HEROINA

19."Apetit radi ali mozak ne"

Dao je gol. Dušan je dao gol ali ga nije proslavljao onako u njegovom stilu, kao da mu to ništa ne znači. Utakmica je završena našom pobedom. Bar to. Pošto je već bilo dosta kasno društvo je otišlo kućama. Ostala sam kod Vuka noćas da prespavam.

Marakana, 20:45h

Izlazim na teren i pogledom prelazim po tribinama. Pun stadion devojaka ali jedina devojka koja meni treba nije tu...

62' minut i dajem go. Ne mogu da se radujem. Nemam kome da se radujem . Gol ko gol. Nema one kojoj je posvećen.

Kraj utakmice, pobedili smo. Prva utakmica i prva pobeda. Ovo mi malo vraća osmeh na lice ali i dalje mi je nekako prazno u srcu.
Nakon utakmice sačekali su me novinari da dam izjavu.

"Dušane sjajan meč i go. Kako se osećate?"
"Osećaj je sjajan...( klasična fudbaler izjava )"
"Zašto nije bilo proslave gola?"
"Ovaj gol sam posvetio jednoj osobi koja je meni vrlo bitna, ali nažalost nije uz mene danas, i baš zbog toga ne mogu da se radujem. Nadam se da je gledala i da zna da na nju mislim!"
"Da li bi želeo da iskomentarišeš situaciju sa lažnim intervjuom od jutros?"
"Da, srećom intervju je brzo skinut. Ono što je loše je da je on napravio dosta štete. Onima koji su objavili članak smo već ušli u trag i biće adekvatno sudski kažnjeni. Nije ni prvi ni poslednji put da mediji remete moju privatnost. Ali onog momenta kad to ugrozi moje najbliže tada ćemo imati problema. Najviše od svega mi je krivo što je devojku o kojoj sam navodio govorio, ovo duboko povredilo i uzdrmalo naš odnos. Za Ivonu nemam ništa sem reči pohvale i divljenja. Ta devojka je fenomen kod nas i verujem da će napraviti ozbiljan uspeh u budućnosti. Ovim putem želim njoj da se izvinim. Ivona izvini za ovo, za sve."
"Kažeš uzdrmala vaš odnos. Da li se to dešavalo nešto iza kamera što bi nam otkrio?"
"Ne ne ne bih o tome, to je naša privatna stvar"
"Dobro hvala ti Dušane i srećno u nastavku takmičenja!"
"Hvala, prijatno!"

Jutro

"Ivona ustaj doručak je gotov!" - drao se Vuk iz kuhinje
"Evo evo"
Dogegala sam se nekako do pulta i tanjir je već bio ispred mene. Jedna činjenica o meni je da imam STVARNO dobar apetit. Volim i mogu da jedem kad god i šta god. Jednom sam pojela celu porciju pečenja i završila u hitnoj ali to je neka druga priča...

"Jesi videla šta je rekao?"
"Ko?"- apetit radi ali mozak idalje ne

Pustio mi je isečak intervjua sa jutjuba. Samo što mi suze na oči nisu krenule. Misli na mene? Gol je bio za mene?
Zašto sam ga onako povredila, sad da mogu nogu bih sebi slomila samo da vratim vreme.

"Idalje želiš da ideš?" - vratio me Vuk u realnost
"Mhm, Dunja je poslednje što mi je ostalo od Luke, a i koliko god bila spremna na sve, idalje imam empatije prema njoj"
"Dobro onda "

Spremili smo se i krenuli ka Kliničkom centru. Usput smo svratili do mene da uzmem stvari jer produžavam na trening posle.
Ulazimo u KC i na infopultu dobijamo sve informacije. Penjemo se na treći sprat, levo i tražimo sobu 38. Imam tremu, imam jako veliku tremu. Ne znam zašto ne znam od koga. Suočiću se sa Dunjom posle toliko meseci laganja i obmana sa njene strane.

Vratili smo se u Pazovu nakon sinoćne pobede. Da li je Ivona videla gol? Da li je čula šta sam rekao posle?
Danas nam je Piksi dao slobodno pre podne. Iskoristiću da odem do Beograda, vidim sa Teodorom i pokušam da nadjem Ivonu.

Nalazim se ispred Teodorinog stana. Da ne moram ne bih joj nikad ulicom prošao a kamoli išao na vrata. Zvonim i otvara mi vrata od zgrade.

"Ducii izvoli udji, osećaj se kao kod kuće!"
Radije ne bih hvala.
"Zdravo Teodora"
"Oćeš da popiješ ili pojedeš nešto?"
"Neću hvala ti, žurim imam obaveze došao sam samo nešto da ti kažem."
"Reci ljubavi"
Koliko ove reči priželjkujem da čujem iz Ivoninih usta.
Pričao sam sa Filipom, Blekijem i Radonjom o svemu ovome. I oni su bili sumnjičavi. Teodora je lukava, šta ako je lažirala test? Ne bi me čudilo. Zato mi je Filip dao broj od nekog njegovog prijatelja koji drži privatnu kliniku, da ja to još jednom proverim.
"Slušaj ovamo Teodora, idalje ti ne verujem da budem iskren. Ne bije te dobra reputacija jebiga. Otićićemo u kliniku koju ja kažem, da na moje oči uradimo test. Nakon toga ćemo da vidimo šta dalje."
"Ali Dušane ljubavi pa za-"
"Zato Teodora, zato što ja tako kažem"
"Kad si već ovde došao sa uslovima, imam pravo i ja tebe nešto da pitam"
"Ajde ako moraš"
"Jel ti mene uopšte voliš?"
Jel realna ova? Nije shvatila da bežim od nje kao djavo od krsta?
Samo sam je gledao. Odgovor je naravno ne, ali verujem da njoj nije lako da to čuje. Mislim isto sam čuo od Ivone, znam kako je kad ti voljena osoba u lice saspe to.
"Dobro, ne moraš ništa više da mi kažeš sve mi je kristalno jasno" tu je zastala
"Voliš onu klinku?"
Opet sam je samo gledao i blago klimnuo glavom.
A jebiga jeste da me nervira ali sad mi je i žao. Trudna je, u slučaju da je stvarno moje zna da nećemo biti u braku ili tako nešto, a ako nije, ko zna čije je i da li će je taj prihvatiti.
"U redu Dušane, javi mi kad budeš slobodan da završimo to"
"Vidimo se" - rekao sam mirno i izašao napolje
"O videćemo se ne brini, a videće i ta mala balavica skim se kači"

Klinički centar

Polazim da uhvatim kvaku na vratima i u tim milisekundama preispitujem ovu odluku. Gotovo sad nema nazad. Vrata su skliznula ka unutra.
Ležala je u krevetu i samo je gledala u nas kao da je videla dva duha da su ušli. Prišli smo polako krevetu.

"Ćao Du-" -prekinula me tako što mi je povukla ruku da bi me zagrlila
Zagrlila sam i ja nju sa obe ruke. Čula sam kako je polako počela da plače, a i ja sam. Nedostajala mi je ove dve godine. Bile smo jako bliske pre incidenta i prosto ponekad mi je nedostajalo njeno prisustvo i razgovori sa njom.
Odvojila sam se i onda je prišao Vuk da je zagrli.
"Vas dvoje se idalje ne odvajate jedno od drugog?" - kroz blagi smeh je rekla
"Samo kad idemo u wc" - nasmejala sam se i ja jer nam je ovo bila interna fora još od osnovne

Kad bi sve moglo da opet bude tako jednostavno kao kad smo bili klinci. Nismo još u potpunosti odrasli život već pokušava da nas slomi....

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Zapilo se drugu noć za redom ups
Toliko divnih komentara, poruka, puno glasova i pregleda ... hvala vam do neba i nazad ( što bi reko Piksi lajk ko se seća ;)
Ali ozbiljno sve ovo mi daje toliku motivaciju da nastavim da pišem. Previše vam hvala ljudi ❤️
Evo šta sam smislila: u jednom momentu ću morati da prekinem sa pričom na nedelju dve zbog prijemnog za faks jbg trebaće mi maks usredsredjenosti na to ali dotad bih svakako završila "1 sezonu" da tako kažem. Jedino se razmišljam dal da vas ostavim na cliff hangeru ili da priča ima "trenutni" kraj. Samo je pitanje u kom trenuntku ću odlučiti da je presečem.
Al dobro posle ono ide raspust i priču ću svakako završiti već imam osmišljen plot.
Sve u svemu očekujte neočekivano ;)
Hvala, laku noć i vidimo se već sutra u novom delu a do tad čuvajte mi se