HEROINA

47. "My girlfriend"

Sve mi se vrti. Ne znam šta se dogadja oko mene. Samo znam da na svoje dve noge ne mogu da stanem.
Donose nosila i iznose me sa terena.

Zar je toliko strašno da moraju na nosilima da je iznesu?
Ne mogu samo da stojim ovde. Moram odmah da je vidim.
Izlećem iz lože i žurim ka prostorijama stadiona namenjenih isključivo za igrače i osoblje. Poznajem stadion zato znam gde treba da idem.
Već se hrpa novinara okupila ne bi li prvi preneli vest.
Progurujem se kroz njih ali naletim na obezbeđenje.

"I am sorry mr Vlahovic, I can't let you there."
"Please, I need to see her!"

Ubedjivao sam se sa ovim tipom dobrih 5 minuta. Onda sam ugledao Carlosa kako dolazi sa drugog kraja hodnika. Prišao je do mene i rekao je obezbeđenju da me pusti da prodjem. Ovaj lik nije dvaput trepnuo i sklonio se odmah.
Carlos se bez reči okrenuo i ubrzano pošao. Pošao sam i ja za njim. Stigli smo ispred ambulante.

"You have 2 minutes"

Rekao je kratko i pokazao mi da udjem.
Polako sam otvorio vrata i ušao. Ugledao sam nju kako leži na krevetu sa zavojem na glavi. Prišao sam i privukao stolicu.
Uhvatio sam je za ruku i poljubio je.

"Morala si da isteruješ pravdu je li? Sad su ti malo promućkali tu tvoju ludu glavu." - pričao sam joj. Morao sam malo da se našalim, ne bih li bar malo olakšao sebi.
"Ne želim da živim ovako Ivona. Da ne pričamo i da se ne vidjamo. Bili smo primorani na to prethodnih 6 meseci, ali sada više nismo. Ništa nas više ne sprečava da budemo zajedno. Želim te Ivona, želim da budeš moja i samo moja. Poludeo sam za tobom devojko, niko nikad mi nije ovako ušao pod kožu kao što si ti... Volim te... volim te najviše na svetu."
Sve svoje emocije sam konačno pustio napolje. Svoje čelo sam spustio na njenu ruku koju sam držao svojom.

"...čekao si da me umalo ubiju pa da mi to priznaš?"

Podigao sam glavu i video nasladje usne kako se smeju.

"O Bože hvala ti" pridigao sam se da bi je poljubio
"Šta si tačno čula?"
"Sve"
"Što si me pustila da se blamiram?"
"Nisam mogla da odolim bio si presladak"
"Jooj bre šta ću sa tobom"
"Da budeš... volim i ja tebe"

Čak i u ovakvom momentu njene oči nisu izgubile sjaj.
Prekinulo nas je kucanje na vratima. U prostoriju su ušli Carlos, timski lekar i trener.
Samo su blenuli u nas. Osetio sam se kao klinac kad te roditelji uhvate dok si sa devojkom.

"What are you doing here?" trener je upitao Dušana
Carlos iza njega mu je samo očima pokazao u fazonu izvuci se kako znaš.
"I came to see my girlfriend"
Kako to samo lepo zvuči.
Trener je idalje bio zbunjen ali brzo je prestalo da ga interesuje.

Doktor je srećom imao samo dobre vesti. Nema potresa mozga, ali mora malo da pripazi. Dobili smo instrukcije šta da radi narednih par dana. Svakako će biti lakši treninzi, ali pored toga bez preteranog napora. Paziću je kao bebu dok se ne oporavi.
Nakon što su je obišle saigračice, otišla je do svlačionice da se prevuče i krenuli smo kući.
Iako je pošla sama da uzme torbu, preduhitrio sam je i poneo sam je ja. Ponudio sam i nju da ponesem da ne mora da hoda.

"Dušane nisu mi noge polomili, samo sam dobila mali nokaut u glavu ništa strašno"
"Nemoj ti meni nokaut, kad sam video onoliko krvi došlo mi da se prevrnem"

Celu noć mi je visio nad glavom. Pored toga što mi je spremio večeru, ponudio se i da me hrani da se ja ne mučim. Jedva me pustio da odem sama do toaleta.
Istuširali smo se zajedno. To ne mogu da kažem da mi nije nedostajalo.
Na kraju mi je jastuk toliko izudarao da bi ga kako on kaže "omekšao". Pošto na desnu stranu nisam smela da legnem, promenio je naše strane da bi mogao da me gleda celu noć.

Ceo sutrašnji dan smo proveli u stanu. Dušan je jedino ujutru otišao na trening. Meni je zabranio da bilo šta radim i izlazim bez njega.

Uveče nam je došao još jedan iznenadan gost...