HEROINA

16."Šta mi je sve ovo trebalo?"

Vratile smo se u sobu nakon slavlja. Isidora je legla a ja sam izašla na terasu malo. Za mart bilo je poprilično toplo.
Šta mi je sve ovo trebalo? Zašto ga samo nisam oterala u kurac još prvog dana? I još to dete, od njega sve zavisi. Ako se ispostavi da nije Dušanovo možda ću i moći da se prepustim, ali polako, mnogo toga mora da se reši pre nego što nas dvoje uopšte budemo mogli da nešto započnemo. Ali ako jeste... nestaću iz Dušanovog života. Ne mogu ja da budem ta koja će odvojiti oca od deteta. Bez mene tu on će se možda i posvetiti Teodori i bebi.
Šta ću ja sa svojim životom?

"Ne seri da su se znali!" - vrištala je Teodora preko telefona
"I šta ćemo sad? Teodora bolje bi ti bilo da ne iskoristiš ovo. S ovakvim stvarima se ne igra , pritom je još dete!"
"Ne brini Tašo, biću umerena. Jel gotov onaj nalaz?"
"Jeste Tea, ali zašto to radiš? Lažiraćeš oca deteta ne bi li te Dušan prihvatio. Ne misliš li da je to malo ekstremno?"
"Tašo ti očigledno ne vidiš ali Dušan je potpuno odlepio za malom fudbalerkom... Ovo je jedini način da tu malu držim podalje... a i ovaj intervju što će da izadje ujutru će je dodatno potkopati..."

Ujutru

Mi se danas vraćamo kući, tjst ja se vraćam majci i ocu a sve ostale devojke idu u svoje klubove. Fudbaleri danas igraju sa Litvanijom i zvanično im počinju kvalifikacije za evropsko sledeće godine.
Budim se sa nekim čudnim osećajem u stomaku, kao da će nešto poći po zlu...

Telefon ne prestaje da mi zvoni.
O šta je za ime Boga miloga.
Zove me Miloš, moj agent. Šta mu treba sad?
"Halo Šomi gde gori?"
"Gde gori? Gde gori? DA LI SI TI NORMALAN?"
"Šta bi čoveče?"
"Zašto si davao onaj intervju!?"
"Koji intervju?"
"Šaljem ti link"
Ulazim u link koji mi je Miloš poslao i otvara mi neki anonimus portal.
"Odgovor Dušana Vlahovića na prozivke mlade igračice pročitajte u tekstu..." - čitao sam naslov naglas i već mi je bilo loše
"Miloše šta je ovo!? Ja ovo nikad nisam rekao!"
"Kako misliš nisi?"
"Ni sa jednim novinarom nisam pričao predhodnih 7 dana čoveče! Neko mi je smestio!"
"Au Duci pa šta je onda ovlo! Ko god da je odgovoran za ovo čeka ga lep sudski proces! Čekaj da vidim šta se dešava."
"Ajde molim te zovi me čim saznaš ko je kriv za ovo"
"Hoću ajde čujemo se!"
Prekinuo sam vezu i odmah ušao da pročitam ostatak članka. Utom se Nemanja budi.
"A bre Dušane pa pored tebe čovek ne može ni da se naspava"
"Ćuti retarde ili ću na tebi sve sa iskalim!" - sad sam već besan
"Šta ti je od ranog jutra?" - uspravio se u sedeći položaj
"Neko je objavio lažan intervju samnom!"

"Pitali smo fudbalera Dušana Vlahovića šta misli o komentaru naše mlade fudbalerke Ivone Bogdanović o njemu:  " Ne mislim ništa, neću da se spuštam na njen nivo da komentarišem druge. Ali jadno, veoma jadno. Mislim i razumem je, nije ni njoj lako, dečko joj je poginuo pa sad i gram muške pažnje joj znači. Neće to dobiti od mene. Nek se posveti sebi i svojim mentalnim problemima a mene i moju igru ostavi na miru..." - glasio je deo tog članka

Bacio sam telefon i krenuo da šetam po sobi.
"Nemanja zašto se meni ovo dešava?"
"Ne znam brate al neko se urotio protiv tebe! Jel imaš ideju ko bi to mogao da bude?"
"Nemam predstavu! AU SRANJE ! ŠTA AKO JE IVONA OVO VIDELA VEĆ?!"
"Trči nadji je odmah!"
Samo sam izleteo iz sobe bez telefona...

Odlazim na doručak i uzimam svoj poslednji komad kolača sa višnjama na neko vremene... ah nedostajaće mi...

"E samo idem do wca sad ću dodjem čuvaj mi ovo od potencijalnih otimača kolača" - rekla sam Isidori i otišla do wca
Na putu sam srela Teodoru. Zašto je ona opet ovde?

"Stani ti sačekaj!"
"Ko? Ja?"
"Da ti mala!"
"Šta oćeš bre od mene?" - shvatila sam kakva je smarakuša pa što i ja ne bih bila govno prema njoj
"Od tebe ništa. Došla sam samo da te upozorim! K l o n i  s e  Dušana! "
Jel ima kamera ovde? Da li će me uhapsiti ako glavu ove debiluše razbijem o zid?
" Zašto? Jer mi ti tako kažeš hah zaboravi !"
"Šta misliš da li će te ova beba mrzeti jer si joj oduzela oca?"
"Dete nije Dušanovo Teodora utuvi to sebi u glavu! Ne zanimaš me više, a sad me izvini imam bitnija posla." - krenula sam da se okrećem i da idem
"Oho ali jeste imam nalaz od doktora."
Na njene reči sam se ukopala u mestu. Okrenula sam glavu i pogledala je preko ramena.
"Sad te zanima jel?" - iz torbice je izvukla papir
Papir je izgledao savim validno, Test očinstva. Sa desne strane su bili Dušanovi podaci, prepoznajem njegov datum rodjenja, imao je pečat, potpis i brdo nekih rezultata. Nažalost nisam se razumela ni u jedno od njih. Na dnu je samo pisalo Potvrdjuje se da je otac deteta drugi ispitanik.
Kurac. Znači... znači da se Dušanova i moja priča ovde završava iako nije ni počela...
"Nadam se da ti je sada sve jasno! A sad ti mene izvini idem da nadjem svog voljenog." -krenula je ali je zastala i vratila se
"Iskreno mi te je žao, kad sam čula da si poznavala Luku pa još i da ste bili zajedno... Šteta baš Luka je bio dobar momak nije zaslužio to. Pritom nemoj slučajno da pokušaš isto sad posle Dušana, nijedan muškarac nije vredan toga. Ali ako ti je neka uteha Dunja je preživela, idi obidji je ponekad nemoj da si govno... Ćaoss!"
Kako ona zna za Luku, za Dunju, za moj pokušaj...
Ostala sam u hodniku i pokušavala da suzdržim suze ubedjujući sebe u nešto što nije istina.
Pa dobro što se sad nerviram Dušan i ja ionako ne bi mogli da budemo zajedno što mene ovo pogadja? Pokušala sam da potisnem emocije ne bi li me manje bolelo. Ali nisam uspevala, ne mogu da lažem sebe da ga ne volim kad ga volim...
Odlazim do toaleta da se malo umijem i sredim. Vraćam se da jedem nakon dobrih pola sata. Ulazim u salu za ručavanje i vidim da pored našeg stola stoji Peki, PR- reprezentacije.

"E evo je Ivona! Devojko gde si se ti izgubila?" - pričao je sa Isidorom koja je pokazala na mene kad sam ušla
"Ma nešto sam se zadržala. Ćao Peki jel ti treba nešto?"
Gledao me je kroz naočare nekako polu tužno.
"Došao sam samo da ti dam instrukcije, vezano za ovaj intervju."
"Koji intervju?"
"Ovaj što je Dušan dao, odnosi se na tebe" - pružio mi je telefon
Čitala sam u sebi celu izjavu. Od ovoga nisu mogle da mi ne poteku suze. Ovo je udarac direktno u srce. Mnogo bolniji od bilo kog klizećeg starta koji sam doživela...
Zašto bi ovako nešto rekao?
"Ivona molio bih te da na ovo ne reaguješ, ne treba nam sukob u izmedju dve reprezentacije. Izignoriši ovo prosto. Tjst nemoj javno reagovati i davati izjave. Ako imaš potrebu reši to sa Vlahovićem u četri oka!"
"Ne brini Peki, ja sam sa njim završila..."

Razočarenje. Opet me muško razočaralo i povredilo. A ja budala još se primila na njegove priče. Šta me briga, ima Teodoru, uskoro i dete. Ja sam mu bila samo zanimacija ovih par dana.
Život ide dalje.
Naši putevi se ovde razilaze...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Prošao maturski iz srpskog tako da vas častim poglavljem, ide još jedno večerass
Poyy❤️