu. Od septembra nas možda i očekuje zajednički život. Zavisi od mog novog kluba, ako ga uopšte bude.

7. jul 2023, Nacionalna kuća fudbala, Stara Pazova

"Devojke od danas, ne igrate samo za sebe. Nego i za 6 ipo miliona ljudi u Srbiji! Uživajte u tome što radite! Učinite naciju ponosnom! Napred Srbija!"
Cvetković je održao govor pred početak priprema.
Vrlo nadahnjujuće i bez imalo pritiska. Neću izblamirati sebe nego i 6 ipo miliona duša u našoj zemlji. Sjajno.

18. jul 2023, Wellington, Novi Zeland

Već nekoliko dana smo ovde, hvala bogu nijednu od onih gigantskih zmija nisam videla. Vuk nije prestao da mi šalje videe na kojima su zmije veličine Pežoa koje jedu ljude u Australiji. Vrlo malo ga je delilo od block dugmeta.
22. jula zvanično za nas počinje takmičenje, igramo prvu utakmicu protiv Zambije. Spremali smo se i trenirali naporno. Nema potrebe za tremom...
Zar ne?



*¹ sve vezano sa grupom C je validno, stim što umesto nas bi trebao da igra Japan
*² istražite o ovome koga zanima ja nisam u detalje išla, ugl pojedine igračice su odlučile da ne igraju jer je selektor i ceo savez nekorektan prema njima

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ovo sam sve pisala iz srca direktno hahahaha stavila sam sebe u poziciju svih ovih ljudi. Sve ovo bi i ja rekla da sam selektor ili majka...
Izvinite što ceo dan nije bilo dela, nije mi se dalo da sednem i napišem

HEROINADonde viven las historias. Descúbrelo ahora