HEROINA

28. "Samo tišina i agonija"

Izgubila sam pojam o vremenu. Zaboravila sam i koji je dan, i šta sam radila pre ovoga i gde treba da idem ujutru. Mozak je prestao da mi radi nakon što sam dobila poziv u restoranu.
Restoran?!
Dušan...
Ostavila sam ga tamo, nisam mu se javila... Predpostavljam da je to to. Neće hteti da mi se obrati nakon ovoga...

"Drži! Nisi ništa jela sigurno." - trgnuo me je Stefan
U jednoj ruci je držao sendvič u plastičnom omotu i vodu.
"Nije večera u fensi restoranu ali uzeo sam najbolje što je bilo u automatu"
"Hvala ti ali nisam gladna"
"Nema nisam. Jedi! Treba i ti ovde da mi se srušiš. Kad Vuk izadje odande pa da mi sere kako sam te pustio da gladuješ"
Blago sam se nasmejala. Slušala bih ga do kraja života kako mi popuje samo da sad bude dobro.
Molim te Bože, nemoj da mi ga oduzmeš...
Sedeli smo u tišini na stolicama u hodniku. Jedino što se čulo su moji zvuci žvakanja sendviča. Sećate se onog dobrog apetita, nikad ne omane.

"Koliko je sati?"
"4:15"
"Koliko dugo je unutra?"
"Ne znam ako se ne varam i ako sam dobro video kad smo stigli bilo je skoro pola 11"
"Šta se desilo u tom klubu?" - nisam imala snage da govorim, samo da ga slušam
"Ne znam jel dobra ideja da ti kažem. Ali Vuk je stao u tvoju odbranu."
"Šta?"
"Neki zajebani likovi su tražili tebe. Kad su čuli da ste ti i Vuk bliski, tražili su mu da kaže gde si ti sad, pretili su mu da ako to ne uradi on će najebati. On to naravno nije hteo. Tu su nasrnuli svi na njega. U tuču smo se svi umešali", pokazivao je svoju zavjenu ruku i razbijenu arkadu, " ne znam ni kako se sve izdešavalo i koliko je trajalo. Jedan od tih likova je uperio pištolj prvo u mene. Vuk je skočio na njega i pokušao da mu ga oduzme. Tad me neka od tih bitangi udarila i pao sam na pod. Čuo sam samo pucanj, i video Vuka kako se drži za ranu i košulju koja se natapala krvlju."

Zastao je, sagnuo glavu i uvatio kosu sa obe šake i krenuo da jeca. Mazila sam ga po ledjima i uzela jednu njegovu ranjenu šaku sa svoje dve.
"Mislio sam u tom momentu to je to , izgubio sam druga. Ta slika mi ne izbija iz glave"
"U redu je Stefane, ne moraš dalje. Znam da ti je teško."
"Dopuzao sam do njega i držao mu glavu u krilu. Molio sam ga da ne zatvara oči. Da će sve biti u redu. Da mora da izdrži."
I meni su opet krenule suze. Kako sam mu dopustila da ode tamo i pored osećaja koji sam imala?
"Poslednje što je rekao pre nego što je hitna došla je: Čuvaj Ivonu i ostale. Budi im ko stariji brat kad mene ne bude."

Dobri moj drugar Vuk. U takvom momentu opet je mislio na sve nas... Šta ću ja ako njega izgubim?

Kroz hodnik čujem glasove i mnogo koraka. Iva, Marija, Pavle i Jovan.
"Eno je!"
Svo četvoro su potrčali ka meni.
"Dodji vamo!" - povukle su me njih dve u zagrljaj a onda su se i Pavle i Jovan pridružili grupnom zagrljaju.
"Kako je? Jel ima novosti?" - pitao je Jovan nakon što smo se odvojili.
"Idalje čekamo. Već nekoliko sati je unutra"
"Pa majku im jebem šta rade tol'ko?"
"Loše je, baš je loše" - rekao je Stefan bojažljivo
Sela sam nazad u stolicu. Iva pored mene a ostali su se poredjali po podu.
Prolazilo je vreme. Nemam sat niti telefon pa ni ne znam koliko vremema je proteklo. Može biti dvadeset minuta a može biti i dva sata....

Oko 7 ujutru koliko mislim da je bilo, jer su nove sestre došle u svoju smenu, iz operacione sale izašao je doktor.
Svi smo skočili kao pomahnitali.

"Jel ima ovde članova porodice?"
"Svi ovde prisutni!" - rekla sam refleksno
Nismo krvno povezani, ali znam da bih za svakoga od ovih ljudi u ovoj prostoriji život dala bez da trepnem.
"Ako tako kažete. Jeste li obavestili roditelje?"
"Jesmo dolaze! Aman kako je Vuk!?" - Stefan se iznervirao
Doktor je duboko uzdahnuo.
Od njegovih sledećih reči zavisi i moj život.

"Uradili smo sve što smo mogli, sada je na njemu."
"Uradite još nešto molim vas!" - zaplakala je Iva
"Deco, stvarno mi je žao. Pratićemo situaciju. Narednih 48 sati su ključni. Ako to preživi, ima nade za oporavak."
Rekao je to i produžio niz hodnik.
Opet sam upala u agoniju. Mrtva tišina u hodniku. Svi su ostali u neverici. Opet vodopad suza.
"Ljudi ljudi polako! PA ŽIV JE! To je sad najbitnije! To je Vuk, neće se on predati tako lako pa znate ga!" - tešio nas je sve Stefan
"Ej Ivona najbolje ga znaš! Mazga je to jedna! Niko mu nije ravan po teranju inata! Biće on dobro!" - Stefan me je opet zagrlio i privukao me sebi

Ušla bih sad i tu salu i bez razmišljanja uzela sve Vukove muke na sebe. Samo da on bude živ i zdrav.

Sreda, 29. mart 2023. oko 9 i 30 h

"Halo Mitiću jeste završili posao?"
"Malo se iskomplikovala situacija"
"Šta se bre iskomplikovalo? Nije vas valjda mala prebila?"
"Ona uopšte nije bila tamo."
"Pa šta je onda problem?"
"Pucao sam u njenog druga."
"Nisi ga valjda ubio"
"Ne znam pobegli smo pre nego što je stigla policija i hitna "
"Dal ste normalni?! Ako lik umre najebali smo svi!"
"Neće niko najebati, ti držiš jezik za zubima mi držimo jezik za zubima. Prosto."
"Bolje bi ti bilo"

"Halo Filipe? Kad imaš let za Torino?"
"Večeras u 7. Što? Loše prošao dejt?"
"Nije ga bilo. Nije se pojavila"
"Žao mi je Dušane, jel ti bar javila što neće?"
"Nije, celo veče je bila nedostupna, evo zvao sam je i jutros. Nedostupna."
"Čudno"
"Mhm nego planiraj i mene za taj let večeras evo upravo kupujem kartu. Nema potrebe duže da ostanem u Beogradu."
"Ako ti tako kažeš. Nećeš ni da ideš da je potražiš?"
"Ne vidim poentu u tome. Očigledno ne želi da komunicura samnom, javila bi mi bar..."

Kako će se sve ovo završiti? Srećno ili tragično? I za koga?

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Predhodna dva para su bila malo mračna ali ide lepši deo obećavam.
Naredna dva dana imam neke obaveze pa verovatno neće izaći nijedan part. Uzivate u ovom i pišite mi kako mislite da će se Ivoni i Dušanu opet ukrstiti putevi, a verujte mi hoće!!