HEROINA

12."Šta ti je biljka skrivila?"

Ulazim u sobu sva uplakana i bacam se na krevet. Isidora dotrčava do mene hvata me i kreće da me teši.

"Š š š polako ej šta je bilo?"
"Volim ga... jebeno ga volim ali-"
"Ali šta?"
"Ne možemo biti zajedno!" - i tu sam nastavila sa plačem. Isidora je shvatila da ne treba ništa više da me pita samo da me pusti da se isplačem.

Ulazim u sobu a tamo je idalje Bleki sa Radonjom a došao je i Kole.

"Čemu takav izraz Duci? Nije valjda da nije pristala da ti rodi decu?" - šalio se Nemanja a meni ne došlo da sav bes sad iskalim na njemu. Ali neću, nemam snage.
"Sutra ćemo o tome sad mi se spava" - samo sam rekao i bacio se na krevet i u roku od 2 minuta zaspao.

Jutro. Kad se bar ne bih probudila. Danas je utakmica sa Norveškom.
Hjoj majko mila nemam grama energije.
Ne želim nikog da vidim jutros a znam da ću morati, moraću da vidim njega. Ustajem u gledam se u ogledalo u kupatilu. Izgledam natečeno od plakanja. Super. Uzimam toalet papir i kvasim ga, ne bih li napravila neku oblogu. To stavljam na oči da bi bar malo poboljšalo situaciju.
Utakmica je za par sati tako da bi valjalo dobro da doručkujem i malo energije povratim.

Otvaram oči i prvi put želim da nisam ovde. Želeo bih da sam sam u svom stanu i da ne moram nisakim da razgovaram.
Odlazim na doručak. Devojke su pri kraju doručka jer im je počeo ranije sobzirom sa igraju kasnije. Video sam Ivonu krajičkom oka kako izlazi iz sale. Odlazim do stola sa hranom i vidim da je kolač sa višnjama netaknut.
Znači da joj baš nije nidočega.
Jeli smo i počeli da izlazimo iz sale. Devojke su se okupile u holu ne bi li dočekale današnje protivnice. Ugledam i Ivonu kako stoji i priča sa saigračicama. Odjednom pogleda i ona mene i tako uspostavimo eye contact preko cele prostorije. Pogled joj je bio tužan. Kao da je govorio koliko joj je žao. Krenuo sam ka njoj.
Moram da joj čujem glas poludeću.

Jel on to ide ka meni? Jebem ti odsekle su mi se noge.
Tik što je stao ispred mene i krenuo da kaže nešto prekinula ga je neka cika. U hol su ušle neke dve ribe. Jedna je bila Anastasija Ražnatović a sa njom ne bila neka crnokosa devojka. Zatrčala se ka meni i Dušanu.
Da li je moguće? Poljubila ga je direkt ispred mene...

Zastajem ispred Ivone i želim prvo da je pitam kako je. Nisam ni stigao da izustim kada sam čuo da neko viče.
Došle su Anastasija Ražnatović, Gudeljova devojka i... i Teodora.
Au kurac.
Gudelj je došao do Anastasije, a Teodora je pritrčala do mene i poljubila me pred svima, pred Ivonom.
Sve šanse su pale u vodu.

"Pa Ducii gde si ti meni?! Zašto mi se ne javljaš? Ne smeš tako da me sekiraš!"

Samo sam stajala i blenula u tu devojku. Bila je lepa, ali videlo se da je fejk. Nadogradjena kosa, uradjena usta, trepavice, Adaktar obrve, prćast nosić i pa bogami velike grudi. Ako Dušan voli ovakve definitivno nema šta da tražim sa njim, jer ja ni upola ne izgledam ovako.

"Teodora šta ćeš ti ovde?"
"Pa kako šta ću? Taša mi je rekla da možemo da vam gledamo današnji trening pa reko da te iznenadnim a i red je da tebi prvo kažem!"
"Šta da mi kažeš?"
Ne dopada mi se kuda ovo vodi, imam neki loš osećaj u stomaku.
"Pa trudna sam Duci, bićemo roditelji!"

Eto ga. Jel vazduh postao teži odjednom? Jel me neko odalamio palicom u glavu jer osećam da mi zviždi u ušima i da ću pasti. Srce kreće opet brže da mi lupa. Disanje mi je postalo isprekidano. Moram da odem odavde.

" A ko je ovo?" - okrenula se devojka ka meni
Oči su mi se već napunile suzama.
" Nebitno, želim vam svu sreću" - bile su moje poslednje reči koje sam izustila pre nego što sam otišla napolje na vazduh. Isidora me je očigledno svo vreme posmatrala čim je odmah krenula za mnom.

"Pa trudna sam Duci, bićemo roditelji!"
Ne ne ne ne ne ovo se ne dogadja.
To se desilo samo jednom pre 2 meseca. Pritom sam bio pijan kao letva, nemoguće da sam bio u stanju da... pa da svršim u njoj.
Odjednom se obratila Ivoni. Njoj su oči počele da se cakle i od šoka poslednje što sam čuo je da nam želi sreću. Otrčala je napolje nakon toga.

"Teodora ne pričaj gluposti!"
"Dušane istina je, imam test i nalaz od doktora
kao dokaz"
"Nije moje, ne verujem ti, neću da prihvatim to dete!" - besno sam rekao i otišao u sobu.

Sedela sam ispred na klupi i plakala u Isidorinom zagrljaju.
" Ne mogu da verujem, meni juče izajvljuje ljubav a ima DEVOJKU, TRUDNU DEVOJKU!"
Odjednom me je poneo talas agresije. Ispred mene je bila biljka u saksiji. Ustala sam i šutnula je iz sve snage. Osetila sam malo olakšanje.

"Smiri se devojko!"
"Dobro dobro sad sam smirena. Znaš šta Isidora? Nijedan muškarac više me neće sjebati. Nijedan!"
"Blago tebi"
"Uf ajmo da vidimo dal su stigle ove pa da se pripremimo za tekmu. "
Sva tuga je nestala. Ne znam kako, ovo mi se nikad ranije nije desilo, da mi se osećanja ovako brzo promene u sekundi.
Samo sam pošla unutra ko da se ništa nije desilo.
"Ti meni uopšte nisi jasna majke mi" - komentarisala je Isidora i išla zamnom.

Ušle smo u svlačionicu i svi su ućutali i pogledali u mene.
"Šta bi ko da ste duha videle?"
"Šta se desilo ono malopre?" - upitala me Jelena Čanković
"Ma ništa, klasičan primer muške gluposti. Ajmo šta ste se ućutale danas ima da ih isteresemo iz gaća!"

Konačno sam našla način da kanališem emocije. Kako da tugu pretvorim u bes i to izbacim iz sebe.
Da li mi je to pametno ni sama ne znam. Samo da me taj bes ne proguta i da zbog toga izgubim kontrolu nad sobom.