HEROINA

13. "Prpa bato"

Idalje ne mogu da svarim ono što mi je Teodora rekla. Intuicija mi govori da laže, ne u to da je trudna , nego da je moje. Laka je devojka, imala je ona dvocifren broj muškaraca za ova dva meseca ubedjen sam.
Ali kako da ja to objasnim Ivoni, neće hteti nikad više u životu da me pogleda. A ja neću moći nju da izbacim iz glave, nju i njen slomljeni pogled jutros kad je Teodora prosula onu nebulozu.

Sat vremena kasnije

Seli smo u izdvojen deo na tribinama za igrače, kako bi gledali i bodrili devojke na današnjem meču.
Pored nas su se uglavile i Teodora i Anastasija. Protiv Anastasije nemam lično ništa, nemamo ni neke preterane dodirne tačke, ali mi na nerve ide drugarica koju je povela. Anastasija pored Gudelja, a pored mene se uvalila Teodora. Uhvatila ne momenat dok još Kostić nije došao i zauzela mesto pored mene. Nekoliko minuta kasnije dolazi i Filip i seda iznad nas.
Ima nekolicina ljudi po tribinama. Verovatno porodice i prijatelji igračica. Ali tu je i grupica dece. Mislim nisu baš deca deluju mi kao neki tinejdžeri. Nose neki transparent ali ne vidim šta piše. Odjednom ih na video-bimu prikažu.
"IVONA POKAŽI IM KO SI!   TVOJI DRUGARI
Milo mi je kad znam da ima ovakve prijatelje...

Evo ih izlaze igračice. Kreću himne, prvo Norveška pa onda naša, najlepša himna na svetu, Bože pravde.
I sudija je dao znak za početak. Vidim da Ivona sedi na klupi, što je i očekivano ipak je sa ekipom svega 3 dana al nadam se da će ulaziti.

Pre utakmice do nas su opet došli Dzajić i njegovi saradnici. Piksi nam je takodje poželeo sreću. Svi su otišli na tribine pored fudbalera da gledaju.
Utakmica je počela. Nisam ni smela da se okrećem ka tribini. Ne mogu da gledam Dušana kako se vaćari sa onom sponzorušom. Fokusirala sam se na utakmicu. Upijala sve pokrete i kretanje devojaka na terenu. One su za mene kao hodajuća škola.
Prvo poluvreme prolazi i mi gubimo 1:0. Malo razočaravajuće. Još gore mi je što se verovatno onaj Piksijev pomoćnik trenutno nasladjuje i uživa u našem neuspehu. Ubiće želju u devojkama ako ne pobedimo.
Devojke igraju jako dobro. Imali smo dobrih napada ali odbrana im je jaka. Sudija svira poluvreme.

U svlačionici i nije najbolja atmosfera. Ušao je Cvetković i dao par instrukcija za nove napade.

"Klupa budite spremne da udjete uskoro!" - reče selektor a mene malo uhvati prpa

Počelo drugo poluvreme. Devojke su se malo osvežile. Na putu od svlačionice do tribina vidim perifernim vidom Dušana i onu ribu. Prigrlila ga je ko da će ga vetar oduvati ako ga pusti.
Prolazi nekih deset minuta. Idalje je 1 : 0  ali Norvežanke su sve bliže i bliže da daju gol.

" Bogdanović zagrevaj se ulaziš!"
Opet prpa bato.

"Vidi sprema se da udje Ivona!" - reče Bleki
"Vidim. Ako ponovi meč sa treninga juče neće je zaustaviti." - pokušao sam da je odbranim
"Ma neće mala ništa moći, ovo su gromade za nju. Posle prve akcije će odustati." - rekao je Piksijev pomoćnik na šta sam ga samo pogledao ali  sam morao da prećutim da ne bi bilo providno.

"E videćeš " - reakao sam tiho ali me Teodora ipak čula
"Šta ti je ljubavi zašto si zapeo toliko za tu devojčicu? Jao užas pa to je ona mala od jutros. Mislila sam da je jedna od čistačica ili kuvarica ovde. Žensko pa još igra fudbal, odvratno. Ne mogu da zamislim kako neko može da bude ženstven a da igra ovakav sport. Pritom se ceo ublatnjaviš."
"Nemoj nikad više da si bilo šta rekla za Ivonu! Devojka je sa svojih 18 uspešnija nego što ćeš ti ikad biti!" - ovo nisam mogao da prećutim. Bio sam grub prema Teodori ali to je zaslužila.
Malo se nadrkala pa je pustila moj biceps od kog se nije odvajala predhodnih sat vremena.

Sudija daje znak za izmenu. Ulazim umesto Allegre Poljak. Pozdravljam se sa njom. Desnom rukom pipam travu i prekrstim se, moj ritual oduvek. Otrčavam na svoju poziciju a nekolicina mojih drugara iz odeljenja koja je došla da gleda krene da navija.
Koliko ih volim.
Krećemo lagano u prvi napad. Markiraju me dva igrača. Moram da se izvučem odmah. Petom desne i levom nogom, pa potomm opet petom dižem loptu i prebacujem preko njih. Odgurujem ih i nastavljam da trčim napred. Dodajem Jeleni Čanković do koje odmah dotrčava odbrana. Ja se nalazim u idealnoj poziciji za šut. Jelena driblingom prolazi i centrira na mene. Lopta leti ka meni, iz polu skoka je šutnem i ona odlazi direktno pod prečku u desnom ćošku.
GOLLL!! MOJ PRVI GOL U DRESU A TIMA!
Trčim ka korner zastavici i na kolenima klizam. Dotrčava i ostatak ekipe plus klupa. Svi slavimo. Ovo je zajednički pogodak.

"IDE IVONAA IDEE!" - čulo se sa tribina
Možeš ti to srećo moja, možeš.
Opet njeni nepredvidljivi potezi. Isto ono što je uradila Rajkoviću, uradila je dvema Norvežankama. Trči ka golu asistira joj Čanković i.... iiii goooll!!!
"TAKOJE BREE!!" - jedini sam ustao na noge iz lože, svi su me pogledali malo čudno pa čak i Teodora
"Vou Duci ti si se baš uživeo!" - uputio mi je Radonja pogleda koji je govorio da malo smanjim doživljaj jer će svi provaliti da se nešto dešava
"A da da šta ću ponela me utakmica" - pravio sam se lud i seo na mesto.

"Tašo ajde samnom do wca molim te" -rekla je Teodora Anastasiji. Njih dve su ustale i otišle.

"Dobro šta se dešava sa snjim? Zašto se tako ponaša prema meni?"
"Ne znam šta bih ti rekla Tea, kao da mu više nisi na prvom mestu."
"Ako nisam ja ko je.... A ZNAM! Pa ona devojčica što igra. Kako beše I- Iv- Ivana ne ne Ivona! Tako je Ivona! Jesi videla kako se preziva?"
"Bogdanović"
"Bravo. Samo sekund." - uzimala je telefon iz svoje Loui Vitton torbice
"Halo tata, da molim te treba mi usluga. Pitaj neke tvoje drugare iz policije da istraže Ivonu Bogdanović, 18 godina, valjda je iz Beograda i igra fudbal. Da da, važi se hvala tiii ljubim!"
"Šta si smislila?"
"Videće ta mala svoga Boga! Kada se ona takva sva prljava znojava usudjuje da se meri samnom."
"Dobro Tea nemoj da preteraš, to je klinka idalje."
"Ništa se ti ne brini ajmo nazad."

Dobro je izjednačili smo na 1:1, ostalo je još nekih 10ak minuta igre kolko vidim.
U tim narenim minutima situacija se nije menjala, obe ekipe su imale akcije.
Kraj regularnog dela pa još 3 minuta nadoknade.
Pogled mi luta po tribini, mahnem mojoj ekipici na tribinama a onda po prvi put bacim pogled na ložu gde su sedeli igrači i čelnici.

Vidim da Ivona gleda u našem smeru.
"E Duci pogledaj me!" -kaže Teodora a ja se ko debil refleksno okrenem ka njoj.
Iskoristila je šansu i poljubila me. Dok sam shvatio šta se dešava odvojio sam se od nje.
"Šta radiš to?"
"Nemoj da se ljutiš na mene Duci, pa moram da pokažem svima da si moj ;)"
"Šta s tobom nije u redu?"

"Pa da super žvale se ovde pred svima." - komentarisala je Isidora koja je stajala pored mene.
"E sad ću i tebi (Dušanu) da pokažem! Ajmo idemo"- rekla sam sebi u bradu ali me Isidora čula.
Krenuli smo u napad verovatno poslednji na utakmici. Sve ili ništa.
U boljoj poziciji za šut je bila Jovana Damnjanović. Šutira ali se lopta odbija od nogu protivnice. Leti u mom smeru, malkice iza mene bi trebala da padne. Ali idalje je vrlo blizu golu. Znam šta ću.
Skačem i šutiram loptu makazicama. Dočekujem se na ruke da ne bih baš ljusnula na kičmu. Posmatram loptu kako leti, deluje kao da je sve slow-motion. Ali ona ipak ulazi u mrežu.
Ustajem i krenem da trčim.  Zaustavljam se ispred centralne tribine i poljubim dva prsta i pokažem u smeru vip lože. Dva prsta ✌🏼 simbolišu dva gola koja sam dala. Mahnem malo bezobrazno i nastavim da se radujem sa saigračicama.
Onaj matori oće da se pojede od muke hehe

Nakon što su Norvežanke izvele dodavanje sa centra sudija je svirao kraj.
Pobedili smo ne mogu da verujem!