HEROINA

7. "Nisi sama"

Ustajem izmorena ujutru. Kao da su me četiri kamiona izgazila. Ali ajmo mora da se pregura dan.
Za doručkom standardno, galama od ranog jutra. Odakle ovim momcima snage ovako rano ujutru. Nisam ni pomislila na kolač da višnjama, trenutno me ni on ne bi izvukao iz moje depresivne epizode.
Sanjarenje mi prekida spuštanje tanjira ispred mene. Opet ista ona ruka od pre neko veče, s tim što je sad znam detaljno, jer me je ona držala u zagrljaju juče. To je bio Dušan.
" Vidim da si neraspoložena , pa ne bi bilo u redu da se zadirkujem. Izvoli mala mislim da će te ovo oraspoložiti."
Doneo mi je poslednje parče. Znam da će se ovo nekome činiti glupo, ali ovakve sitnice meni upravo znače. Luka je često izvodio slične stvari. 
Oči su mi zasuzile a mislim da je i on to primetio, čim je složio polu zabrinutu facu.
Ne ne nema plakanja sad.
"Hvala ti" izgovorila sam uz najveći osmeh koji sam u tom trenutku mogla da mu dam.
Isidora koja je sedela do mene me gledala kao da je videla duha.
" Pa ti posle meni reci da ja pričam gluposti."
"  Ma važi Isidora "

Trening, sastanak...klasika prošao dan. Malo po malo se sretnem sa Dušanom i razmenimo po koji pogled. Osećam se čudno kad god ga vidim. Mislila sam da je bezosećajni smrad, ali posle onoga juče ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu. Sigurnost koju sam osetila u njegovom zagrljaju, spokoj koji mu vidim u očima... pozitivno utiču na mene...
Samo da se ne zaljubim, ne smem.
Stiže mi poruka od Strahinje , oće da pričamo. Izlazim napolje i vidim ga na klupici kako sedi.

" eej" - prilazim i grlim ga
" E pa kako si ti? Čuo sam šta se desilo. Zašto mi nisi rekla nego sam morao da saznajem od drugih."
" Od ko- a Dušan sigurno "
" Tako je, došao je do mene i pitao me koliko često ti se dešavaju panični napadi. Izgleda da se stvrano zabrinuo."
Lagala bih kad bi rekla da mi to nije prijalo. Brine se za mene.
" I šta si mu rekao?"
" Ništa, nije na meni da pričam o tvojim problemima. Kad budeš htela reći ćeš mu. Ako budeš htela naravno."
Klimnem glavom i još jednom zahvalim Bogu u sebi što imam ovakvog prijatelja.
" Nego još nešto sam hteo da te pitam."
"Reci."
" Jel se dešava nešto izmedju vas dvoje ? I nemoj me praviti ludim jer sam video poglede medju vama. Takodje ono jutros za doručkom. Oseti se hemija."
" Ne znam Strale, ne znam šta bih ti rekla. Znaš da posle Luke nisam imala nikoga, i da još uvek nisam spremna. Ali osećam se drugačije kad sam sa njim. Kao nekad sa Lukom. I to me plaši. Ne želim sad vezu. Ne želim da mi išta odvlači pažnju od prvenstva, plus moram srednju da završim."
" Razumem te skroz, ti znaš šta je najbolje za tebe u ovom momentu."

Naš razgovor prekida selektor Cvetković.

" O Ivona konačno sam te uhvatio, treba mi minut nasamo sa tobom."

Strahinja je klimnuo glavom zagrlio me i otišao.

" Ivona čuo sam od Dragana šta se desilo. Prvo da li si dobro? A drugo znaš da imamo vrsan tim psihologa koji ti mogu pomoći ukoliko prolaziš kroz težak period. Raspitao sam se i znam kroz šta si prošla. Moram ti odati priznanje, vrlo si jaka i predana. Malo ko bi posle takvog gubitka bio u stanju da igra."
" Hvala Vam selektore dobro sam , nije to ništa strašno prosto jedna fobija koju imam od malena. Znam znam ali preguraću sama to nekako, fudbal mi pomaže u tome . Sav bes i tugu izbacim na lopti . To me je vodilo kroz celo evropsko prvenstvo. Da igram za njega.  Znam da bi bio ponosan."
" Svaka ti čast, ali upravo je u tome stvar, nisi sama. Imaš saigračice, tu sam i ja zašta god ti zatreba. Pa čak i onaj Vlahović, čini mi se da ti je brzo oprostio za intervju."

Samo sam se nasmejala na spomen njegovog imena.

" Vidi, prekosutra igramo protiv Norveške, računam na tebe da ćeš da im pokažeš! Da opravdaš mene koji sam pružio priliku neiskusnoj tinejdžerki i sebe da nisi bezveze trenutno najbolja mlada napadačica u Evropi"
"Naravno selektore! Zabiću im barem 2 komada!" - ovo mi je trebalo.

Tad sam se setila zašto sam ovde. Jer ovde pripadam, jer je neko u meni video potencijal i veruje u mene. Ovde sam da ostvarim svoj san, koji sanjam od 6 godine života i svog prvog fudbalskog treninga. San kome niko i ništa neće stati na put. Kad udjem na taj teren svi moji problemi ostaju u svlačionici. Od sad se samo fokusiram na svoju igru!