HEROINA

40. "Adiós, Belgrado"

Dva dana je prošlo od našeg povratka. Novinari me nisu ostavljali na miru.

"Naša današnja gošća je trenutno najbolja fudbalerka na svetu, sa svojih 18 godina je osvojila zlatnu loptu na svetskom prvenstvu. Dragi gledaoci sa nama je Ivona Bogdanović!"
"Zdravo, dobro jutro!"
"Dobro jutro Ivona, dobrodošla!"
"Hvala, bolje vas našla!"
"Naši ali i strani portali su ti dodelili jedan epitet, Heroina. Kako komentarišeš to? Da li sebe smatraš najboljom?"
"Da videla sam to. Pa kako bih vam rekla. Kad kao tim osvojite titulu najboljih na svetu, mislim da nije moguće da ja budem više bolja od najboljih na svetu. Nagradu apsolutno delim sa svim saigračicama, bez njih moje ime se ne bi našlo ugravirano ovde. Svakako mi je draži pehar, jer znate individualne nagrade se dodeljuju svako malo, a ovo je ipak nešto što ostavlja veći trag u istoriji.
A epitet Heroina mi se svidja to ću zadržati hahahahaha."

...

Ustajem dosta kasno i osećam se komirano. Idalje se nisam odmorila od svega. Uzimam telefon i vidim mnooogo propuštenih poziva.
Šta rade ljudi koji ne spavaju do 2 popodne?
Odlučujem da prvo nazovem Stefana, jer nema šanse sa Darkom da pričam pre prve jutarnje kafe. Dobro podnevne kafe.

"Halo Stefi gde gori?"
"Po tvojoj reakciji bih rekao da se idalje nisi čula sa Darkom?"
"Nisam. Šta je jel hitno nešto?"
"Veoma"
"Ajde čekaj onda njega da okrenem odmah"
"Ajde ljubim te ćao"

"Halo treneru?"
"Ivona dobro jutro, dan šta god"
"Dobro dobro"
"Dodji večeras u 7 do Marakane u kancelariju. Pitanje života i smrti."
"Ju dobro"
"E ustala si konačno!" - u stan ulazi Uroš
"Aha i odmah ludnica od ranog jutra"
"Ko te uznemirio ovako lepog dana"
"Ma nebitno"
"Ajde spremaj se idemo da jedemo, da se ispričamo ko ljudi!"
Uroš i ja se dopisujemo jednom dvaput nedeljno. Vremena razlika je najveći problem i zbog toga i ne možemo da pričamo. Već šaljemo poruke pa kad ko vidi odgovori.

Ručak sa Urošem je bio predivan. Rekao mi je za devojku sa kojom je već dve ipo godine. Neka Španjolka, Maria čini mi se. Pokazao mi je i slike, prelepa je. Uvek je bio tip za veze na duge staze, kombinacije i provodi na jednu noć mu se nisu dopadali. Na njega sam i ja takav romantik.
Završili smo u restoranu i krenuli ka kući jer sam morala da se spremim i idem do stadiona.

U stanu su nam bili roditelji i bili su mnogo čudni. Jako su lepo bili obučeni i neprestano su se kezili.
"Kevo ćale šta se dešava? Jel vam godišnjica danas?"
"Nije sine, samo smo mnogo srećni"
"Neki poseban razlog?"
"Oba naša deteta su nam tu. Živa, zdrava i uspešna!"
Oboje su nas zaglili. Da nisam uspela da se izvučem na vreme, rodjena majka bi mi svojim zagljajem zaustavila protok kiseonika.
"Dobro majko gušiš me opet."
"Zar ti ne treba da ideš do kancelarije?"
"Kako ti znaš?"
"Nebitno, ajde kreni da ne zakasniš."

Stižem na stadion i ulazim u zvanične prostorije, dugačkih hodnikom dolazim do Darkove kancelarije.
Unutra sede on i direktorka kluba, kao i jedan čovek koga ne poznajem.

"Ivona zdravo, izvoli sedi"
"Dobro veče i hvala"
Pružila sam ruku i nepoznatom čoveku, odgovorio mi je na engleskom pa predpostavljam da je stranac.
"Prećiću odmah na stvar Ivona. Pre svega čovek koji sedi je gospodin Horhe Fernandes, skaut i jedan od trenera u Barseloni."
Na ovo mi je srce poskočilo.
"Došao je sa ugovorom za tebe, žele da predješ u njihov klub."
Nije moguće, ne ne ja sam u snu i sad ću da se probudim. Jebote od kad sam prvi put sama vezala kopačke priželjkujem ovaj trenutak.
"Ne moraš odmah da odlučiš-"
"Da!" - bukvalno sam skočila sa stolice
Španac se samo smeškao i gledao u mene dok je Darko ostao odsečen mojom brzom reakcijom.
"Ima još ponuda od nekih klubova ako si zainteresovana da pogledaš."
"Ne, odlučila sam"
"Depending on her reaction i guess she accepted our offer." - ustao je i Španac sada
("Sudeći po njenoj reakciji, predpostavljam da prihvata ponudu")
"Yes sir Fernandez, it would be my honour to play for Barcelona!"
("Da gospodine Fernandez biće mi zadovoljstvo da igram za Barselonu")
"That's great! I would call our main couch to tell him to prepare a jersey for you! Any number preference?"
("Odlično! Nazvaću našeg glavnog trenera da mu kažem da pripremi dres za tebe! Jel imaš poseban broj koji bi želela?")
"Number 9"
"I would see what I can do about that. You will sign contract and meet everyone next week when you came. Club will find you an apartment and provide everything you need."
("Videću šta mogu da uradim po tom pitanju. Sledeće nedelje kad dodješ ćeš potpisati ugovor i upoznati sve. Klub će ti pronaći stan i obezbediti sve što ti treba.")
"Next week?"
"Yes. Is that a problem?"
"No no of course. Just, its too soon. I didn't expect that I would need to go that fast."
("Nije problem naravno. Samo, prerano je. Nisam očekivala da ću morati tako brzo da idem.")
"That's the price of success Ivona. Sometimes you will need to leave everything behind so you can achieve something bigger. Although next season is starting soon, you need to prepare with team for that. Are you still sure you want in our club?"
("To je cena uspeha Ivona. Ponekad moraš da ostaviš sve iza sebe kako bi postigla nešto veliko. Takodje uskoro počinje nova sezona, moraš da se pripremiš sa ekipom. Da li si idalje sigurna za prelazak u naš klub?")
"Yes of course I am. Nothing will stop me from doing this."
"Awesome! I heard that another Serbian is coming to our male team. So you will have company for first couple of months. I forgot his name. You will meet him anyway at our welcoming dinner."
("Sjajno! Čuo sam da nam u mušku ekipu dolazi još jedan Srbin. Tako da ćeš imati društvo za prvih par meseci. Zaboravio sam njegovo ime. Svakako će te se upoznati na večeri dobrodošlice.")
"Oh okay!"