HEROINA

11. "Dehidriraću od plakanja"

"Ej"
"Ćao"

Gledali smo se, bilo je malo neprijatno. Nije se znalo ko će da počne. Iako sam očekivala od njega da će početi jer ipak je njegova ideja bila da se vidimo.

"Slušaj pre svega moraš sa znaš da ti sve ovo pričam jer mislim da zaslužuješ da znaš, možda ja nisam osoba koja treba sve ovo da ti kaže, Luka ti je ostao dužan za ovo. Ali eto možda ćeš posle ovoga lakše nastaviti dalje."
"Dušane o čemu ti pričaš? I kako znaš Luku?"
"Nisam ga ja znao, ali Radonja jeste. On mi je ovo i rekao, i znam da ne bi lagao."
"Kaži već jednom!"
" Varao te Ivona. Luka te je varao neko vreme."

Steglo mi se oko srca. Iako sam imala predosećaj i videla neke polu dokaze, duboko u sebi sam se molila da nije istina.

"Izvini što ti ovo govorim, zaslužuješ da znaš, ali on nije vredan tvojih suza."

Krenule su mi suze, ali ne od tuge već od nekog olakšanja. On nije mario kad smo se posvadjali. Nije patio. Pa zašto bih ja. Ne moram više da plačem za njim. Nije me voleo. Priznajem poslednjih meseci veze i moja osećanja su se ohladila. Valjda smo toliko bili navikli jedno na drugo, da bi bilo čudno kad bi raskinuli. Idalje mi je praznima u srcu jer mi ostaje kao draga osoba. Neko uz koga sam odrasla. Ali kao da više ne vredi kidati se zbog toga. Luka ostaje tamo gde sam ga i ostavila ono veče, ostaju zajednički trenuci u pamćenju, ali iz mom srca je izbirsan.

"Hoćeš li reći nešto?" - trgnuo me Dušan iz razmišljanja
"Hvala ti što si mi ovo rekao."
"Stvarno? Ne ljutiš se? Nemoj da misliš da njega blatim sa bih sebe uzdigao."
"Ne ne ljutim se. Čak šta više spasio si me od dehidracije izazvane plakanjem!"

Ja i moj humor uvek ubodemo pravi momenat za šalu

"Dobro dobro" zastao je, " to nije sve, ovo sam malopre saznao, ali ima nešto o čemu razmišljam već par dana. Tačnije o nekome."
"O kome ?

A u kurac sad kad mi kaže da razmišlja o nekoj drugoj, pa tačno da se ubijem na mestu.

" O tebi."
Molim?
"Zašto o meni?"
"Zato jer ne mogu da te izbacim iz glave. Od prvog dana, od prvog pogleda, Ivona, ja razmišljam o tebi.  Uvukla si mi se pod kožu devojko."
"Dušane ja-"
"Ne, čekaj pusti me da završim. Želim bolje da te upoznam. Želim da zaspeš pored mene, da se budiš pored mene. Da budeš prva osoba na koju pomislim ujutru i poslednja uveče. Nikad više ne želim tužnu da te vidim, tvoje uplakane oči me proganjaju. Boli me dok te gledam kako se lomiš iznutra.... Ivona svidjaš mi se, jako mi se svidjaš!"

Nisam mogla ni da zamislim da će mi sve ovo reći ovako. Volim i ja njega ali... opet mi nešto ne da da se prepustim. Šta ako se opet razočaram, šta ako me i on prevari? Sve devojke trče za njim , može da ima svaku koju poželi. Plus fudbal... naša veza nema budućnost...
Ah živote zašto mi to radiš? Zašto mi ne daš da uživam? Da se istopim od strasti sa čovekom koga volim.

"Ne ne ne... ne možeš ovako nešto da mi kažeš veče pred moju prvu utakmicu..." - rekla sam tiho idalje pokušajući da se saberem od ovog što sam čula
"Ivona?"
Pogledala sam ga direktno u oči.
"Dušane, i sam znaš da ne bi uspeli..."
"Znao sam, ti ne osećaš isto..."
"Nije u tome stvar samo -"
"Upravo je u tome stvar!"- sad je bio malo glasniji
"NE NIJE JER.... jer volim i ja tebe "

Opet su mi krenule suze. Opet se osećam nemoćno. Ne mogu da utičem na sopstvenu sudbinu.  Ispred mene stoji čovek moga života a ja ne mogu da budem sa njim.

"Pa u čemu je onda problem?"
"Ja...ti...sve ovo! Naše karijere Dušane. Sve je to faktor. Sve to bi nas odvelo u propast. Na kraju bi oboje ispaštali."

Idalje sam lila suze. Kad bih bar njima mogla i sav bes da izbacim.

"Ja sam spreman na rizik. Staviću sve na kocku ako treba. Zbog tebe."
"Ne glupiraj se Dušane, ne bi se odrekao fudbalske karijere zbog mene. Znam da ne bi. Jer ja ne bih. Naporno sam radila i neće mi ništa stati na put. Obećala sam to sebi."
Poljubio me je.

Izrekao sam joj svoja osećanja, i nakon što mi je priznala isto, mislio sam da će sve biti u redu. Ovo što govori je samo so na ranu. Da li zaista ne bi uspeli? Gledam je i blizu sam joj. Sad je momenat koji priželjkujem. Poljubiću je.
Osetio sam slanoću na njenim usnama od svih suza noćas.

Koliko god ovo bilo nestvarno moram da prekinem. Jer će mi sve teži biti ishod ovoga. Odvojila sam se od njega i okrenula mu ledja.
"Mislio sam da ćeš drugačije reagovati."- rekao je to tužno
"Oprosti mi za ovo. Dušane veruj mi sad bih ti dala sve na svetu. Još večeras bih se spakovala i otišla sa tobom negde gde nas niko neće pronaći. Ali ne mogu. Ne smem. Ako raskinemo... To bi bio moj kraj. Iz toga ne bih nikad više isplivala." - rekla sam idalje plačući. Išle su same od sebe, svaka je suztizala onu predhodnu.
" Molim te nadji snage da mi oprostiš za ovo. Jednog dana , možda, nam se sudbine i poklope." - bila je moja poslednja rečenica Stavila sam moje šake na njegove tople obraze i opet ga poljubila na kratko. Pustila sam ga, okrenula se i brzim hodom pošla unutra.
Sećate se one dehidratacije od plakanja, e pa mislim da će se ipak destiti.

"Molim te nadji snage da mi oprostiš za ovo. Jednog dana , možda, nam se sudbine i poklope." - bila je njena poslednja rečenica pre nego što me je poljubila. Od ovoga se neću skoro oporaviti. Poljubac je bio kratak ali ću ga pamtiti zauvek. Pustila me je i krenula da odlazi. Ne smem da je pustim, ne sme ovako završi!

Trudila sam se što brže da udjem unutra. Idalje sam lila suze. Trčao je zamnom i govorio mi da stanem. Mislim da ga je cela zgrada čula.
Ulazim unutra i na putu kroz hol nailazim na osobe koje poslednje treba sad da me vide u ovom stanju. Selektor Cvetković i Piksi.

"Ivona lutko šta je bilo!?" - obojica su me gledali u šoku.
Stvarno sam izgledala zabrinjavajuće. Oči crvene od plača i potpuno zadihana od trčanja.
U narednih par sekundi me je sustigao i Dušan. Ova dvojica su se tek tad šlogirali ali i vrlo brzo povezali.

"Dušane šta- zašto ste bili napolju ?!" - Piksi je već u šoku

Nisam mogla više. Dosta mi je svih. Treba mi krevet, odmah. I zato sam ih samo zaobišla i bez reči otrčala u sobu.

"Sutra ćemo o ovome sine sad idi u krevet!" - bile su poslednje Piksijeve reči
Otišao sam ko prebijen u sobu.

Znači ovako boli slomljeno srce?

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

nemojte me ubiti pls tek su počeli