HEROINA

25. "Zatišje pred buru"

Utorak, 28. mart 2023.

Ubi nas ono vino sinoc.
Budi normalan budi normalan niko ne sme ništa da posumnja.
Ulazimo u avion i letimo nazad za Beograd. Koliko sam bio uzbudjen što ću večeras da vidim Ivonu mislio sam da neću moći da zaspim.... Komirao sam se i pre poletanja...
Toliko o tome.

Beograd, pomoćni tereni Marakane

"Bravo devojke još tri kruga!" - drao se Dare dok je sedeo u hladu i pio prvu jutarnju kafu
"Presela ti ta kafa dabogda" - siktala sam a saigrače Mina i Jelena su se valjale od smeha

Nakon treninga nisam morala da žurim toliko, nemam prvi čas pa ću i da stignem do kuće da se istuširam. Idalje me puca nervoza zbog ovoga večeras. Šta ako se opet ne završi lepo? Ko će mi biti kriv do mene same?

Po sletanju u Beogradu sačekao me je Miloš.
"Idemo da pokupimo Teodoru pa pravac na kliniku. Da završimo više sa tim."

"Ajde silazi ispred smo"
Posle par minuta silazi Teodora iz svog stana.
"Zdravo Dušane, ćao Miloše kako si?"
"Dobro sam Tea hvala na pitanju. Ti?"
"Pa evo kako mogu da budem"
"Dosta ćaskanja ajmo" - sedeo sam na suvozačevom mestu, da nisam odavno bih preleteo ceo Beograd samo da uzemo taj prokleti rezultat

"Pošto ste prijatelji Kostića ovo ćemo staviti kao hitan slučaj. Rezultati će biti gotovi kroz dva sata. Mislim da imam vaš kontakt ali ostavite ga sestri na infopultu još jednom za svaki slučaj."
"Hvala vam doktore"
"Nema na čemu gospodine Vlahoviću, ugodan dan vam želim!"
"Takodje, prijatno!"

Kad sam izašao ispred klinike i udahnuo svež kiseonik u pluća, kao da ga udišem prvi put. To olakšanje koje sam osetio pri izdisaju nikad do tad nisam osetio. Možda je ovo dan kada ću se konačno rešiti zauvek ovog krpelja Teodore, i započeti priču sa Ivonom.

"Dobro Dušane jel to sve?" - trenutak meditacije mi je prekinula ova smarakuša
"Jeste, hvala ti. Javiću ti kad stignu rezultati."
"Mislim da ćeš biti zauzet oko nečeg drugog al dobro, javi mi svakako."
"Kako misliš zauzet oko nečeg drugog?"
"Ništa ajde vidimo se"
Šta li sad muti da mi je znati.

"Ivona Ivona Ivona" - drmusao me je Vuk
"A" - kao iz kome da sam otvorila oči
"Zaspala si, sad će da zvoni"
"Aha okej"

"Dolazim do tebe oko pola 8 da te vidim pa pičim na rodjendan. Jesi sigurna da nećeš ja da te odbacim, parkiraću kola posle ispred kluba" - rekao mi je dok smo svi zajedno izlazili iz škole i išli ka stanici
"Ma ne moraš Vuče. Ionako mu nisi baš omiljen. Ići ću taksijem nema veze."
"Ček nije se ponudio da dodje po tebe?" - ubacila se Iva
"Jeste, pitao me je to jutros kad smo se dopisivali. Rekla sam da nema potrebe. Ne želim idalje da zna gde živim. Znate da me zvao sinoć pijan?"
"Ne seri hahahahah, vidi ti njega već je prešao u tu fazu" - cepao se Jovan
"Da da on i Strahinja, proslavljali pobedu očigledno"
"Sportisti su kako mo-"
"Ko će ga znati Marija vidiš da su obojica nenormalni"
"Uvek se za takve uhvatiš"

"Da halo?" - zvonio mi je telefon taman kad sam izašao iz tuša
"Da da ja sam, u redu hvala vam puno! To su sjajne vesti! Mislim za mene, ma duga je to priča. Da na  taj mejl koji sam ostavio pošaljite rezultate. I njoj, da molim vas! Hvala najlepše doktore dovidjenja!"
Znao sam. Znao sam da nije moje. Veštica jedna znači pokušala je da mi smesti. Tužiću je zbog ovoga bogami hoću.

"Halo Kole da dobio sam rezultate. Nije moje. Aj dodji do mene za pola sata. Važi vidimo se." - pričao sam sa Kostićem na drugoj strani telefona
Jedva čekam ovo da saopštim Ivoni...

"Halo Teić gde si šta radiš?"
"Ee Tašo evo me kući uživam!"
"Uživaš? Jesi išla sa Dušanom do klinike?"
"Jesam što?"
"I sama si rekla da nije on otac. Ako smem da pitam zbog čega si srećna?"
"Dušan je napravio ozbiljnu grešku u koracima kad me je zamenio za malu fudbalerku! I zato najbolji način da mu se osvetim je preko nje!"
"Teodora šta si uradila?"
"Ma ništa bitno. Saznala sam da će večeras biti na rodjendanu kod jedne moje kombinacije. Poslala sam neke malo veće i naoružane drugare da joj objasne par stvari. Ako treba i da joj slome po koju kost."
"Teodora pobogu! Da li je stvarno vredan toga da zavšiš na robiji?"
"Ne brini se neće se meni ništa desiti. Ako mala bude pametna i saradjivala neće ni njoj."
"Teodora ozbiljna sam ovo su ozbiljne stvari. Mala je tek punoletna natovariće ti ozbiljnu optužbu ako te provale."
"Rekoh ti neće! Ček stiglo mi je nešto. Aha od klinike. Nije Dušanovo vau koje iznenadjenje!"
"Ajde moram da idem. Budi pametna Tea, prekini sve dok neko nije nastradao!"
"Ljubim te Tašo čujemo se!"

"IVONAA VUK JE STIGAO!"
"OTVORI MU ETO ME!"
Spremala sam se idalje. Trenutno sam u fazi uvijanja kose. Iako mi je prirodno malo utalasana šta fali još malo da joj dodam šmeka. Haljina je jednostavna ali elegantna. Crna, satenska malko iznad kolena, na duge rukave, ima otvoren dekolte. Obuću salonke na nju. Visoka sam ali ne previše, svakako istaknuće moje duge noge. Ipak ne želim previše da se sredjujem da ne bih izgubila svoj izvorni izgled. Dušan me je video u gorim izdanjima. Svu crvenu, oznojenu, blatnjavu od treninga, u šorcu i dresu...
Ipak izgledam shodno godina, dobro možda koja godina više, ali sam idalje sexy.

"SILAZIM!"

U dnevnoj sobi je sedelo celo društvo, plus Vuk i neki dečko. Mnogo mi je poznat ali ne mogu da se setim odakle. Da me ubijete sad videla sam ga negde sigurno.
Kako sam ušetala svi su se zapiljili u mene. Primetila sam krajičkom oka da me Vukov drug odmerava.

"Prelepa si!" - ustao je Vuk da me zagrli
"Stefan drago mi je!" - ustao je i drug da se pozdravi
"Ivona" - rukovali smo se
Idalje mi je poznat ali ne mogu da se setim odakle. To me izludjuje.
"Dobro da krenemo mi" - rekao je Vuk gurajući Stefana koji je već malo dugo buljio u mene.
"Ćao lepo se provedite!" - vikala im je Iva
"Hoćemo hvala. Ivona čuvaj se!" - rekao je Vuk, a meni se nešto steglo u želucu. Opet neki čudan predosećaj.
"Stani Vuče!"
"A molim?"
Pritrčala sam i zagrlila ga što sam jače mogla. Kasno je da mu sad kažem da ne ide, a i postavljao bi mi gomilu pitanja. Neka ignorisaću osećaj, možda je samo mene uhvatila panika.
"Čuvaj se i ti!"
"Hoću ne brini. A tu mi je i Stefan ako zagusti." - potapšao ga je po ramenu
"Dobro ajde čujemo se!" - zatvorila sam vrata
"Idem samo da doradim šminku ne svidja mi se senka" - lagala sam, hvatala me prevelika anksioznosti.
Trebalo mi je par trenutaka samoće da me prodje.

Stigao sam u restoran pola sata ranije. Ne znam kakva je ona, da li ima naviku da kasni. Ali svakako sam tu pre vremena pa kad dodje.
Restoran je jedan od boljih u Beogradu. Na Dedinju je pa ima i pogled na grad. Zamolio sam vlasnike da ne bude toliko gostiju u ovom delu noćas. Želim kompletan mir sa devojkom mog života.