HEROINA

21. "Bog otac za teleću čorbu"

Sedimo na klupici u parku pored.

"Želim da ti se izvinim za onaj ispad juče. Izvini što ti nisam verovala. Videla sam sinoć vesti, a videla sam i tvoj intervju nakon utakmice..."
Na ovo se nasmejao.
"Razumem te. Ova tri dana su bila torbulentna za oboje"
"Pričaj mi o tome! Dala sam dva gola jednoj od jačih evropskih reprezentacija, saznala da mi je drugarica živa i da moj toksični bivši nije toksičan... A tek ti, pa postaćeš ćale jebote"- ovo poslednje sam rekla malo tužno
"Nemoj još da slaviš nećeš me se tako lako rešiti"
"Kako to misliš?"
"Intuicija, šesto čulo ne znam. Ali nešto mi ne da mira u onom rezultatu. Istražio sam kliniku odakle je rezultat. Već su ih i pre pretresali jer su nameštali rezultate. Zato sad vodim Teodoru kod Koletovog nekog druga. Ako i taj rezultat bude pozitivan spreman sam da kao odrasla osoba prihvatim odgovornost, ali ako nije..."
"Ako nije?"
"Nadao sam se da bi mi sa tim delom ti pomogla"
"Kako ti ja mogu pomoći?"
"Ivona moja osećanja se nisu promenila. Čak šta više samo su porasla"

Samo sam ga gledala u oči, nadajući se da ne moram ništa da kažem da će moje oči umesto mene govoriti.

"Jasno mi je da sam one noći zbrzao sve. Imaš teška dva meseca iza sebe. Znam da nisi spremna sad za bilo šta ozbiljnije. Neću te pritiskati, niti očekujem sad da se spakuješ i pobegneš samnom. Ali znaj da sam tu, čekaću te. Čekaću te i do kraja života ako treba. Jer te volim, volim te Ivona"

Poljubila sam ga. Nisam mogla da trpim više da ga gledam a da ništa ne uradim.

"Jel ovo bio da Dušane volim i ja tebe ili ti si dečko debil rastajemo se ovde poljubac?"
"Ovo prvo budalo" smejala sam se njegovoj tupavosti

Nastavili da se ljubimo još neko vreme, dok mu nije zazvonio telefon.

"Molim Kole? Aha aha dobro dobro dobro au stižem zadržavaj ga!"
"Da pogadjam Piksi će da popizdi na tebe?"
"Bingo" - u prevodu mrtav je
"Moram odmah da idem ajde da te povezem"
"Neka prošetaću ili ću zvati Vuka, ti svakako žuriš"
Prevrnuo je očima na pomen Vuka
"Ej o tome ćemo drugi put" - zapretila sam mu prstom
"Znači biće drugog puta"
"Ona večera ostaje što se mene tiče"
"I što se mene tiče"
"Dogovor"
"Poslaću ti podatke gde i kad"
"Važi Vlahoviću "
"Nemoj mi Vlahoviću imam osećaj da sam sjebao nešto opet"
"Ajmo Dušane kreći kasniš!"

Poljubio me je poslednji put . Tjst nastavio bi on da se ja nisam odmakla i ubrzala ga jer će mu Piksi skinuti glavu sa ramena.

"Vidimo se za par dana"
"Nadam se"

Čim se njegov auto odmakao meni je zazvonio telefon. Trener zove. Jebem ti sve ja sam zaboravila da sam imala trening.
Izgleda neće Dušan jedini ostati bez glave.

"Haloou treneru?" - možda će omekšati na moj optimizam
"Draga najdraža gospodjice Bogdanović zovem da vas obavestim da sutra trčite 15 krugova oko Marakane za ovo što se niste udostojili dovući na trening danas. Za sve žalbe obratite se onom gore što nas posmatra jer vam samo on može pomoći. Sportski pozdrav!" - na kraju je i spustio slušalicu
Kurčina. Ako ništa što kaže Dušan bar ću dobro izgledati u haljini...

Au Vuk na njega sam zaboravila. Pa tek će me on odrobijati za ovo što sam samo nestala. Onih 15 krugova i ne zvuči loše kad pomislim na ovo drugo...
Ništa ajde ja da krenem kući polako. Nisam se roditeljima javila uopšte...

Kad smo već kod roditelja, moju su tu polovično. Mislim tu su ali i nisu. Oboje su programeri i po ceo dan rade. Pogotovo u poslednje dve godine, otvorili su svoju firmu i imaju posla više nego ikad. Ili sede kod kuće ili na poslu i bulje u ekran ili putuju po svetu jer im se može. Oni misle da je dovoljno da mi uplate pare da mogu sebi hranu i povremeno odeću ili kopačke da kupim i da su tako ispunili dužnost roditelja. Praktično od 16 godine sam samostalna. U tom momentu je i moj stariji brat, koji se starao o nas dvoje, otišao u Ameriku na studije. Da imam i dve godine starijeg brata Uroša. U mnogo navrata imati odsutne roditelje i nije loše. Dok su se moji prijatelji brinuli šta će im roditelji reći za lošu ocenu, kasno vraćanje kući itd moje nije bilo briga. Ujutru im se javim pre nego što odem u školu ili na trening i uveče kad stignem. Kad su tu i pričamo pomalo, tata i ja o fudbalu a sa mamom o školi. Ali u principu na tome i ostane.
Imam osećaj da me Vukova majka Ceca mnogo bolje poznaje nego moja rodjena...

Otključavam moja vrata od stana i prolazim u dnevni boravak da ostavim stvari. Tamo sede moji roditelji. Ovo nije čest prizor.

"Dobro bre dete gde si ti? Zvao nas je trener zašto nisi bila na treningu?"
"Morala sam hitno na jedno mesto"
"Od kad je tebi bilo šta hitnije od treninga?"
"Išla sam na groblje, od kad je sahranjen nijednom nisam išla da ga posetim"
"Izvini dušo zaboravila sam na to" - moja majka je pokazala malo empatije šta
"Nema veze majka dešava se i najboljima"
"Moja Ivka, da znaš koliko je meni bilo teško da te gledam kako si uvenula. Ali ponosna sam beskrajno jer se nisi predala!"
"Ivona sine jako smo ponosni, gledali smo te pre neki dan." - ubacio se i moj otac
Ovo je najduža konverzacija koju sam imala sa njima u poslednjih pola godine, a i prve reči hvale u poslednje vreme
" Ja kad sam te videla naspram onih Amazonki uplašila sam se. Rekla sam i tvom ocu pa ove će je pojesti za doručak!"
"Ostao im je gorak ukus očigledno" - nasmejali smo se na tatinu komentar
"Dobro dobro pokazala si im lepo. Nego srećo reci mi molim te šta se ono izdešavalo sa onim fudbalerom što je ružno pričao o tebi? Zvala me koleginica sa posla, znaš onu Maju čijem sinu si simpatična, e pa ona mi je rekla. Jesi mu se nešto zamerila dok si bila tamo?"
Eh moja majka, kad bi ti znala šta se izdešavalo sa tim fudbalerom. Kad bi znala da mi se zbog njega ceo kosmos obrnuo....
"Ništa bitno, prosto nesporazum. Smestili su mu to nije on to nikad rekao"
"Važi sine, ajde idi raspremi se pa da jedemo. Napravila sam teleću čorbu samo za tebe!"
Možda nije majka godine ali definitivno je bog otac za teleću čorbu.