HEROINA

6. "Ti si kriv za ovo"

" Kombinujemo se danas sa devojkama " reče Piksi a ja samo što nisam pao da dupe. Pa zašto moram i na terenu da vidjam Ivonu.  Ne mogu da odredim da li mi devojka ide na živce ili mi polako prirasta srcu.

"E sad kad smo se svi okupili ovako ćemo! Svako da izvuče broj i sa kim se poklopite sa njim ste u paru današnji trening."  - objasnio je Piksi.
Iz posudice sam izvukao broj 7, da vidimo koja je od devojaka izvukla isti broj.
" Sedmica , ko još izvukao sedam!?"
Čujem dobro poznat glas.
Pa jebem ti sreću zašto mora baš ona.

Vidim da mi se Vlahović približava.
Au pa nije mi valjda on par.
" Izgeda da smo mi par "
Toga sam se i bojala.
"Aha super " odgovorim i složim ironičan smešak.
" samo se potrudi da mi ne smetaš i biće sve okej"
" JA TEBI DA SMETAM?! Dečko ješćes moju prašinu!" - iznervirao me u startu.
" Još ćemo da vidimo..."
Jebem ti mater nabedjenu.

Napravili su tabelu sa parovima i ovo se pretvorilo u takmičenje. Prvi izazov su bili šutevi u metu. Partner ti nabaci loptu i potrebno je pogoditi metu koja nosi najviše.
Ovu vežbu smo bili najbolji jer smo ipak dva najbolja napadača ovde. Na kraju ove vežbe bili smo na vrhu tabele.

" Dobra si bila moram ti priznati!"
" Hvala ti ali ovo ne tek početak..."

I to je bio početak. Početak kraja. To je prvi i poslednji put da smo bili na vrhu tabele. U narednim izazovima je ključna bila komunikacija dvoje igrača. Što mi očigledno nismo imali. Doslovno smo sabotirali jedno drugo.

" PA JESI TI NORMALAN ŠTA TO RADIŠ?"
" ĆUTI TI ZBOG TEBE GUBIMO! "

Svadjali smo se konstantno. I tako smo završili na dnu rang liste.

" Vlahoviću jebem te nesposobnog!" - psovala sam naglas ali ne da me i on čuje.

" I imamo pobednike! Milice i Bleki svaka vam čast! " čestitali su sjajnom duu iz Fiorentine.
" Duci i Ivona, ne brinite vas čeka lepa nagrada takodje!" reče Cvetković i pruži nam krpe, " vas dvoje ćete sa sredite ostavu !"
Jel me zajebavaš?
" Nemojte molim vas pa on je kriv, sve vreme mi je smetao!"
" Nije istina ona mi je namerno bacala loše lopte!"
Nastavili smo da se raspravljamo kao deca...

Stojimo ispred ostave koja izgeda kao da je kroz nju prošao uragan.
" Zbog tebe smo ovde, daj da završimo ovo što pre." - rekla sam i pošla ispred Dušana da izvidim situaciju.
Mračna i bez prozora, super. Samo da ne dobijem napad panike zbog klaustrofobije. Stvarno se užasavam malih prostora bez kiseonika .
Čistili smo u potpunoj tišini nekoliko minuta. Dok on nije postavio pitanje.
" Koliko dugo ste bili zajedno?"
Luka, podsetio me na Luku. Ovo je najduže da nisam razmišljala o njemu ili plakala.
" dve godine, kako uopšte -"
" video sam na instagramu"
" a da"
" iskreno mi je žao, sigurno ti nije bilo lako da se fokusiraš na igru"
Odkud sad ovo, do malopre smo se psovali jer po kazni čistimo ostavu .
"igra je i bila jedini način  da skrenem misli"
" hrabra si, nikad nisam upoznao devojku kao što si ti "
" svhatiću to kao kompliment"
"možemo da prestanemo sa ovim"
" da čistimo?"
" ne nego sa ovim izmedju nas"
" a šta je to izmedju nas"
" zašto me mrziš ?"
" ne mrzim te, nisi mi simpatičan i to je to"
" ali ne poznaješ me "
" ne moram, znam takve poput tebe"
" a kakav sam to ja "
" narcisoidni fudbalerčić koji ne da da mu se povredi ego "
" reče neiživljena tinejdžerka"
Eto vraćamo se na svadju.
" pitao si me zašto, sad ti mene vredjaš"
" a ti mene nisi uvredila?"
" dušane ne mogu da se svadjam sad sa tobom, idem po vodu"
Uhvatila sam se za kvaku ali ni da mrdne. Vrata su zaključana. Pokušam još par puta ali vrata se ne otvaraju.
NE NE NE NE
Refleksno moj mozak počinje da šalje signale da se nalazim u maloj prostoriji bez kiseonika. Kreće ubrazno disanje, vrtoglavica...

" Ivona Ivona Ivona...." video sam da se hvata za grudi i da teže diše " Ivona šta ti je jesi dobro!?" - sad sam se i ja malo prepao jer ne znam šta joj je .
Krenula je da pada u nazad meni u ruke, ali idalje svesna.
" Du Du šane... ne ne mogu da dišem..." -
Au pa šta sad da radim.
" Polako ne brini polako sad ću da otvorim vrata"
Pokušavam da otvorim vrata ali ne ide. Gledam Ivonu sve je gore . Kao da upada u neki trans. Skoz se oduzela.
" ALO JEL IMA NEKO ZAKLJUČANI SMO" - nastavio sam da lupam i da se derem ne bi li nas neko čuo. Telefoni nam nisu tu, super.
" ej ej Ivona polako sve će biti dobro "
" gledaj me Ivona! Pogledaj me! "
To je to. Čak i ovakvoj situaciji njene oči su me obuzele.
Šta mi radi ova devojka.
Počeo sam da je mazim po ledjima i da je smirujem. Tako su nas učili u medicinskoj u slučaju napada panike. Već smo sedeli na podu, ona u mom zagrljaju.
Otključavaju se vrata. Ulazi Piksi izbezumljen.
" Sta se dešava ? Ivona dete? Dušane šta se desilo ?!"
" sve ću vam objasniti samo da se pobrinem za nju"
U tom trenutku ustajem i podižem je na noge. Lagano izlazimo iz ostave i vodim je napolje na svež vazduh. Sedamo na klupu ispred i utom Piksi donosi vodu.
" polako diši sad "

Au jebote, kao da sam bila zatvorena 7 sati a ne 7 minuta. Da li sam ja to bila u Dušanovom zagrljaju? Uspeo je da mi skrene misli, opet.

"hvala ti " - jedva izustim a Dušan mi se samo nasmeje.
" Ivona jesi li sad dobro, da li treba da zovemo hitnu ili nekog?" - Piksi je idalje čučao ispred mene.
" Ne ne taman posla, nije prvi put da mi se ovo dešava. Samo mi treba malo odmora to je to."
" Dobro , Dušane otprati je do sobe a ja ću poslati doktora da je pregleda."

Ulazim u sobu polu šlogirana sa Dušanom pod ruku, Isidora me gleda vrlo zbunjeno ali prilazi da mi pomogne.

" Ivona jesi dobro?"
" Jesam jesam samo samo umorna " - kažem u bacam se na krevet
" imala je napad panike jer smo ostali zaključani u ostavi" - objasnio je Dušan
" o bože jel ti treba nešto ?"
" ne ne biću dobro samo me pustite da odspavam"
To je Dušanu bio signal da izadje iz sobe. Pogledao me je poslednji put i izašao iz sobe.
" jel se to meni čini ili se ovaj loži na tebe"

E moja Isidora, kad bi barem smela da se prepustim emocijama. Ne smem. Ne sad. U ovom momentu to bi bilo pogubno za mene. Sve ono što sam gurala duboko u sebi od Lukine smrti, nisam smela da pustim napolje. Bio bi to kraj za mene .