"Stavio sam nam čaj, nadam se da voliš kamilicu"
Zašto ovo sve više i više liči na to prokleto veče?
"Da hvala"
Uzela sam čašu i blago dunula. Taj jedan gutljajčić vrelog čaja mi je toliko prijao.
Gledali smo se u oči. Nisam smela da počnem, nisam znala kako."Sa čijeg broja si me zvala?" - postavio je najgljuplje moguće pitanje samo da razbije tišinu
"Sa mog, novi mi je broj"
"Šta se desilo sa starim?"
"Upravo sam o tome htela da pričam. Dugujem ti izvinjenje i objašnjenje. Veče kad smo trebali da se vidimo, došla sam u restoran. Videla sam te, nisam ni stigla da dodjem do tebe kada mi je Stefan javio šta se desilo sa Vukom. Izletela sam iz restorana iste sekunde. Vuk je najbitnija osoba koju imam u životu, ne bih mogla tamo da sedim i pravim se da je sve okej. Mislila sam pozvaću te objasniću ti sve kasnije. Ali sam zbog glupavih štikli pala i telefon mi se skroz razbio. A sa njim su otišli i moja sim kartica i Instagram nalog. Nisam uspela nikako da te kontaktiram. Toliko mi je kri-"
"Neka ne moraš mi objašnjavati. Vidim nije te dugo držalo."
"Stefan? To te muči?"
"Ne muči mene ništa Ivona. Iskreno, šta ti sad očekuješ od mene?"
"Hoću samo jebeno da ti objasnim. Da ne misliš da nisam došla jer ne želim da budem stobom! Želim to najviše na svetu!"
"Ivona jel ti čuješ sebe? Danas se pred mojim očima i celim stadionom ljubiš sa drugim. Onda me u sred noći zoveš pijana i sad mi pričaš da bi bila samnom. Pa koji kurac se dešava?!"
"Stefan nije ti eto šta se dešava! Istina je sve ovo vreme sam samo tebe volela. Svaki dan u meni nije umirala nada da ćeš se iznenada pojaviti i preokrenuti mi život opet!"
"Kako ja tebe sad da uzmem za ozbiljno?"
"Molim te Dušane... Volim te znaš to... Nisam mogla dva meseca da ugasim sva osećanja. Pokušavala sam i pokušavala. Čak i u najgoroj noći mog života mislila sam na tebe. Kidala se jer sam znala da ćeš me mrzeti!" - kroz suze ponovoPolako mi se približavao, sve dok nam nosevi nisu bili na milimetar. I tada je usledio poljubac koji sanjam još od 22. marta. Poljubac je vrlo brzo prerastao u nešto više. Zaputili smo se do spavaće sobe...
Nakon svega što mi je rekla ne znam kako da postupim. Želim da joj verujem, ali onaj poljubac od danas mi ne izbija iz glave. Šta, sad će ostaviti njega da bi bili mi zajedno?
Možda će ovo noćas biti naše veče...
Kako da joj kažem da sutra putujem?
Iskoristiću ovu jednu šansu koju imamo...Krenuo sam da joj se približavam. Ne želim da slušam o onom kretenu, želim samo da bude moja. Bar na jedno veče.
Poljubio sam je i podigao. Obgrlila me nogama oko struka i krenuli smo u spavaću sobu. Vrlo brzo smo bili bez odeće i uživali u uzdisajima jedno drugog....Četvrtak, 8. jun 2023. 6:36
Probudio sam se ranije jer imam let za par sati. Gledam je kako mirno spava, žao mi je zbog onoga što ću uraditi.
Stiže joj notifikacija na telefonu."Anniversary reminder"
Pored toga je bilo i dvocifren broj propuštenih poziva od Stefana, trenera i drugarica.
Sad sam još sigurniji. Ne mogu samo tako da predjem preko toga. Kako da budem siguran da će biti moja i samo moja. Opet, ja sam patio za njom dva meseca dok me je ona zamenila sa prvim likom koji je naišao. Želim da budem sa njom stvarno želim. Da nam ovako izgleda svako jutro, ali neki mi djavo ne da mira. Moram malo da razmislim i udaljim se od svega.
Ustajem polako da je ne probudim. Uzimam list papira i hemijsku...9:55
"O aman šta je više" - udara mamurluk jako
Telefon ne prestaje da vibrira.
"Jebem ti sve"
Otvaram oči i uzimam telefon, slošilo mi se od broja propuštenih poziva
68 poziva od Stefana, 50 od Darka, po desetak od majke i oca, i od svake saigračice bar po jedan. I milion poruka od Ive i Marije.
Ali pre toga šta mi je odvuklo pažnju je nedostatak Dušana. Na njegovom jastuku je bio samo list papira.
Primetila sam sinoć spakovan kofer u uglu sobe, sad ni njega nije bilo. Zgrabila sam papir i krenula da čitamDraga Ivona,
Sad ti mene moraš da razumeš. Prošla noć je bila prelepa, nemoj da misliš da sam te samo zbog toga iskoristio i otišao. Iskreno se nadam da nas još takvih čeka u budućnosti, ali do tad treba malo vremena da prodje. Ne mogu tako lako da predjem preko činjenice da si predhodnih meseci bila sa drugim. Ne bi bilo ispravno da njega ostaviš da bi mi bili zajedno. Trebaće mi malo vremena da razmislim o svemu, trenutno smo oboje obuzeti emocijama i ne bi racionalno razmišljali. Želim više od svega da delimo budućnost ali imam osećaj da trenutno ne bi funkcionisali. Posle toliko neprospavanih noći sam te konačno našao, ali ti si mi samo dosolila ranu. Sledeći put kad se sretnemo želim da krenemo ispočetka. Kao da se ni Pazova ni ovo sinoć nije desilo. Onda ćemo možda i imati šanse zajedno.
Ostani u stanu koliko želiš, po odlasku zaključaj i ostavi ključ ispod otirača.
Volim te, čuvaj se i srećno na Svetskom!Dušan
Sad bih se ubila sa mogu.
Suze su već krenule da kvase papir koji sam gužvala rukom. Ovog puta sam sama sebi kriva.
Osećam samo bol i prazninu. Čovek koga volim, koga stvrano volim je otišao. Znala sam da nije trebalo da se petljam sa Stefanom. Ja njega ne volim istinski. Samo mi je bilo lakše da je tu dok se Dušan ne pojavi...
Nakon više od 10ak minuta plakanja setila sam se da svi oni ljudi brinu za mene.
Ajde prvo Ivi i Mariji da se javim one me jedine mogu razumeti trenutno."IVONA MAJMUNKO GLUPA GDE SI TI CELU NOĆ!?"
"UBISMO SE OD BRIGE DEVOJKO"
"Dobro sam devojke, izvinite na brizi... jel možemo da se nadjemo samo nas tri? Treba mi ženski razgovori odmah."
"Može kafić onaj kod škole?"
"Može biću tamo za pola sata"
"Vidimo se.... Ivona, javi se Stefanu! Dečko će crći od brige."
"Hoću"Poslala sam poruku mami i tati da se ne brinu. Trebalo mi je da smislim dobru laž gde sam bila.
Takodje sam zvala Stefana, pokušala sam da mu prodam priču da sam se napila i spavala kod saigračice. Zvučao je ljuto i kao da mi nije poverovao ali kasnije ću se sa njim pozabaviti.
Poslednji put bacam pogled na krevet gde sam provela najlepše veče u svom životu. Izlazim iz stana, zaključavam i ostavljam ključ tamo gde mi je rekao.Aerodrom Nikola Tesla, 10:00
"Poštovani putnici let broj 56783 za Mikonos spreman je za ukrcavanje!"
"Idemo li?" - pitao me najbolji drug koji je išao samnom
"Aha"
"Dužan si mi priču šta se to desilo sinoć"
"Kasnije ću ti ispričati ajmo da udjemo" Mučno mi je bilo da pričam. Znajući da sam je ostavio samu u krevetu, sigurno sam je pobedio. Ali ne kajem se, znam da sam postupio ispravno. Oboema nam treba prostora i vremena. Nju čeka svetsko prvenstvo a meni treba odmor od sezone i povreda. Nakon toga svega hladnih glava možemo da razmišljamo šta dalje. Zasada je ovako.~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Biće srećan kraj nemojte me ubiti pls
Eto trenutno su tako završili, ali do kraja idalje ima mnogo.
Dajte mi dan dva da napišem još nekoliko delova pa da ih izbacim nekoliko za vikend. Već moram za vikend da je provodim kraju, tjst da pravimo prekid.
Narednih nekoliko partova će se baviti Ivonom i njenim boravkom u Australiji, jer sećate se još nam ostaje Svetsko i obećana medalja ;)
Pratićemo i Dušana za to vreme ne brinite.
Planiram da zavšim ovaj prvi segment priče sa obećavajućim krajem. Kraj koji najavljuje novi početak ako me razumete hahahaha
Hvala svima koji čitaju, glasaju, ostavljaju komentare! Ogromna ste podrška! Volim vas i hvala još jednom❤️
Budite mi dobro i vidimo se vrlo uskoro!
KAMU SEDANG MEMBACA
HEROINA
Fiksi Penggemar"He looked at her as a man looks at a faded flower he has gathered, with difficulty recognizing in it the beauty for which he picked and ruined it." ~ Ana Karenina _____________________________________________ Priča o Ivoni, devojci pred kojom je bl...