HEROINA

18."BigMac i sladoled leče sve!"

U kolima

"Neću te ništa pitati, rećićeš mi kad budeš spremna. Samo me dve stvari zanimaju. Vozim te kod tvojih ili idemo kod mene? I šta ti se trenutno više jede, McDonalds ili sarajevski ćevapi?"
"Vuče obožavam te znaš to? Idemo u Mek molim te. I jel bi ti smetalo da prespavam kod tebe, treba mi vremena da svarim sve ovo?"
"Naravno da ne bi."
Konačno smo pošli za Beograd. Idem kući, kod roditelja, kod prijatelja... Moj život će nastaviti da se odvija kao i dosad.

Vraćam se u unutra, boli me srce, duša, sve. Devojka mog života je upravo otišla iz mog života.
"Duci ja-"
"Idi kući Teodora. Javiću ti se kad se vratim."

Nisam imao snage sa njom da se natežem.
Idem do sobe jer moram da se spremim za utakmicu koja nas očekuje večeras. Toliko mi se sad ne igra. Možda treba da poslušam Ivonu. Sad mi samo ostaje na karijeru sa se fokusiram...

Beograd

Sedimo kod Vuka u sobi i jedemo veliki Big Mac obrok. Oću da ga prožderem što pre jer me čeka i sladoled, bila bi greota da se istopi.

"Ovo mi je trebalo. Kad ti je srce slomljeno ne valja da ti stomak bude prazan!" - rekla sam mumlajući jer imam pola burgera u ustima
"Udavićeš se debilu"

Vuk i ja smo mnogo puta prolazili kroz ovakve momente. Ne samo zbog ljubavnih problema, šta god da se desi, dobro ili loše, na kraju uvek završimo prežderavajući se.
Nakon što smo nas dvoje stamanili količinu hrane za četvoro otišli smo na terasu i seli na plastične stolice.

"I šta ćeš sad?"
"Ništa, idemo dalje."
Vuk me je samo gledao. Čudno mu je sigurno bilo što sam tako ravnodušna. Kako da mu objasnim da je to što glumim ravnodušnost jedini način da ne doživim nervni slom sad ovde...
"Oćeš da palim tekmu?"
"Aj"

Vratili smo se u dnevnu sobu i upalili utakmicu Srbija - Litvanija. U medjuvremenu su došli i ostali. Iva, Marija, Pavle i Jovan. Njima sam ispričala sve šta se desilo.

"U bre Ivka pa to ozbiljno sranje bilo"
"Jeste Pavle veruj mi da jeste. I opet se osećam kao moron jer nisam jednom pala na njegov šarm, nego dvaput " -zabola sam glavu u jastuk koji sam držala u krilu
"Šta ćeš ako ti se javi?" - ubacila se Iva
"Ignorisati poruku?!" - odgovorila sam slažući ramenima
"Lepo sam ja rekla fudbaleri su najgora sorta! Bez uverede Vuče" - Marija je iz iskustva pričala, ona je jedna od onih drugarica što se petljala sa Strahinjom
"Nisam se uvredio" - svi smo se nasmejali na ovo Vukovo
Nakon smeha usledila je tišina, koju je razbila moja rečenica
"Dunja je preživela"
Tajac. Svi su pogledali u mene.
"Jesi ozbiljna?" - gledao me Jovan
"Mhm"
"Ali kako zar nije-"
"Uspela je da se izvuče očigledno"
"Kako znaš?"
"Rekla mi je ova Teodora danas"

Mali backstory: Dunja je bila deo našeg društva pre dve godine. Od trenutka kad sam ja počela sa Lukom da se zabavljam, i njeno ponašanje je postalo čudno. Počela je da izlazi sa starijim, sumnjivim muškarcima i likovima generano, koristi i prenosi opijate i drogu... Mi smo se svi malo udaljili od nje jer niko nije hteo da bude uvučen u problem. Vuk, Luka i ja smo sportisti, nije nam trebalo da se pročuje da se družimo sa nekim ko ima kontakt sa drogom. Onog momenta kad se sve raspalo i kada smo je zauvek izbacili iz života, je kada je pokušala da nadrogira Vuka. Nažalost i Luka je znao za to ali nije hteo da kaže jer pod jedan uvek je bio ljubomoran na Vuka , pod dva iako je igrao u malom klubu Vuk je bio daleko kvalitetniji igrač od Luke. Samo ga sve te silne ponude nisu zanimale. Dunja da bi se dodvorila Luki je prihvatila od njegovih saigrača da noć pred  utakmicu izmedju Lukinog i Vukovog tima, sipa Vuku opijate u piće. Nismo znali za to i na Dunjin predlog smo izašli. Dunja je uspela to da izvede i ubacila je tabletu u piće, ali srećom neki lik kog je Vuk znao, a bio je separe do nas, ju je video i odmah upozorio nas ostale. Od tog momenta Dunju nismo spominjali. Ostala je u kontaktu sa Lukom i malo po malo mu se približavala... Kako sam ja samo bila slepa bože...

"Od onog lika iz kraja sam čuo da je na aparatima i da joj se bore za život"
"Živa je, čak šta više Teodora mi je rekla da joj odem u posetu da ne budem govno... moš misliti..."
"Mislite da bi trebali?"
"Ne znam... da li će je ovo promeniti šta mislite?"
"Hoće" - oglasio se Vuk pošto je dugo bio tih
"Zašto si tako siguran?" - upitao ga je Pavle
"Kad se izdešavalo sve ono sa pićem, par dana kasnije sam je sreo u parku, samu. Čekala je nekog pa sam iskoristio priliku da popričam sa njom. Rekla mi je da joj je žao što je uopšte pomislila na tako nešto, kad je jednom pristala nije bilo nazad. Pretili su joj da će je cinkariti nama ako ne uradi. Nije podla po prirodi, ima ona šanse za promenu..." - rekao je i ustao sa garniture i izašao ja terasu
"Izgleda još nije prešao preko toga" - reče Iva

Ustala sam i ja i izašla da vidim kako je. On se naslanjao na ogradu i samo buljio u grad pred sobom.

"Vuče, jesi dobro?"
"Znaš Ivona, sve vas volim kao rodjenu braću i sestre. Ne bih podneo da se bilo kom od vas bilo šta desi... Isto tako sam mislio i za Dunju"
Vuk je Dunju znao najduže od svih, maltene od rodjenja jer su im se i majke družile. Vuka sam ja u vrtiću upoznala, kasnije u osnovnoj i ostalo četvoro. Ali od starta su bili njih dvoje.
"Idalje mi je ne shvatljivo a mogu da kažem i da boli, boli me činjenica da je bila  spremna da to uradi. Rizikujući prijateljstvo koje smo gradili preko 15 godina..."
"Znam da ti je teško. Ali možda se nešto i promeni i sam si rekao"
"Upravo tako, ovo što je umalo izgubila glavu će je valjda  probuditi. Žao mi je da gledam kako propada..."
"Oćeš da idemo do nje sutra?"
"Znam da ti nije najdraža osoba, stvarno bi išla samnom?"
"Naravno Vuče pa tome služe prijatelji. Plus možeš posle do treninga da me odbaciš :)"
"Samo me koristiš znao sam" - nasmešio se i privukao u zagrljaj
"Ee Ivona evo ga ovaj tvoj!" - vikao mi je Jovan iz dnevne sobe
"Nije moj Joco daleko bilo!"

Opet sam slagala. Sve na svetu bih sada dala da je moj.

U toku je prvo poluvreme. Tek je 1:0 za nas, golom Tadića.

"Au jesi videla ovo!?" - poskočio je Pavle i prišo da mi doda telefon
"Šta?"
"Lažni intervju! Skandal koji se desio uoči prvog meča kvalifikacija za Evropsko! Naime našem fudbaleru Dušanu Vlahoviću podmetnut je lažan intervju u kome su pale neke teške reči o fudbalerki Ivoni Bogdanović. Od kad je izašao intervju digla se fama u Fudbalskom savezu, jer naš reprezentativac i igrač Juventusa nikad nije dao ovaj intervju. Advokati saveza i Dušana Vlahovića odmah su reagovali i obavestili nadležne organe. Očekuje se da će počiniocu u narednih par dana ući u trag." - glasio je članak koji mi je Pavle pokazao
Znači stvarno nije on. A ja sam mu onako hladno rekla da mu ne verujem. Napravila sam sranje...

"Kako ovo da ispravim?"