HEROINA

8. "Idi kući devojčice"

Tu noć sam spavala kao beba, pošteno sam se odmorila od svega.
Ustajanje, doručak, sastanak sa selektorom, trening.

" Ovo je današnji plan, pošto su Norvežanke dosta jake i agresivne u igri, najbliže njihovoj snazi nam je muška ekipa. I zato ćemo se izmešati sa njima i tako isprobati taktiku."
Za razliku od poslednjeg puta ovaj put sam se radovala ovome. Konačno ću moći da pokažem i fudblerima i onom Piksijevom pomoćniku za šta sam sposobna.

"Moj tim su oni sa markerima" - reče Piksi ulazeći na teren.

Obzirom da sam nosila marker bila sam u Piskijevom timu. Iza njega su počeli da dolaze fudbleri. Neki su nosili markere a neki ne. Moje oči su samo tražile Dušana ne bih li videla da li ga nosi ili ne. Medju poslednjima je ušao i... nosio ga je.
Hm možda ćemo sad bolje saradjivati nakon svega.
" Ej mala si spremna da obrišemo patos njima?!"
" Rodjena spremna!" - rekla sam samouvereno i bacila mu pet. Moju ruku je držao duže nego što sam mislila i sve vreme smo se gledali u oči.
Mislim da sam na trenutak zaboravila da trepćem.
" Ajmo moji ovamo!" - zvukom pištaljke Piksi je prekinuo naš momenat i sazvao nas.
U našoj ekipi su bili pored mene i Dušana, još na golu: Vanja Milinović-Savić
odbrana: Strahinja Eraković, Isidora Vučković Nikola Milenković
vezni red: Milica Mijatović, Djuričić, Grujić, Živana Stupar
sredina: Kostić, Jelena Čanković i Sergej
napad : Dušan i ja
Dobro dobro veoma dobra ekipa moram priznati.
"Ajmo krećemo" - dao je znak improvizovani sudija, koji je bio jedan od ljudi iz stručnog štaba

U medjuvremenu na tribine su došli i čelnici saveza, Dragan Džajić i njegovi najbliži saradnici.
"Dobar dan srećan rad!" - javio se Džajić Piksiju i Cvetkoviću koji su sa klupa posmatrali meč.
" Dobar dan izvolite sedite i uživajte!" - uhvratio mu je Cvetković
"Spomenuli su mi neko čudo od deteta, devojka, kapitenka juniorske reprezentacije, koja je ona tačno?" - upitao je Dzajić selektore.
" Sa markerom, bele kopačke i crvene pertle, eno je tamo pored Vlahovića!"
" Aha da vidim, pa da vidimo šta ume!"
" samo je gledajte" - izustio je tiho ali ponosno Cvetković.

Utakmica je počela. Bilo je teško proći njihovu odbranu, iskreno plašila sam se uopšte da udjem u duel sa Gudeljom. Deluje mi kao da bi me odneo sa terena ako bi mi uklizao. Dušan i na smo imali par dobrih dodavanja i šansi zajedno, ali Rajković na drugom golu je bio fenomenalan. Vidim da idalje gleda Dušana preko oka zbog skandala.
Uskoro se završava prvo poluvreme , vreme je da nešto uradimo.
Nakon ukraden lopte naše odbrane protivničkim napadačima, krećemo u kontru.
Ja vodim loptu i vidim Dušana kako ide napred. Dodajem mu ali se ispred njega nacrta Gudelj, pa on pasuje loptu meni. To je to Rajković i ja jedan na jedan.
Sinulo mi je nešto u tom momentu. Potez koji me je drug iz prošlog kluba naučio, a koji je idealan za ove situacije.
Loptu sam podigla jednom nogom i petom je nekako prebacila preko svoje glave. Utom i preko Rajkovića koji ju je samo pogledom ispratio. Zaobilazim Rajkovića i lopta bi trebalo da padne ispred mene. Došla mi je tačno na volej, šutiram i lopta ulazi u mrežu.
GOO! Da li sam ja to upravo dala gol jednom od najboljih golmana Evrope? Izgleda da jesam.
Čujem aplauze i zvižduke sa tribina i od saigrača. Svi su prišli da proslavimo gol. Prvi mi je pritrčao Dušan, koji mi je bio i najbliži. Zagrlio me podigao od zemlje i počeo da me vrti. U tom momentu kao da smo sami bili. Prilaze i ostali i krećemo da slavimo i da se pozdravljamo.

Trčim sa Ivonom ka golu . Kod nje je lopta verujem da će mi dodati. Dobro izbegla je odbranu a ja sam sam, ali je zadugo. Ivona upućuje loptu meni , ali ja osećam da mi prilazi neko. Gudelj. Uh biće gusto i zato sam proturio loptu Ivoni koja je već pritrčala.
Ostala je jedan na jedan sa Rajkovićem.
Daće mu ga znam da hoće.
Pošto je izvela lep trik i ostavila ga da gleda u nebo, dala je go fenomenalnim šutom.
To je to oženiću ovu devojku.
Pritrčavam da je zagrlim. To je sve što mi sad treba. Dižem je od zemlje i vrtim u krug.
Kao da smo ostali sami u tom momentu pomislih. Pritrčali su i ostali saigrači i čestitali na golu, a čulo se i sa klupe.

" BRAVO BOGDANOVIĆ" - čujem Cvetkovića, iako nisam u njegovoj ekipi čovek se raduje.
Vidim i Piksija koji mi pokazuje palac ja gore.
"Bogami lepo je prešla Rajkovića, ima ona dara!" - prokomentarisao je Džajić
" Tek će ona da pokaže šta zna." - Cvetković opet sa ponosom.

"DOBRO LJUDI PAUZA 15 MINUTA!" čuli smo sudiju.

" Bravo ljudi odlični smo bili" kaže Vanja na šta se svi složimo.
"Ala si im pokazala onim golom, mislim da će se Rajković zauvek sećati ovoga !" - ubacio se i Strahinja koji me usput i potapšao po ramenu.
"Idemo još bar 3 ovakva!" reče Dušan na šta se ja nasmejem i klimnem glavom puna samopouzdanja zbog sjajno odigranih 45 minuta.

"GOTOVA PAUZA NAZAD NA TEREN!"

Dok sam koračala do svoje početke pozicije, u susret mi je išao Gudelj. Nije izgledao baš srećno. Samo je stao je ispred mene.
"Nemoj mnogo da se kurčiš, ako ti je cilj da nas ovde poniziš sve da bi uzdigla sebe, bolje odmah idi kući devojčice."  čim je završio rečenicu prošao je pored mene zakačivši me ramenom.
Ok malo sam se trgla od ovoga. "ponizim sve", nisam to tako doživela i nije mi to namera. To je moj stil igre. Jer ko što sam rekla "igra", na terenu se igram sa loptom .
Ali dobro idemo dalje .

Videh da je onaj mamlaz Gudelj nešto rekao Ivoni, pitam se šta. Primetio sam da Ivona nije ulazila u duel s njim, kapiram plaši se da je ne povredi, ali ovo došaptavnje mi se uopšte ne  dopada.
Idemo ponovo akcija za nas. Ovog puta sam ja poveo i odbrana se automatski zgusnula oko mene. Vidim Ivonu slobodnu, pa joj logično dodajem.

Dobijam loptu od Dušana i vidim da moram da prodjem dvojicu ne bih li uopšte bila u poziciji da šutnem ili dodam loptu bar. Prvi je Grujić, njega prolazim driblingom.
O ne opet Gudelj.
Zaleteo se ka meni, ali mojom brzom reakcijom sam se okrenula i uspela levom petom da mu proturim kroz noge.
Vratiće mi za ovo . Znam da hoće.
Prolazim njega vidim Dušana kako utrčava. Centriram njemu na glavu i bam. Dušan zabija loptu u mrežu. 2:0 za nas.

" Kako ga prodje mala, nije posustala ni malo" - Dzajić
"Dobar je Gudelj ali nešto mu ne ide danas." - primeti Cvetković
Piskiju se odmah promeni faca.
"Gudelj ima problem da sa temperamentom, obično kad ga ovako ne krene ume da se razbesni!"
"Kako misliš razbesni?"
"Samo da ne povredi Ivonu."
"Zašto misliš da bi to uradio?"
"Takav je, kvalitetan igrač bez kog ne možemo, ali jedino taj njegov bes..."
Cvetkoviću nije bilo svejedno kad je ovo čuo. Nije smeo da rizikuje ali opet je verovao da Gudelj ima kontrolu i da zna da je ovo samo prijateljski meč.

Opet je naš napad. U medjuvremenu smo primili go, tako da je sad 2:1.
Sredina i vezni red opet spavaju pa Dušan i ja lagano prolazimo. Jurcala sam kao nikad u životu, ne obraćajući pažnju na to ko ide ka meni. Vidim Dušana vreme je da mu dodam. To se nikad nije desilo, jer me je nečija kopačka omela.
Sa moje desne strane , u svoj mojoj brzini u klizeći start uleće mi Gudelj. Ne znam da li je išao na loptu, ali nju svakako nije ni pipnuo. Udario me je direkno u zglob. Poletela sam pošto me izbacio iz ravnoteže totalno, letela sam po mojoj proceni dobrih 5 6 metara. Napravila sam nekoliko kotrljaja po travi i tada sam osetila bol, nako što me prošao udar adrenalina zbog pada.
Bol. Zviždi mi u ušima. Ne mogu ni da otvorim oči. Mučnina. Ne osećam svoje desno stopalo i članak.